2012/08/28

Još jedna inspirativna... vila


Kako samo uživam u otkrivanju novih, lepih stvari, mesta, ljudi... da je to čudo jedno! Listam tako septembarski ELLE i oduševih se jednim stranim editorijalom; to jest, pažnju mi je privukla frizura modela, pa već počeh da smišljam kako bih to mogla izvesti na svojoj glavi. Kad sam ja u pitanju, podrazumeva se da „padam“ na smokey eyes (u ovom slučaju, ostala sam bez reči na super extra dark-darkest black make up oko okica lepe manekanke), te sam se više bavila tom kosom J. I ne bih ja bila ja, kad ne bih poželela da saznam i nešto više. Čim me nešto iole zainteresuje, odmah krenem da „kopam“. I voila! Na moju sreću, uz samu ivicu strane beše ispisano i ime modela-Marloes Horst.


E pa, dakle, ova lepotica sa naslovnih strana uopšte nije tako nepoznata. Ukrasila je već niz naslovnih strana:Vogue, Elle, Grazia, Glamour... a obeležila svojom pojavom i kampanje za Kenzo parfeme, Diesel Fuel of life, Valentinov Rock n rose, River Island, Princesse Tamtam, Sisley... A trenutno je aktuelna kao zaštitno lice za Armani lingerie fall 2012. Treba li reći da se već fino islikala za Victorias Secret Pink liniju?
Marloes je rođena 8.marta 1989.godine u Holandiji. Visoka je 174cm, a njene mere su 82-61-90. Ima plavu kosu i plave oči. Usne su joj zaštitni znak, a u slobodno vreme voli da surfuje i roni. I izgleda podjednako fenomenalno i kao devojčica u ružičastom svetu i opaka zavodnica među mračnim senkama!


Mene je svet modelinga i svi ti supermodeli oduševljavao oduvek, a većina mojih miljenica sa pista predstavlja, pre svega, sjajnu inspiraciju, za neke moje buduće kreativne projekte. Što je, za mene, najbolje i najlepše kod Marloes, jeste činjenica da prilično podseća na devojke koje inače crtam kad kreiram. Duga plava kosa, pomenuti smokey eyes, pune usne,  beskrajno duge noge... odoh po papir i olovke!

Zanosna... 

Umetnost...

Andjeo...

That's the look...

J'adore la mode...





2012/08/27

Dreaming about...my story



U avionu sam. Letim iznad Francuske. Za 17 minuta slećem u Pariz Ovaj put mi je potpuno neočekivan. Imam nove cipele koje me malo žuljaju. Čujem glas koji mi kaže:”Mnogo su ti lepe cipele”. Okrenem da izustim hvala, kad ono… pored mene sedi Christian Louboutin. Ko još nije čuo za njegove fantastične cipele! A sad mu se sviđaju moje! Jeste da me žuljaju ali ih je po mojoj ideji napravio obućar i stvarno su sjajne! Do sletanja aviona je ostalo još 15 minuta a toliko toga bih htela da pitam ovog modnog genija! Umesto toga on je upitao mene odakle mi tako zanimljive cipele. Kakva čast!


Počinjem priču o mojoj ljubavi prema dizajnu, modi uopšte... a za ove cipele sam bila posebno inspirisana likom i delom Madame de Pompadur. Christian me oduševljeno sluša, dok meni kroz glavu proleću slike svih onih njegovih čarobnih cipela. Nadovezuje se na moju priču o inspiraciji i opsednutosti svetom mode, dok kapetan  najavljuje uskoro sletanje na aerodrom Charles De Gaule. Baš šteta, pomislih a u tom trenutku mi stiže poruka od sestre koja mi se izvinjava zbog kašnjenja i kaže da ću morati da malo procunjam po aerodromu. Samo mi je još to trebalo. Naglas komentarišem tu glupavu situaciju, koju mrzim, na šta se Christian samo nasmejao i rekao da će mi rado praviti društvo taman da još malo preteresmo svetsku modnu scenu.


Moj ljubazni saputnik i sagovornik se ispostavio kao veoma inpirativnai i duhovita ličnost i veselo je pričao o svojim počecima i koliko je važno slediti svoje snove. Postoje neke stvari koje se ne uče, već ih jednostavno nosiš u sebi. Malo sam se sa setom prisetila svojih studentskih dana i danonoćnog crtanja u dizajnerskoj školi. Priželjkivala sam da se što pre vratim modi. Posao modnog novinara je skroz zanimljiv ali radije bih ušivala perlice u toplini nekog ateljea.


