Wild beauty Veruschka

Kad god me „strefi“ neka opako dobra inspiracija, to se završi nastankom još jedne „moje žene“ na papiru: lepe, istaknutih jagodica, prilično mršave ali ipak ženstvene, sa beskrajno dugim nogama. Tako bi nekako izgledala moja vizija idealne žene (možda surovo, ali tako je kako je). Postoji veliki broj današnjih top modela koje bih rado videla na pisti u mojim modelima, jednog dana, ai nijedna od njih se ne uklapa u datu sliku kao Veruschka  - superstar model 60-ih, koja danas ima 73 godine, ali se s vremena na vreme pojavi na pisti, kao što je to učinila pre dve godine, na reviji Giles Deacona. A toliko puta sam se pitala ko je ta „vanzemaljski“ lepa žena odevena u kreaciju Yves Saint Laurenta, negde na safariju, u sred Afrike.

Često su je pitali da li je tako lepim ženama teže da ostare, na šta je ona, uz osmeh, odgovarala da je suština u stanju duha  da nijedna plastična operacija ili botox ne mogu da zamene ono što će vam pružiti osećaj verovanja u nešto. Između ostalog, rekla je: „Postoji toliko toga što bih mogla da uradim, ali me to jednostavno ne interesuje. Važnije je voleti i biti voljen i biti vedrog duha.“

Sve je počelo tako što je dvadesetogodišnja Veruschka krenula put Firence da bi studirala umetnost. Tamo je zapazio fotograf Ugo Mulas i predložio da bude model. Ubrzo je to postalo njeno zanimanje, a život joj se odvijao na relaciji Njujork-Pariz. Izrazito mršava, sa merama 86-63.5-89 i gotovo neverovatne visine, 190cm, sa beskrajno dugim nogama i raskošnom kosom, ledenog pogleda, sa nekom zavodljivom setom u izrazu lica, postala je miljenica ondašnjih fotografa i ikona kao što je Kate Moss danas. Očaravajuće graciozna, savršenog izgleda za dočaravanje otmene lepote u sred divljine, bila je muza mnogim umetnicima. 1966.godine se pojavila u filmu Blow Up što joj je otvorilo vrata filmske industrije.

Ono što je Linda Evanđelista zahtevala tokom 90-ih, izgovarajući legendarnu rečenicu da ne ustaje iz kreveta za manje od 10.000 dolara, Veruschka je uspela da dobije i u 60-im. Za dan snimanja sa Salvador Dalijem i forografom Peter Beard-om, u divljim i nepristupačnim predelima Kenije, dobila je baš tu famoznu cifru.

Neke od njenih najboljih fotografije nastale su dok je bila u vezi sa fotografom Francom Rubatelijem. Čak i njihove privatne fotografije su bile očaravajuće neobične i drugačije. Fotografisanje na neuobičajenim lokacijama, body paint; više puta je isticala kako je moda i ne privlači previše: „Sva ta odeća koju prave Dior, YSL je divna ali je ja ne osećam!“ Zato je često fotografisana sa turbanom, gomilom nakita, umotana u razne trake i marame. Raskošna, duga i natapirana kosa bila je njen zaštitni znak. Kada je urednica Vogue-a  Grace Mirabella zahtevala od nje da kosu skrati kako bi se više običnih čitateljki identifikovalo sa njom, a ona sama pri tom naglasila svoje aristokratsko poreklo, Veruschka se povukla i nakon toga je odradila tek nekoliko poslova.

A rekla je:

"I dressed all in black and went to see all the top photographers, like Irving Penn, and said, 'I am Veruschka who comes from the border between Russia, Germany, & Poland.  I'd like to see what you can do with my face."

"I was always being different types of women.  I copied Ursula Andress, Brigitte Bardot, Greta Garbo.  Then, I got bored so I painted myself as an animal."

