U lepoti treba umeti uživati – prepoznati
je i proniknuti u njene najveće tajne; prepustiti joj se i dopustiti da vam
pomeri granice do tad poznatog. Lepota prostora u kome živimo, radimo i sa
kojim se saživimo, postaje deo nas samih. Svaki detalj govori o nama i mi o
njemu. Ima li šta lepše nego okružiti se bojama, predmetima, detaljima na koje i
sam pogled čini da se osetimo bolje, uzvišenije?
Čak i u razgovoru sa Nenadom Veličkovićem,
arhitektom unutrašnje arhitekture, prepoznaje se njegov istančan ukus i
visoko-umetnički pristup kojim “vaja” poveren mu prostor – u kome će njegov
snažan osećaj za lepo i doći do punog izražaja.
Ljubav, umeće, posvećenost i znanje,
potrebno da bi jedna”čistina” dobila nove dimenzjje, ne mogu se okarakterisati
merljivim vrednostima. Potrebno je nešto više.
Koliko je zapravo uređenje enterijera
umetnost a koliko praktična aktivnost kojom se prostor čini funkcionalnijim i
lepšim?
Gotovo
svaki segment iz oblasti dizajna, ukoliko mu se prilazi ozbiljno i “sa srcem”,
lako
postaje umetnost… Dizajn enterijera je prvenstveno praktična aktivnost, kako
ste ga Vi nazvali, zato što je podređen
ergonomskim normativima i zahtevima nas, ljudi, ali ukoliko nema tu neophodnu
dozu umetničkog, inovativnog pristupa-ostaje samo isprazno rešenje prostora.
One koji se spremaju da preurede svoj
životni prostor, sigurno će zanimati koji su to trendovi trenutno aktuelni u ovoj
oblasti.
Trendovi
su poslednju deceniju, na svim poljima dizajna, postali eklektični do te mere
da se ne usudim definisati ih samo kao nekoliko odrednica… Pogledajte modu, čak
i muziku - gotovo nemoguće kombinacije postaju moderne preko noći. Tako je i u
mom poslu.. Na nama arhitektama je da nudimo nešto novo, ali i dovoljno “provereno”,
da bismo uspostavili neki trend. Za mene,
trend je uvek tačna mera dobrog ukusa i
slobode u kreativnosti.
Kako većina ljud i danas
nije u mogućnosti da “drastično” menja enterijer svog stana, kuće, a opet, svi
znamo koliko te lepe, pozitivne promene utiču na raspoloženje i psihu onoga ko
tu živi.
Koji su to neki detalji
kojima na jednostavan način možemo osvežiti izgled svog okruženja?
Ako tražite najjednostavniji način menjanja
vizuelnog identiteta nekog rešenog prostora, ja bih Vam savetovao da obratite
pažnju na posebno izdvojene celine, male i često zanemarene… tekstile, tj. tepih,
zavese, jastučići, prekrivači, jer ih zapažamo kao “udarne” tačke u nekom
prostoru. Naravno, za mene prostor podrazumeva u startu dobro rešene osnove,
dakle - rasvetu, podove, obrade zidova i druge “krupne faktore” u enterijeru… Pored tekstilnih detalja, veoma lako prostor menja formu promenom
boje zida, ili tapetom, kojih danas ima u neograničenom izboru… I nikako ne
zaboravite biljke koje u pravoj formi, u pravoj posudi, mogu oplemeniti i
promeniti i najzahtevinje prostore.
Vrlo često smo suočeni sa zadatkom da mali
prostor moramo u isto vreme učiniti i funkcionalnim i estetski usaglašenim, a
prilično smo ograničeni.
Po Nenadovim rečima, u malim prostorima,
bilo da su celovite stambene jedinice tipa-garsonjere,ili manje prostorije
određene namene, akcenat je na funkcionalnosti kojoj je neophodan šarm, da taj
mali prostor ne bi bio samo “laboratorija svrhe”.
Atraktivnost
postižemo primenom odgovarajućeg komponovanja dizajna sa neophodnim
mobilijarom, a funkcionalnost iskorištenjem prostora da tačno služi nameni i
zadovoljava potrebe konzumenta.
Kao što
sam već rekao, akcenat je na upotrebnoj vrednosti prostora...Ukoliko ne
prilagodite namenu i svrsishodnost prostora onima koji će ga koristiti, dizajn
ne može da vas “izvuče”. Dizajn je samo emocija, ekspresija dizajnera koja
usavršava dobro postavljene osnove. Naravno, za mene je jednako važno i to
surovo tehničko rešavanje problematike nekog prostora, kao i njegovo vizuelno
estetsko uobličavanje.