Kako vreme brzo prolazi u ovako prijatnom društvu! Konačno se i moja sestra pojavljuje, zahvaljujem se Christianu koji mi na rastanku daje svoju vizit kartu uz napomenu da ga obavezno posetim u njegovom studiju, još koliko sutra, jer već sledećeg dana putuje.


Kako volim ovu parisku kaldrmu! Onog trenutka kad kročim na njegove velelepne bulevare i one malene uličice u koje se zaljubite na prvi pogled, jednostavno osećam da pripadam ovde i da je Pariz moj grad. Ne postoji ništa što mi nije lepo. Miris kroasana, stotine ljudi u podzemnim stanicama, uvek elegantne i šik pariske dame, beskrajne kolne automobila… Čini mi se da i sam vazduh u Parizu miriše speciično kao nigde drugde na planeti, poput najluksuznijeg parfema.


Taksi se zaustavlja ispred predivne zgrade u čuvenom “Haussman”stiilu. I dakle tu smo. U ovoj zgradi radi i stvara čovek kog obožavaju najlepše žene sveta.
Gospodin Louboutin sedi za stolom na kome je stotinu papira sa raznoraznim crtežima cipela, uzorcima tkanina, bezbroj kutijica punih najsjajnijih perliica. Srdačno me pozdravlja, usput naručujuči kafu i vodi u veliki salon, nalik muzeju, gde su izloženi modeli najlepšihi i najtraženijih cipela na svetu. Već prepoznajem one koje Kylie Minogue nosi u najnovijem spotu, a one tamo je J.Lo nosila na dodeli  Oskara... Zadivljen je kako imamo identičan ukus – I meni se dopadaju oni modeli za koje je najviše vezan.


Kao što smo se i dogovorili, donela sam mu neke od svojjih crteža, što haljina, što cipela. Gledajući ih, kaže mi, smešeći se – Biće nešto od tebe ! Šta misliš, od čega bismo mogli da napravimo ove? Sledeće nedelje mi dolazi Nicole Kidman, ovim bi se sugurno oduševila!
Hej, jel ja to sanjam? Moje cipele će nositi jedna od najpoznatijih svetskih glumica!


6 meseci kasnije...
Evo me opet u avionu... ovaj put letim za Beograd, na vikend... više vremena nemam jer Christian i ja radimo na novoj kolekciji cipela koja će biti prikazana na Pariskoj nedelji visoke mode. Pa po svemu sudeći, sad sam prava Parižanka... Kako to lepo zvuči! Na nogama imam opet nove cipele... i opet su moja kreacija, s tim što nose potpis „Christian Louboutin“ i jedno malo „N“, meni u čast! Već vidim dve devojke do mene koje ih ushićeno odmeravaju... Slatko sam se nasmejala...



2012/08/24

Barbie... forever being in love


Do osme godine, među mojim igračkama bili su Ferariji, Lambordžiniji, teretni kamioni, poneka cisterna, šleper, čak i onaj veliki kamion koji meša beton...(pa pravac gradilište! J) a onda je iz dragog mi Pariza stigla i moja prva Barbika, tamnokosa, u žutoj taft krinolini. Meni je ličila na Sindi Kraford, pa sam je tako i krstila. Onda su stigle i Pamela Anderson, Alisija Silverstoun, Anita iz 2 Unlimited... tako su se zvale moje drage lutkice. Sestra i ja smo od tih naših igara zapravo pravile „filmove“. 


Svaka je imala svoju kuću (pravio se nameštaj, radile su testerice, sekle se mamine stare haljine-za zavese i draperije), potpuno razrađenu ličnost, dečka, familiju. Znale smo sate da provedemo igrajući se sa njima. Svaki raspust, i letnji i zimski, prolazio bi u znaku priprema za veliku reviju. Kao što to zapravo i ide, prvo smo radile skice, zatim prikupljale krpice (moljakale mamu da se ne rasipa sa materijalima kad šije nešto za sebe, da bi što više ostalo za nas, tj.reviju) pa onda šile.


 Sa iglom i koncem smo rano počele da se družimo, već u tom nekom uzrastu, sa 8-9 godina. Svaka Barbika je imala bar po dva izlaza sa kompletnim stajlingom, pravile smo posebnu scenografiju (nekad je to bilo na otvorenom, nekad na bazenu, nekad su „manekenke“ hodale po vodi-to smo prekopirale od Dragane Ognjenović J), pa je tu bilo i specijalnih efekata u vidu prskalica i ventilatora... 