Wine lover. IMAGE

Kad nešto odlučim, onda nastojim da svoju odluku što pre sprovedem u delo. Moja nova ljubav mora da se razvija J pa sam tako krenula da iščitavam, učim, pamtim sve što mi dođe pod ruku, a tiče se vina i vinarija. Srećom po mene, imam i jako dobre učitelje, pa skromno mogu reći da ću uskoro biti serious wine lover. J

Ono što me između ostalog fasciniralo jeste način na koji oni vrhunski poznavaoci vina govore o njemu. Kakvi su to samo epiteti, pa metafore, opisivanje boje, prozračnosti, sjaja, iskričavosti, mirisa (mislim da se ni najskupli parfem ne može definisati takvim rečima i izrazima)... Tako vino može biti „lepršavo“, penu šampanjca čine zvezdice... Čitam i mislim u sebi, postoji li onda nešto lepše?

Pošto me odnedavno i Pinterest prilično okupirao (sjajan način da sakupite omiljene sličice, a da zatrpate sobu raznim časopisima, fasciklama...), tamo nađoh nekoliko sjajnih fotografija, koje su po meni odličan vizuelni prikaz svega onogo što vino simbolizuje – hedonizam, lepotu, vrhunski užitak, dozu mističnosti, neodoljive privlačnosti i moći da vas „veže“ za čitav život. I evo ih!

PS Još jednom hvala svima onima koji su me uveli u ovaj čudesni „novi svijet“. J

Sjajna stvar taj hedonizam :-)))

Nekako sam baš ponosna na sebe što mi se izoštrilo čulo za spoznaju ljudi, ambijenta i atmosfere kad mi je sve onako baš potaman, kada se osećam 100% kao „svoj na svome“, odnosno prosto rečeno, staneš, pogledaš oko sebe, šmekerski se osmehneš, i kažeš:“E to je to“ - to su ljudi s kojima želim da provodim vreme, to su mesta u kojima želim da boravim, to su priče koje želim da slušam... 

Ponedeljak veče, restoran „Balzak“ i sve to što sam navela gore. Moja prva, zvanična“vinska večera“. Zahvaljujući jednom mom dragom prijatelju, nađoh se u društvu poznatih vinara, somelijea, ljubitelja vina... ukratko, fenomenalnih ljudi! Povod za večeru bila je svojevrsna degustacija vina hrvatske vinarije „Trapan“ iz Istre. Mnogo puta sam već slušala o njima i o revoluciji koju su sproveli u svetu vina, a ovo je bila i odlična prilika da se i probaju ti penušavci, malvazije... i sazna štošta novo i zanimljivo. Opet se potvrdila ona moja – treba samo imati nekog ko će ti skrenuti pažnju na neke nove svetove. A takvih je te večeri bilo više...

Prvo me enterijer restorana „Balzak“ (Strahinjića Bana 13, BG) podsetio na one pariske bistroe i restorane u okolini Republike... Oslikani zidovi, tople boje, elegantan nameštaj, predivna „vintage“ bašta i jedna prisna atmosfera, sa onim neizostavnim touch de chic a la francaise.

Na meniju su se našli, najpre izvrsno hladno predjelo u vidu pirea-paštete od lososa (obožavam!) i brokolija, sa nekim fenomenalnim „laticama“ prepečenog hleba. Ukusno, lagano i servirano aristokratski! Usledilo je toplo predjelo, odnosno pasta sa piletinom i srvenim mesom, zatim meso u obliku tananih režnjeva ukrašno ruukolom i preliveno „karamelastim“ sosom, a onda i najbolji biftek ikada u sosu od bundeve. Nakon svih ovih divnih specijaliteta, po meni je kolač-pita sa jabukama, bio just over, ali moram priznati da je izgledao i mirisao zanosno, samo što ja uz vino jednostavno ne konzumiram slatkiše.