Početak stvaranja svakog umetničkog dela,
samim tim i uređenje enterijera, prati dobra inspiracija, mnoštvo ideja i
zadataka čijom će realizacijom projekat biti kompletiran.
Inspiracija
je stvar trenutka. Ponekad ugao padanja svetla na pod, ili čak neka muzika koju
čujem, u meni izazove bujicu ideja koje onda spontano krenu da se uklapaju u
priču o tom prostoru… Bitno je doživeti prostor i ljude uključene u njega što
otvorenijeg uma i srca. Ostalo dolazi samo.
Poznato je da se umetnici i ljudi čiji je
smisao za lepo ipak na jednom višem nivou u odnosu na ostale, rado suočavaju sa
kreativnim izazovima, kada treba iznedriti ono što je najbolje u vama i
preoblikovati u nešto što poseduje visoku upotrebnu i estetsku vrednost.
Nenadu je najveći izazov “beli papir”, a
mišljenja je da će se sa tim složiti i većina njegovih kolega.
Kad
je pred vama potpuno prazan plac, kuća ili prostorija, u kojoj, u tom momentu
samo vi možete jasno videti potpuno rešen prostor…a svaki posao je sam po sebi
izazov, jer se retko događa da se poklopi većina okolnosti koje ste već jednom
prošli.
Isto je tako važno i prepoznati šta je ono
što klijent zahteva, šta je ono što u njemu budi lepa osećanja, ono što
odgovara njegovom senzibilitetu, načinu života i poimanju estetike.
Moj
posao podrazumeva i tu konstantnu interakciju sa ljudima, tako da sam naučio da
slušam, upoznajem ih i brzo shvatim šta je to što oni zapravo žele. Morate
ljudima dati šansu, da na sebi svojstven način pokušaju da vam objasne kako oni
vide to što zahtevaju od vas da uobličite. Na meni je da to prepoznam.
Nenad je za svoj rad više puta nagrađivan,
a posebno je ponosan na dizajn enterijera stanu u Novom Sadu, za koji je 2011.
godine dobio priznanje za Najlepši enterijer Srbije. Sa velikim uspehom
organizovao je izložbu Enterijer Expo gde su se kao izlagači pojavili prestižni
brendovi u dizajnu i izradi nameštaja, keramike, dekora…
Kada je reč o prostorima koje je imao da
vidi, a koji sun a njega ostavili snažan utisak, izdvojio bi Kazino u Vegasu,
opisujući ga kao “težak, ogroman
enterijer, prepun života, gde je sublimirano sve ono najbolje od svih stilova, najbolje
od rasvete, najbolje od ljudi koji
ga konzumiraju 24 sata”.
Sa godinama se menjaju i životne navike
ljudi, njihovi pogledi na svet – na sve to utiče i napredak i razvoj tehnike i
tehnologije, stvaranje novih pravaca u umetnosti…
U kojoj meri ljudi danas polažu na uređenje
svojih stambenih i poslovnih prostora, koliko se ta slika vremenom izmenila?
Ako
gledamo kroz istoriju dizajna enterijera, ljudi su svako u svom vremenu, uvek
mogli da se podele na one koji polažu na svoj životni proctor i one koji to
otaljavaju. Danas je dobro što era kompjuterizacije i moderne pismenosti sve
više ljude približava različitostima širom planete, pa ta sama dostupnost čini
ljude zainteresovanijim i angažovanijim po pitanju uređenja prostora. Moderan
čovek se određuje i kroz prostor u kom živi i radi.
Oni koji su upućeni i prate rad Nenada
Veličkovića, već mogu da prepoznaju neke detalje, karakteristike koji ono što
on radi čine upečatljivim, prepoznatljivim. Kada govori o nečemu što bi mogao
nazvati svojim stilom, tvrdi da je stil jedna ozbiljna kategorizacija, naročito
u njegovoj profesiji.
Gotovo sam siguran da je moj
lični pečat u prostorima koje dizajniram ta neka vrsta glamura koji je gotovo
nestao na našim prostorima, a pod glamurom mislim na odmereno kombinovanje
plemenitih materijala i savremenih tehničkih elemenata... kamena, npr. onixa, prirodnog
drveta bogate teksture i egzotične prirode, kao i kovanog gvožđja. Sve to
suprotstavljam ultramodernoj led rasveti koju koristim u svojim projektima, na
bogatim, , dekorativnim tavanicama - ali bez suvišnih detalja... Dakle, mislim
da je taj odnos svetla i plemenitih materijala ključan za definiciju mog stila.