Iako sam veći deo
svog detinjstva i rane mladosti J provela noseći krpice u raznim nijansama roze
boje (danas „tipujem“ na crnu, belu i sivu), kad god bi me neko pitao za
omiljenu boju, odgovarala bih: „Plava, svetlo plava“. A kako, zašto, nisam ni
razmišljala. To je tako i to je sasvim normalno. A ta plava se nije odnosila na
odeću, već prvenstveno na okruženje, vodu, nebo... Nekako mislim da je moj svet
zapravo čitav ušuškan u tu neku lepu, beskrajnu plavu. Ako bih morala da joj
dam neki oblik i definiciju, to bi onda bila kristalno plava zvezda. Mislim da
je Thiery Mugler sa svojim „Angelom“ nekako najbliži toj ideji.
Sigurno da sam se
ja od tad mnogo promenila i da se promene u ovim godinama dešavaju mnogo brže,
primetnije, radikalnije, ali je plava ostala plava, kao simbolika nečeg čistog,
otmenog, damskog, aristokratskog, uzvišenog, beskrajnog; kao oličenje prefinjene
nežnosti, posebnosti, slobode, nezavisnosti i samo katkad hladnoće, svojevrsnog
plašta u kome spavaju zvezde.
Zbog svega
navedenog, uživajući u omiljenim mi kolekcijama visoke mode, najpre
zapazim baš te plavičaste haljine, jedan
od najlepših „oblika uživanja“ u ovoj
divnoj boji. A svaka od tih čudesnih kreacija u sebi nosi, sigurna sam, jedan
veliki san. Ovo su samo neke od mojih omiljenih, od kojih su mi dah ponajviše
oduzele one sa potpisim Georgesa Hobeike.
Georges Hobeika 2010
Diane Kruger Dior 2010
Christian Dior Russian L'officiel 2010
Kate Moss in Christian Dior
Elie Saab
Georges Hobeika 2012
Georges Hobeika 2102 WANTED!!!
Нема коментара:
Постави коментар