Na muzičku podlogu se obraćala posebna pažnja, a najčešće smo birale pesme Lenny Kravitza i Kylie Minogue, pomenutih 2 Unlimited... Ni marketing nam nije bio stran, pa smo izrađivale i plakate kao najavu za revije, nakon  kojih bi usledio i koktel, uz piće i zakusku... Naši VIP gosti u prvom redu bile su mama i baka. O utiscima sa revije, kao i dešavanjima u životima naših Barbika, pisale smo u našim modnim tabloidima J.

I to je trajalo godinama, po tačno utvrđenom sistemu, koji je za nas bio sasvim prirodan (sad zvučim kao dragi mi Jovan Memedović J ); današnjim devojčicama bi bilo potpuno nezamislivo da čak i dotaknu lutku u godinama kada sam ja uživala u tom ružičastom svetu. Ja sam ipak ponosna na taj deo svog, pravog detinjstva.


I danas me naljuti, a i onda je, kada bih negde pročitala kako Barbike loše utiču na razvoj dece i da daju loš primer. Zašto loš primer? Ja sam ih doživljavala kao savršeno lepa stvorenja, sa sjajnim osećajem za modu, nimalo iskvarena, sposobna i plemenita, koji samo eto žive neki bezbrižan život, a koji nam je negde svima ideal. Mislim da su one u mnogome uticale i na moja dalja životna opredeljenja; nekako su se savršeno uklopile u moj svet u kome moda i umetnost uvek nađu svoj put, i koje su umele da pomire nekad potpuno suprotne strane. ( U vreme začetka moje ljubavi prema fudbalu, što će reći na SP u Francuskoj, kada sam znala čitav brazilski tim – oduvek sam birala samo najbolje  J - moja omiljena lutka dobila je svoju žensku verziju dresa sa brojem 6 i imenom omiljenog mi fudbalera Roberto Carlosa).


Kao što već naznačih u samom naslovu posta, ljubav prema Barbikama trajaće zauvek. Danas ih samo gledam iz malo drugačije i kompleksnije perspektive a oduševljavaju me i dalje. I danas bi me obradovao poklon u vidu ove lutke. Ovih dana me posebno oduševila nova Barbi, takozvana Diamond Blonde, koja je mene negde podsetila na moju ikonu glamura Lindu Evangelistu u spotu „Too Funky“. Plava, sa širokim osmehom, u fantastičnoj haljini, sa onim oversized krznom. Glamur u svojoj esenciji!


Na kraju, šta bi mi bila želja - da jednog dana to predivno plastično stvorenje ponese moju kreaciju u nekoj limited edition kolekciji. I da, neizmerno sam srećna što moja dvogodišnja sestričina već pokazuje interesovanje za ove lutke. (Naravno da smo sestra i ja sačuvali te naše! ) Ma sve će nju tetka lepo da nauči! J





2012/08/16

Sitnice koje život znače


Kratak pregled doživljenog, zapamćenog i ponešto još...

1.      Ovih dana mi je non stop u glavi pesma Superlove,u izvođenju dragog mi Lennya Kravitza i Aviciija. Pošto mi je na istu pažnju skrenuo jedan divni drug, nema šanse da se ne setim njega kad Lenny prošapuće te zavodljive stihove. Na to, ovaj kaže da je to zbog toga što obojica imaju taj isti, mazni glas. J C est possible! Iako je ovaj drugi zapravo dvojnik Bradley Coopera, ali ko zna, možda i Bradley dobro stoji sa muzikalnošću. Mene pesma asocira na zaljubljenost. Lete leptiri, lete..



2.       Hm, komplimenti. Ja ih stvarno obožavam, i da dajem i da ih primam. Kao poklone. A najduže pamtim one upućene od strane ohih koji baš umeju da ih fino sroče, nekako u pravom trenutku, upakovanim sa pravim pogledom, osmehom. I voila- I am the queen of the world! A uz to se potvrdila i ona stara, dobra-nije važno imati, nego umeti.


3.      Moj mačak Raul. Moglo bi se reći da je prilično lenj u odnosu na brata, ali je pravi šminker i velika maza. Čak i nestašluke čini sa takvim šarmom i nevinim pogledom u onim pastelno zelenim očima da ne možete a da mu ne oprostite sve i samo se nasmejete. Pravi je majstor da se ujutru ušunja u moju sobu. Mnogo voli moj roze prekrivač, mada možda dolazi i da se pokloni Če Gevarinom portretu koji visi na zidu. Ipak je ime dobio po Raul Kastru J.


