Kratak pregled doživljenog, zapamćenog i ponešto još...
1.
Ovih dana mi je non stop u glavi pesma
Superlove,u izvođenju dragog mi Lennya Kravitza i Aviciija. Pošto mi je na istu
pažnju skrenuo jedan divni drug, nema šanse da se ne setim njega kad Lenny
prošapuće te zavodljive stihove. Na to, ovaj kaže da je to zbog toga što
obojica imaju taj isti, mazni glas. J C est possible! Iako je ovaj drugi zapravo dvojnik
Bradley Coopera, ali ko zna, možda i Bradley dobro stoji sa muzikalnošću. Mene
pesma asocira na zaljubljenost. Lete leptiri, lete..
2. Hm, komplimenti. Ja ih stvarno obožavam,
i da dajem i da ih primam. Kao poklone. A najduže pamtim one upućene od strane
ohih koji baš umeju da ih fino sroče, nekako u pravom trenutku, upakovanim sa pravim
pogledom, osmehom. I voila- I am the queen of the world! A uz to se potvrdila i
ona stara, dobra-nije važno imati, nego umeti.
3.
Moj mačak Raul. Moglo bi se reći da je
prilično lenj u odnosu na brata, ali je pravi šminker i velika maza. Čak i
nestašluke čini sa takvim šarmom i nevinim pogledom u onim pastelno zelenim
očima da ne možete a da mu ne oprostite sve i samo se nasmejete. Pravi je
majstor da se ujutru ušunja u moju sobu. Mnogo voli moj roze prekrivač, mada
možda dolazi i da se pokloni Če Gevarinom portretu koji visi na zidu. Ipak je
ime dobio po Raul Kastru J.
4.
Telefonski poziv od druga, negde oko
ponoći, da prozborimo koju. Eto samo što je stigao u neki restoran (lokacija
Kan!) a ja sva srećna što mogu bar tako da osetim delić te francuske atmosfere.
U pozadini čujem neko „Bonsoir monsieur“, „Sil te plait... merci“. Odmah lepše
spavam.
5.
Kristinin plan za posetu kuli Gardoš.
Pričala sam joj ja kako je tamo ali bi ona ipak da to vidimo zajedno. A mene
kao teško naterati u Zemun, hehe... ja stari Zemunofil. Kakva je luda moja
draga Kris pa je odmah povezala Gardoš i priču o princezi koja pusti svoju
pletenicu niz kulu da se princ popne. A ni ona ni ja nemamo baaaš toliko dugu kosu!
6.
Oni posebni prijatelji. Često spominjem
moju Miss V, a evo juče je još jednom pokazala da je biće koje se retko sreće. Zavidi
ona meni što imam prilku da sebi kancelariju napravim na terasi, među
ladoležima, gde pišem, crtam, u društvu Tare, Pulija, Raula i Franka (svi nose
prirodno krzno J))ali na
kraju poruke dodade „Nedostaješ,i Beogradu i meni“. Kako da se ne osetim
polaskano i počastvovano kad jedna takva DAMA misli na mene i ona mene smatra
posebnom. Kratak i efektan selfconfidence booster. Onako prefinjeno i lako,
kako samo ona ume.
7.
Mnogo volim ljude. Da ih je što više oko
mene pa da sa svima mogu bar neku reč da prozborim, osmeh razmenim, ulepšam ja
njima dan, i oni meni. Ja istinski
verujem da će lepota spasiti svet, lepota i reči i dela. Onaj drug s početka
teksta kaže da se ni ne trudi da sakrije kad mu se nešto dopada, a ja kažem da
ne umem da ćutim kad za nešto mislim da je dobro, lepo, kad znam da će nekom
možda baš ta moja reč izazvati osmeh na licu.
Нема коментара:
Постави коментар