Vratimo se vinima, koja su zapravo i bila povod ovom lepom drzuženju. Sam vlasnik vinarije „Trapan“ slovi za Che Guevaru istarskih vinarija, iliti rock zvezdu među tvorcima vina, što već dovoljno govori o stilu koji vinarija preferira. Ove divne večeri, na vinskoj karti su se našle dve vrste „Malvazije“, „Revolution“ i novi penušac meni omiljenog imena „Che“. Za taj šampanjac u najavi J vezan je i proces degoržiranja, odnosno, obzirom da je reč o još nedozrelom vinu te postoji fini talog u njemu, boce se moraju držati naopako okrenute, kako bi se taj „višak“ spustio u sam grlić boce i samim tim prvi izleteo napolje, kada se boca otvori (zbog pritiska) a vino ostalo čisto i bistro. I onda može da se uživa! Kad se tome svemu doda i miris kubanskih cigara, čiji je dim napravio male oblake na svodu restorana, utisak je bio kompletan.

To je samo jedna od lepih i korisnih stvari koje sam čula i naučila! Čeka me još mnogo toga, pošto me svet vina neodoljivo privlači, a donosi čisto uživanje. Kako često kažu moji dragi prijatelji vinari: „Život je suviše kratak da bismo pili loša vina“ a jedan od njih bi dodao da za uživanje u dobrom skupom vinu ne treba posebna prilika. Svaki trenutak je poseban, pogotovo kad imate to vino i sjajne prijatelje!

http://trapan.hr/

http://www.balzac.rs/english/

****U nekom od sledećih postova biće i nekih detaljnijih opisa vina i sličnog, hoću da naučim sve to, a ne da prepisujem! J

Those men...

Neko bi mogao reći – konačno! Evo i jednog posta posvećenog muškarcima. Ali ne očekujte ništa stereotipno. Neće biti ničeg u stilu „Ma svi su isti“. To od mene nećete čuti nikad, jer jednostavno „previše volim muškarce“ , što na neki način potkrepljuje ćinjenicu da im nekad i previše tolerišem, da ih previše opravdavam, da ih previše razumem... Ipak, nekako je muški svet bio taj koji je učinio da shvatim neke velike životne istine, da se rešim nekih zabluda, naučim mnogo toga o sebi samoj. U ovom postu će biti reči o nekoliko mojih prijatelja, za koje mogu da kažem da sam ponosna što ih znam. Suština je u tome da je svaki od njih obogatio moj život na sebi svojstven način i da se u njihovom društvu zaista osećam posebno, cenjeno i poštovano. Jeste, ja verujem da postoje muško-ženska prijateljstva, odnosno možda malo više verujem u to da je moguće suzbiti neke emocije koje se, naravno, mogu javiti, a sve zarad očuvanja jednog lepog, pravog prijateljstva. Naravno, kada se sumiraju kvaliteti svih ovih dragih ljudi, mogu se tu nazreti i osobine na koje „padam“, kad su u pitanju „ne-prijateljske“  veze. J

Osoba B – imam oko J za buduće velike zvezde, pa ga zapazih već u prvoj epizodi popularne serije. Onda postadosmo friends na FB i već tada me potpuno kupio svojom neposrednošću i spremnošću za šalu. Po mom mišljenju, ako neko ne razume vašu duhovitost i šale, onda neće ni bilo šta drugo. Najpre moram da istaknem da je dečko neverovatno lep (a ja veliki esteta J ),čak umem često i da kažem da je najlepši muškarac koga znam. Nešto kao protoptip idealnog lepotana  - crna kosa, zelenkaste oči, neodoljiv osmeh, pogled nestašnog dečaka. On je neko u čijim ćete pričama uživati, koji će se čas posla setiti milion svojih nestašluka, neko ko bi mogao da bude i opasan zavodnik i slatki dečko iz kraja. Vaspitan u tradicionalnom duhu sa vrednostima koje i danas poštuje, iskren i realan; neko ko ume nesebično da pomogne i neko na koga ne mogu da se naljutim kad mi kaže da je Severinina pesma „Tridesete“ pisana za mene. Nekako smo postali drugari kao da se znamo čitavog života, a kad ga sretnem ne mogu da ne pomislim kako bih ga izgrlila! (ne ide da kažem kao ljubimca J )

