Miss Artist

Ovakvu titulu, iz naslova, dobila sam od jedne meni jako drage osobe, i mislim da me ona u potpunosti određuje. Svet umetnosti je, na ovaj ili inaj način, uvek bio moj svet.

Crtež koji je dao naznaku za moj umetničko-crtački talenat bila je slika zimskog pejzaža, silna neka brda prekrivena snegom, a na svakom slatka kućica, kao sa novogodišnjih čestitki. Učiteljica me silno ishvalila (bilo je to u prvom ili drugom razredu osnovne). Tad sam shvatila da mnogo volim da crtam, gledala kako to radi moja sestra iz Pariza (kažu da sam je posle „prešišala“ J), usledile su papirne lutkice, pa crtanje prvih modela. U međuvremenu mi se i moda uvukla pod kožu  ili je samo izbila od nekud-i već je postalo uobičajeno da moj strip ima Cindy Crawford za glavnu junakinju (ja peti osnovne, a moja Cindy na papiru šeta Chanel majicu i iscepani džins); ilustrujemo neku svoju bajku, a moja junakinja mišica odenula Chanel kostim u oranž boji sa crnim paspulima i maleno šeširče.

Niko nije mogao da me odgovori od namere da upišem Višu Tekstilnu školu-smer za dizajn odeće i tekstila. Ljubav prema ovom pozivu je bila u prvom planu. Iako me kasnije put naveo na neke druge strane, naprosto se podrazumeva da najveće zadovoljstvo (bolje reći blaženstvo) osećam dok držim četkicu u ruci i posmatram kako „moja žena“ oživljava.

Moje manekenke  na papiru moraju da budu lepe – sa dugom raskošnom kosom, zavodljivim pogledom, punim usnama, nestvarno visoke i dugonoge. Lepe u onom pravom smislu te reči. Odevene tako da kad bi se negde pojavile ne bi bilo toga ko ih ne bi oduševljeno osmatrao. Visoka moda je nešto što posebno volim-„rasipanje“ metara čipke, voala, muslina, tila, miliona perli... I dalje ne mogu da odolim fantastičnim haljinama dvorskih dama iz 18og veka, pretesnim korsetima, nepreglednim nizovima karnera... Žena u mojoj viziji je prva, najbolja, ona koja sve može, ume, zna... Superžena kojoj je nemoguće odoleti, koja zna koilko je lepa i ume to da pokaže... Moje miljenice upravo izlaze na pistu J... (dole ispod)