Naslov poslednjeg romana iz trilogije Vesne Dedić Milojević "Ti si meni sve", u prvi mah me podsetio na rečenicu kojom me je neko kupio jedne majske večeri, negde iza ponoći, kraj Hrama Svetog Save: "Sva si mi lepa". Podjednako lepe izjave, samo su trenuci različiti...
Šta čovek drugo može da poželi kad mu neko kaže da mu je sve, sve to nešto lepo?
Vratimo se knjizi, inače će u javnost "procureti još neki detalj iz mog privatnog života" :-)).
Silno sam se obradovala kad je izašla i Vesnina treća knjiga, posle "Zauvek u srcu" i "Sunce meni, sunce tebi", baš me zanimalo kako će se odvijati životi njenih junakinja.
Ono što mi se prvo dopalo, jeste Vesnin "lagan" i nekako pitak način pisanja, sve je tako jednostavno, razumljivo, da istog trenutka vidite i osetite i atmosferu u tom nekom fensi restoranu, i devojačku sobu u koju se junakinja vraća posle desetak godina...
Svaki roman je pisan iz ugla jedne od tri glavne junakinje i sjajno je kako neke stvari izgledaju potpuno drugačije kad ih priča Nadežda, Marinela, Tamara... Možda ste u jednom delu navijali za jednu devojku, smatrajući one druge dve "manje dobrim", a onda se desi sledeći nastavak, čujete drugu stranu priče. "Gle, pa i ona je dobar čovek, sad znam zašto je sve ono radila i kako se osećala!"
Po meni je neminovno pronaći delić sebe u svakoj od junakinja, prepoznati neke ljude, situacije...
Čitajući ovaj poslednji nastavak, to jest Marinelinu stranu priče, shvatila sam da još mnogo toga ima da se proživi; vratila se unazad i pretresla neki davno zaboravljeni slučaj iz svog života...
Da parafraziram svoj status sa FB-a od pre neki dan... Kao što bi bilo sjajno da vam neko u jednom dahu kaže to čuveno "Ti si meni sve" (ja bih dodala i jedno "malena") tako sam i ja pročitala ovu divnu knjigu...
Preporuka za divno letnje veče na terasi, uz neko lepo "roze" i zalazak sunca...
Šta čovek drugo može da poželi kad mu neko kaže da mu je sve, sve to nešto lepo?
Vratimo se knjizi, inače će u javnost "procureti još neki detalj iz mog privatnog života" :-)).
Silno sam se obradovala kad je izašla i Vesnina treća knjiga, posle "Zauvek u srcu" i "Sunce meni, sunce tebi", baš me zanimalo kako će se odvijati životi njenih junakinja.
Ono što mi se prvo dopalo, jeste Vesnin "lagan" i nekako pitak način pisanja, sve je tako jednostavno, razumljivo, da istog trenutka vidite i osetite i atmosferu u tom nekom fensi restoranu, i devojačku sobu u koju se junakinja vraća posle desetak godina...
Svaki roman je pisan iz ugla jedne od tri glavne junakinje i sjajno je kako neke stvari izgledaju potpuno drugačije kad ih priča Nadežda, Marinela, Tamara... Možda ste u jednom delu navijali za jednu devojku, smatrajući one druge dve "manje dobrim", a onda se desi sledeći nastavak, čujete drugu stranu priče. "Gle, pa i ona je dobar čovek, sad znam zašto je sve ono radila i kako se osećala!"
Po meni je neminovno pronaći delić sebe u svakoj od junakinja, prepoznati neke ljude, situacije...
Čitajući ovaj poslednji nastavak, to jest Marinelinu stranu priče, shvatila sam da još mnogo toga ima da se proživi; vratila se unazad i pretresla neki davno zaboravljeni slučaj iz svog života...
Da parafraziram svoj status sa FB-a od pre neki dan... Kao što bi bilo sjajno da vam neko u jednom dahu kaže to čuveno "Ti si meni sve" (ja bih dodala i jedno "malena") tako sam i ja pročitala ovu divnu knjigu...
Preporuka za divno letnje veče na terasi, uz neko lepo "roze" i zalazak sunca...
moram da se bacim na citanje njenih knjiga, samo jos vremena da nadjem!:)
ОдговориИзбриши:-))) sigurna sam da ces uzivati! Meni je jedan od ciljeva da jednog dana gostujem u Vesninoj emisiji "Balkanskom ulicom" :-)))...
Избриши