Osoba V – moja modna ikona; muškarac sa najviše stila. Kad vam taj udeli kompliment, to mu dođe kao da vam je to rekao Karl Lagerfeld lično. Čovek jednostavno ne ume da omane kad je oblačenje u pitanju. Ono što bi većini kao urbanih muškaraca bilo nepoijmljivo za obući, on ume savršeno dobro da iskombinuje i da ne izgubi ništa od svoje muževnosti. Pritajeni trendseter i umiljati zavodnik. Podrazumeva se da je lep, biće dovoljno ako kažem da je Bradley Cooper u stvari njegov dvojnik. On uživa u svojoj mladosti i slobodi, beskrajno je duhovito šarmantan i samo mu treba prići onako kako se prilazi jednom lavu. Savršen prijatelj za posećivanje raznih fensi žurki, savršen modni sagovornik, moj najbolji snabdevač najnovijim hitovima house-a. Popravlja raspoloženje u trenutku.

Osoba N – moj James Bond. Čovek tako izgleda da već na prvi pogled možete da ga zamislite u smokingu i sa čašom šampanjca. Umetnik, arhitekta, biće sa savršeno izbrušenim manirima. Poznavalac lepih stvari, avanturista; svestan svojih kvaliteta koje suptilno plasira, skroman, dečački šarmantan. On je divan sagovorik za priče o umetnosti, o „ozbiljnim temama“, o nekim sasvim običnim stvarima. U njegovom društvu nemoguće je ne osećati se kao dama, sa velikim D. On sa radošću deteta prihvata život i sve što on donosi. Šta reći o prijatelju koji se smrzavao „grleći“ Ajfelovu kulu, specijalno za mene? Kaže, nije mogao a da mi ne ispuni tu želju. On mi je i udelio jedan od najleših komplimenata u životu – da sam pre svega dostojanstvena.

Osoba I –moj idol. A zašto idol? Zato što je jako mlad uspeo da „pokrije“ sve važne životne segmente, od koji bih ja izdvojila porodicu i karijeru. Ambiciozan, vredan, poseduje konstantnu želju za usavršavanjem u svim oblastima. Svestran, jako pametan, surovi profesionalac. Njegovo radno vreme traje  24/7 sati i pri tom uspeva da bude dobar otac, suprug, brat, sin. Čovek ima takvu energiju i pristup svemu što radi da čim ga vidim online posle ponoći, kažem sebi, gde si ti pošla? Vraćaj se da radiš. Njegove komplimente i pohvale prihvatam sa snažnim osećanjem ponosa i časti. Jednostavno, on na mene utiče tako motivišuće da se stalno takmičim sama sa sobom i trudim da budem što bolja. S druge strane, on ume da definiše tu finu granicu tako da nikad jedno drugom ne upadamo u strogu privatnost, po sistemu, što treba da znaš, reći ću ti i sam. Uvek iskren prema meni, još me i spasio jednom jedne emotivne propasti, koliko je mogao. Za poštovanje. Kad smo kod te kategorije, kako da ne cenim čoveka koji se prema meni odnosi sa uvažavanjem (pogotovo u poslovnom smislu) i velikim poštovanjem, koje je toliko da u mom prisustvu čak neće ni da opsuje. Kad na sve ovo dodamo i njegov neosporni šarm, duhovitost zemunskih šmekera, kako da mi ne bude idol?

Osoba D – gospodin čovek. Posebna figura među mojim prijateljima. Pomorski background nadgrađen hedonizmom kao životnim stilom. Njegov teren su vina. Šampanjac omiljeno piće. Bocu vina starog 50 godina otvara u sred običnog dana, ne čekajući tamo neku posebnu priliku. Svaki dan je dan za uživanje – u vinu, hrani, lepom društvu. Svaka njegova priča, a naročito one vinske, zvuči lepše od bilo koje bajke. On je priča odmerenim, melodičnim tonom, sa toliko ljubavi, da pomislite da je vino nešto najvažnije na svetu. Jako šarmantan, savršenih manira, on je neko ko mi svaki put iznova potvrdi moju teoriju da žena mora da bude dama. Takav put u današnjem svet nije lak, ali je osećaj lepši. Sat vremena provedenih u društvu ovog čoveka, čini da se osećate kao pripadnik francuske aristokratije sa dvora Luja XIV, rodi se odnekud neka nova energija, polet, životna radost. Pa, malo li je?

