Il pleut :-)

Stvarno nisam rain man ali mi ova kiša nekako prija. Volim taj zvuk i osećaj da će sada grad biti nekako čistiji, svežiji... I dobro, jesam romantik i odmah mi na pamet padaju raznorazne filmske scene.
Večeras sam bila u TC Ušće. Ja mislim da ga niko ne obiđe brže od mene. I opet sve vidim i nađem šta mi treba. Tirkizno plavih "Berschka" cipelica nije bilo, ali sam ja iskoristila tu ekskurziju da osmotrim ljude... Velika srećna porodica. Oseća se neka sreća sa razglednica u vazduhu. Ili to meni tako izgleda... Ipak tate koje guraju kolica, devojke kojima momci kupuju neke sitnice, prepuni kafei i restorani... Drugi svet... Priznajem da se osetih pomalo usamljeno i da mi je jedan džemper iz "Massimo Duttija" izazvao plimu osećanja prema jednoj osobi (Iako sam danas zaključila da je čovek koji 750 dana misli na jedno biće u stvari velika budala) i već kreće film - eto ga pravi džemper za njega, kako će mu se obradovati kad stignem kući.... bla bla bla... A taj odevni predmet u planinskom stilu, sa isprepletanim "kikama" u mlečno beloj boji....Znam , idealno veče kraj kamina, napolju veje sneg...."Baš su te tvoje ruke zgodne..." što bi rekla draga mi Kristina Kovač.
Ali vratimo se ljudima. Još jedan zaključak - najviše me oduševe ona slatka deca. Zapravo, nikad me nisu toliko oduševljavala. Ijaoooo...
Ma bežim iz Ušća i eto i 83-ojke. Volim da posmatram grad iz autobusa. Naročito kad je veče ovakvo. Siva reka, zamaglili prozori, velik sat na železničkoj stanici... Ma divno je živeti u Beogradu.