Depeche Mode

Jutros, pred sam polazak na posao, dovrših čitanje, veoma interesantne biografije Depeche Mode - Black Celebration, od Stiva Malinsa.
Nije samo što me interesovalo da saznam što više o grupi, već me zanimao i stil pisanja i sam način života. I mogu reći da sam oduševljena. Jasni prikazi, nekad surovo sirovi, briljantni opisi, često ulepšani :-))) epitetima od koji vam može biti i muka.
Na drugoj strani, sjajna muzika, vizionarski, duboki tekstovi i neverovatan spoj različitosti na istom mestu. A onda sudbina Dejva Gana, specifične pojave, jedinke koja kao da nije sa ove planete... Borba sa narkoticima i povratak u lepši život. Mačak sa 9 života. Možda i više. Životna poruka.

Svestranost

Ispašće da se hvalim ali ovako trenutno stoje stvari.... Bavim se kolažima na Polyvore, paralelno čitam Cheov bolivijski dnevnik i biografiju Depeche Mode od Stiva Malinsa, malo ćaskam sa frends na Fb, već sam sebi zakazala dva sastanka, sutra i u ponedeljak.... Kao što sam sebi obećala, od sad se družim samo sa pametnim i kreativnim ljudima. Od kojih se može mnogo naučiti i koji neće kukati kako ih je ostavio dečkoooooo...
Osmislila sebi stajling za sutra - valja biti otmeno i trendi obučena... malo zebra print malo kožnih detalja u boji čokolade, mala, bela lanena suknja i Aldo wedges sandale... priznajem... oko 12 cm :-)).
Usput obnovila svoju ljubav prema crvenom laku za nokte... a kosa će, bar se nadam, da zaliči na frizuru kakvu nosi Rosie Hunttigton Whitley, trenutno moja muza i inspiracija. Drago mi je da sam gledala Transformerse zbog nje!!

Odlazak u zavičaj ili kako izgled vara

Samo se malo čovek vrati u detinjstvo i eto ti koliko hoćeš simbola i naznaka u kom će se pravcu odvijati tvoj budući život. Oduvek sam volela da pišem, imala svoje novine, časopise, između ostalog i modne.... nekako mi je bio suđen taj život malo-malo pa u kontaktu sa javnim ličnostima. A još kad pročitam tako neku knjižicu, odmah mi naiđe inspiracija i poželim da i ja zabeležim koji red...
Upravo, u jednom dahu, pročitah BG Blues by Saša Ignjatović. Drago mi nekako bilo što znam sve te kafane, ćoškove, autobuse o kojima piše... Pa eto...
Evo danas - u selo putujem u običnoj beloj majici, mini suknjici Tifani plave boje i šunjalicama u miš sivkastoj boji, sa 3 masivne bangle narukvice, tamnim naočarama, of course, i opremljena mojim Miss Sixty i Grazia torbama. (Volim te torbice iy modnih časopisa!) Rekao bi čovek - ceo svet je moj. Ispeglana kosa, prilično plava, preplanuo ten...devojka bez problema. Ijednog.
A nije tako - daleko je od toga. Uobičajeni ritual subotom - sređivanje kuće, zalivanje bašte, i hvala ti Bože, ugrabljenom vremenu da se pozabavim gore pomenutom knjigom u senci ladoleža.
Ono što je moja trenutna profesija jeste lepo i daje priliku da ljudima ulepšaš svakodnevicu, da ih inspirišeš, a ja, kako vreme prolazi, sve više naginjem ka nekom ozbiljinjem tonu, da ne kažem surovijem. Zato ovo i pišem. Moj virtuelni dnevnik.
Sledi izlazak u našu malu varoš, među sve one ljude za koje sam super uspešna i lepa, nekima i nedosanjani san, među sve one koji misle  da smo po bezbrižnosti Paris Hilton i ja tu negde, rame uz rame.
A ja već znam kako ide tok dana i sutra i prekosutra...Sve u nekom krugu... za koji sam ja mislila da je čisto savršenstvo - u geometrijsko - filozofskom smislu. Baš vidim...
On nije odgovorio na mail - ja više nemam šta da mu kažem. Moja završna reč.Ostaje mi da se pitam kako je kad on voli. I tako se zatvori još jedan krug.

Chapter two

Da ne bih zaboravila, mada bi bilo lepo da to bude uskoro :-), pa da i ne bude šanse da se zaboravi :-))), evo mojih par, omiljenih haljinica u neodoljivoj puder - breskva - roze boji i jedna by Versace koja bi bila idealna wedding party!!!

Pocetak dnevnika

Danas se baš zapitah da li sam srećna... idem ulicom kneginje Zorke i to mi pitanje pade na pamet... odgovor je -ne znam. Znam šta mi nedostaje, šta bih najviše volela da imam, ali da li bi me to stvarno usrećilo, tj. povećalo nivo sreće koji imam... ili nemam.
Realno, čudo jedno šta može poznati broj telefona na dispeju CALLING da učini... a ja baš danas nešto mislila: šta ću na Adu kad on nije tamo, Tijana me upita gde je, a ja baš oko tih 17h mislim .... e kad čovek toliko voli tog zelenog krokodila Kariba... i eto ga. Dosta! Čak mi nije frka što je posle bio unavailable.
Ja sam sebe lepo opremila gomilom magazina - častila sebe britanskim ELLE-om, sa božanstvenom Rosie Huntigton Whitley on the cover... pa onda je tu i novi broj Maxima, sa istom damom na naslovnici...
Hvala Draganu što me odvede na Transformerse 3, inače ne bih snimila tu super devojku... eto meni ove muze i inspiracije... sad valja crtati :-))))))