Ove ljude smatram svojim ekskluzivnim prijateljima. I zato se tako prema njima i odnosim. Želim da ih sačuvam za ceo život. Kao one najvrednije dragulje. Oni čine da se ja osećam bolje i da budem bolja. 

PS- fotke imaju ulogu asocijacija, i red je namerno promenjen:-)!

blic.rs - screencrave.com - ajb007.co.uk - entourist.net - lancegold.blogspot.com

Just 4 divas

Just 4 divas by nastasjaalx featuring diamond stud earrings

OUI!

Moram na početku, onako sama, da se nasmejem, jer izgleda da od venčanica ne mogu da „pobegnem“. J Ne kažem da to želim, nego mi se konstantno provlače kroz život! I verovatno da to ima nekog smisla! Svratim juče u meni jako drag salon venčanica „Wedding House“ (ne, nije to što mislite J) da posetim prijateljicu (Radice moja, hvala ti za one divne reči - čitav današnji dan malo-malo pa se pogledam u ogledalo, ne bih li proverila da li su svi oni komplimenti koje si mi udelila juče, „potkrepljeni čvrstim dokazima“ J. ). Tu se uvek osećam prijatno, kako zbog divnih dama koje tamo rade, tako i zbog same atmosfere. Sa svim tim haljinama, lutkama, krpicama (i mirisom parfema La vie est belle!), tkaninama koje čekaju da budu skrojene, salon liči na onaj pravi, pariski, modni atelje. Bar ga ja tako doživljavam!

Znate već kako to ide, pravi ženski razgovori, pa onda malo razmene kreativnih ideja, i moja Radica reče „Hajde da ti probam jednu venčanicu, da me mine želja“ (u vreme kad se naše prijateljstvo rodilo, to smo radile gotovo svaki dan. Bila sam omiljena Radina lutka!).I iznesoše mi venčanicu, od svilenog organdina, tako elegantnu, lepu, otmenu. Meni se svakako dopala na prvi pogled, a još više kad sam uskočila u nju. ( Taman da se i ja podsetim!) Haljina  nosi potpis kuće Alessandro couture i pripada aktuelnoj kolekciji (obavezno pogledajte njihov sjajni sajt – naša Nina Seničar je bila zaštitno lice jedne od kampanja); kao stvorena je za vitke devojke, koje žele da na dan svog venčanja izgledaju graciozno, glamurozno, onako prefinjeno skromno, poput dive iz zlatnog doba Holivuda - dovoljno lepršava, uzana toliko da fino istakne liniju tela, prijatna za nošenje.

Složile smo se da bi uz nju trebalo poneti samo neke sjajne, minđuše i narukvicu (prsten se podrazumeva J) i kosu pokupiti u neku elegantnu, svedenu punđu pa onda jedne svetlucave sandale i  super glam clutch torbicu. Tako pariski, tako otmeno i tako chic! Dok sam se ja tako gledala u ogledalu, Rada mi delila komplimente (i tražila jedan broj telefona, da tamo nekom prenese svoje utiske :-)), dođosmo i do jedne druge teme.