4.      Telefonski poziv od druga, negde oko ponoći, da prozborimo koju. Eto samo što je stigao u neki restoran (lokacija Kan!) a ja sva srećna što mogu bar tako da osetim delić te francuske atmosfere. U pozadini čujem neko „Bonsoir monsieur“, „Sil te plait... merci“. Odmah lepše spavam.


5.      Kristinin plan za posetu kuli Gardoš. Pričala sam joj ja kako je tamo ali bi ona ipak da to vidimo zajedno. A mene kao teško naterati u Zemun, hehe... ja stari Zemunofil. Kakva je luda moja draga Kris pa je odmah povezala Gardoš i priču o princezi koja pusti svoju pletenicu niz kulu da se princ popne. A ni ona ni ja nemamo baaaš toliko dugu kosu!


6.      Oni posebni prijatelji. Često spominjem moju Miss V, a evo juče je još jednom pokazala da je biće koje se retko sreće. Zavidi ona meni što imam prilku da sebi kancelariju napravim na terasi, među ladoležima, gde pišem, crtam, u društvu Tare, Pulija, Raula i Franka (svi nose prirodno krzno J))ali na kraju poruke dodade „Nedostaješ,i Beogradu i meni“. Kako da se ne osetim polaskano i počastvovano kad jedna takva DAMA misli na mene i ona mene smatra posebnom. Kratak i efektan selfconfidence booster. Onako prefinjeno i lako, kako samo ona ume.


7.      Mnogo volim ljude. Da ih je što više oko mene pa da sa svima mogu bar neku reč da prozborim, osmeh razmenim, ulepšam ja njima dan, i oni meni. Ja  istinski verujem da će lepota spasiti svet, lepota i reči i dela. Onaj drug s početka teksta kaže da se ni ne trudi da sakrije kad mu se nešto dopada, a ja kažem da ne umem da ćutim kad za nešto mislim da je dobro, lepo, kad znam da će nekom možda baš ta moja reč izazvati osmeh na licu.


2012/08/06

Mace a la mode

Svakodnevno se družeći sa moja dva mačka Raulom i Frankom (imena su dobili po Raul Kastru i Frank Paisu, samo da se zna!) pomislih kako moja ljubav prema mačkama zaslužuje najmanje jedan post. A nekako mi se učinilo "pametnim" :-) napraviti simbiozu dve moje velike ljubaci, maca i mode, i zato evo ovih par sličica.
Zašto mačke? Po mom mišljenju, one su najlepše životinje koje postoje. Da imam mogućnosti, sigurno bih u dvorištu imala i jednu veliku cica macu, risa u najmanju ruku. A tek lav... uuuuf! (Nisam neki fan horoskopa, ali stvarno mislim da to ima neke veze sa mojim znakom-dupli lav... komentari su suvišni :-) )
Prefinjene, graciozne, umiljate, nezavisne, opasne kad treba... posebno su mi drage ove persijske jer su tako glamurozne i deluju kao neko ko uživa da se beskrajno mazi, ali kažu da baš i nisu toliko umiljate, već samo tako deluju! Hm... opasna varka. ima i tu neke simbolike! :-)
Svojevremeno sam imala i sijamskog mačka koji mi je potpuno razbio zablude o njima kao hladnoj i nadmenoj rasi. Moj Frenki je bio najpametnija mačka na svetu i najbolji drug i cimer!
Danas, kad mi bar jedan od ove moje gorepomenute dvojice priđe i mahne onim repom, pa još proturi glavu tamo gde je nikad ne biste očekivali, da bi se mazio i pogleda onim krupnim, blistavim očima... svaka tuga nestaje! Sve opet izgleda lepo jer je tu to krzneno stvorenje koje na ljubav reaguje odmah i uzvraća najjače što ume!
PS Da se ogradim, nisam pristalica ovakvog "kinđurenja" životinja, jer to smtaram bespotrebnim opterećivanjem, ali pošto je reč o slikanju u modne svrhe, to već mogu da razumem :-).

I ona voli Hello Kitty :-)

Parižanka 100%

Lara Stone & Cats  for CK

Samo otmeno...

Urbani cool tip

That is love!

                                                       Sigurno da šeta po Menhetnu...

Puna bašta raznobojnih maca