Ovako lepa haljina čeka svoju vlasnicu, iz razloga što danas, većina devojaka i dalje želi, što nakićeniju venčanu haljinu. I pod obavezno traži i veo i bolero i rukavice i torbicu koja kao sve to prati. A to što ne umeju ni da pridrže žipon kako treba, kad izlaze iz kola ili im haljina malo zasmeta, pa i sam obruč i podsuknje dođu „na izvolte“, to kao ne mari. Čemu tolika želja za preterivanjem? Imala sam prilike da  skoro prisustvujem na nekoliko venčanja i svaki put se zapitam, zašto te devojke ne potraže nešto drugačije, zašto se ne informišu o trendovima,zašto ne pitaju za savet? OK, čast izuzecima, ali vidim da sve ono što propagiraju najpoznatiji kreatori, nikako da se „primi“. U bezbroj intervjua koje sam radila, i dizajneri i stilisti pa i šminkeri, svi su poručivali devojkama da je manje jednako više, da treba potencirati prirodnost, eleganciju, otmenost, MERU!  Pokušavam da otkrijem zašto i dalje viđam mlade u modelima koji su bili aktuelni pre 10 i više godina, koje zatrpavaju svoj struk gomilom falti, žele po svaku cenu žipon... Daleko od toga da i te raskošne haljine ne mogu biti pun pogodak, ali samo bez onog „ličim na plastiku“ organdina! S druge strane, razumem i finansijsku situaciju i to što nemamo svi identičan sistem za lepo, ali postoji toliko portala, časopisa, ljudi od stila, dobrih krojačica, koji svi zajedno mogu učiniti da mlada zaista bude najlepši ukras svade, a ne najnakićenija jelka na novogodišnjoj proslavi.

Kraće rečeno, glasam za VEELIKI povratak PRAVIH dama!

Da se vratim „mojoj“ lepoj venčanici. Ova divna haljina se u „Wedding House“ može iznajmiti i korigovati po merama devojke i uz nju će vam preporučiti tačno odmerene detalje. Ja sam se malo poigrala stilizovanjem pa bih uz nju iskombinovala ovakve aksesoare. I sigurna sam da će uskoro neka devojka u njoj provesti svoj divni, veliki dan!

http://www.weddinghouse.rs/grupaProzora.htm

http://www.alessandrocouture.it/sitoflash/index.php

The best of Russia

Pomalo neočekivan naslov, zar ne? OK, priznajem, imala sam razne predrasude o Rusiji (bolje reći da me nije preterano zanimala ta strana planete) iako nisam sklona istim. Nekako se očas posla desilo da mišljenje bitno promenim. Kao što sam već jednom rekla, neke stvari jednostavno mora da vam predoči neko drugi, a onda ubrzano krenete da se upoznajete sa njima, ne biste li nadoknadili propušteno. Hoću reći da je jedan od razloga, što su mi dragi ljudi baš dragi, taj što utiču na moja interesovanja i širenje mojih vidika. Kakvo bogaćenje, zar ne? U to ime, veliko hvala I.K.

Kako je jedan od mojih omiljenih novinara-reportera ,fantastični Mihailo Medenica, koji u listu „Press“ redovno objavljuje svoje liste na temu „Zašto voleti toga i toga“, rekoh da pokušam da zaličim na njega, pa zato i pravim ove svoje top liste. Shvatili ste, današnja bi se, rečeno u Mihailovom stilu, zvala „Zašto voleti Rusiju“ (iz mog ugla, naravno J ). Pa da krenemo...

Top modeli. Prvo Irina Shayk. Jednostavno i bez pogovora prelepa. Nije čudo što ne izlazi iz kupaćih kostima. Neverovatno egzotična lepota, besprekorna figura. Kad bi mene pitala, trebalo bi da stalno nosi one fenomenalne „Herve Leger“ haljine. Imala sam priliku da pišem o njoj, pa me to navelo i da se pozabavim njenim likom i delom, i reklo bi se da je devojka, tako obična i tako normalna, i što je najbitnije, potpuno svesna sebe i svojih dostignuća. Među brojnim ruskim lepoticama, moram da izdvojim i Natashu Poly (uf što mi drago što se isto zovemo J ). Ona izgleda upravo onako kako ja zamišljam „moje žene“ dok kreiram. Prilično mršava, visoka, sa buntovnički raščupanom kosom, smokey eyes. I sjajno izgleda i u damskom, girly, vamp izdanju!

Još malo mode. Ruskinje postaju modne ikone. Malo po malo, pa neka njihova socialite, osvane na listama najbolje obučenih.  Zajedničko im je da sve izgledaju poput modela, lude su za modom, kombinuju skupe brendove sa uličnim i potpuno su autentične i svoje! Oduševljava me glamur i posebnost Ulyane Sregeenko, modna ludost Miroslave Dume, ali je moj favorit Elena Perminova. Nešto kao lutka, savremena, urbana Barbika. Neizmerno hrabra u modnom smislu. Ovaj njen outfit bih i sama tako rado ponela. Skinny jeans, ogromno krzno sa romantičnim dodacima i šeširić u potpuno cool boji. Ježim se kad neko uklapa boje po svaku cenu zato je ovo tako super stylish!

Sankt Petersburg. Uvek ističem da sam umetnička duša i jasno je da „padam“ i na arhitekturu! A u ovom gradu, mislim da ne postoji ćošak gde ne postoji neka zgrada, spomenik, most u koji ne biste mogli da „blenete“ čitavog dana. Obzirom da su ruski carevi upravo ovde gradili svoje dvorce, to je navelo i plemiće da učine isto, ne bi li se našli u blizini vladara. U tom silnom takmičenju čija će građevina biti najlepša, nastalo je mnogo dvoraca poznatih po svojoj raskoši. Čitav grad je ispresecan kanalima i često ga nazivaju gradom na 101 ostrvu. Već sam zamislila sebe kako skakućem preko divnih mostova! Kažu da je grad lep tokom svih godišnjih doba. Posle Pariza želela sam da vidim još neke evropske gradove, ali  eto promenila sam plan J!

Istorijske ličnosti. Mislim da nijedna zemlja nema toliko intrigantnih, „svojeglavih“ J ljudi koji su obeležili njenu istoriju. Silne neke misterije, spletke iza kulisa života uspešnog vladara! Najviše interesovanja kod mene je probudio Car Ivan Grozni. Da se odmah razumemo, to što ga čitav svet vidi isključivo kao tiranina, groznog čoveka spremnog na najbrutalnije zločine, mislim da je velika zabluda. Ni u čemu ne treba biti isključiv, pogotovo ako se ne sagleda druga strana priče. Čovek je uradio toliko toga za svoju državu, uveo brojne reforme, modernizovao društvo... Koliko je bio nemilosrdan prema drugima, takav je bio i prema sebi. Imao je i on svoje teške trenutke sa kojima nije uspevao da se izbori. Jedna potpuno fascinantna ličnost sa takvom životnom pričom koja naprosto tera da još više istražujete o njemu.

I naravno votka. Ali ne bilo koja. Nisam neko ko je fan alkohola, ali smtram da (većinu) stvari u životu treba bar probati. Kad probate votku „Ivan The Terrible“ ne možete da je ne zavolite, pa kakvo god da je vaše opredeljenje po pitanju žestokih pića. Na svakoj boci videćete oznaku „osobaya“ što bi na ruskom značilo da je reč o specijalnoj vrsti (superior vodka): 40% alkohola, spravljena od izvorske vode sa jezera Ladoga, ozime pšenice i raznih infuzija poreklom od meda, heljde i sibirskog kedra. Ova votka nema neki specifičan ukus,  a tako se, nekako lagano, pije. Receptura potiče iz 16-og veka i upravo je ličnost vladara čije ime nosi bila inspiracija za njen nastanak – biti ispred svih, „nemilosrdnog“ kvaliteta, sa izraženim karakterom, koji se pamti. Po savetu poznavalaca, a i sama sam se uverila, najbolje je piti je čistu, bez leda, mada je odlična i za spravljanje koktela. Rusi je, naravno, najviše vole u kombinciji sa kavijarom (uglavnom crvenim) a „surovi“ hedonisti umeju da uz neku čašicu zapale „Cohibu“.

http://www.facebook.com/ivan.grozni.7731?fref=ts

http://www.facebook.com/Ivan.Grozni.votka?ref=hl