Jedna obična priča o isto takvom danu

Stvarno sam genije, manijak, workaholic, organization freak, šta god, kad dan treba ispuniti kojekakvim aktivnostima (a uvek treba J ) i pametno ga iskoristiti. I očas posla mi dođe inspiracija! Tako i sad. Sedim na svojoj omiljenoj stolici, sam Bog zna kako uspevam da spakujem ovih svojih 178cm na tako mali prostor, pa još u pozi koja bi se mogla nazvati turski sed, oprala kosu pa mi sve zamirisalo, čak mi je i stajling (šljampavi džemper sa šišmiš rukavima, „gumene“ J helanke i grejači a la Jane Fonda) inspirativan. Eh da, vreme je za novi post!

Pao je i prvi sneg, koji istini za volju nije izazvao neke emocije kod mene, tu je i vatrica (ja naložila), pa Nescafe cappucino (sa penom nalik Veuve Cliquotu od prošlog petka), pa onda knjižica, znam jeste njanjava, sa iscrtanim koricama „Volim Pariz“ i mogu da se opustim i sjajno provedem uz opise omiljenog mi grada gledanog očima glavne junakinje. Idealna atmosfera za osluškivanje sopstvenih misli, repeat nekih divnih momenata i utvrđivanje činjenice kako je nekad lako osećati se ušuškano, spokojno, lepo i srećno. Hm, pa,dakle... mala rekapitulacija današnjeg dana.

Jutros se ulogujem na svoj FB profil i sačeka me jedno lepo „Jutro“ kome se iskreno nisam nadala... („glupo žensko“ rekla bi mama moje drugarice) i odmah me ta jedna reč izazvala da osmislim svoju savršenu novogodišnju želju. Deda Mraze dragi, sve ću ja lako, sama ako treba, ali za ovo mi treba malo tvoje pomoći! Samo da udesiš neke stvari! I biću dobra, naravno! Kao i do sad!

Usledio je odlazak do grada, jutarnja kupovina, plaćanje računa (preteralo se sa megabajtima prošlog meseca J) pa natrag za kompjuter. Srašćemo, već vidim! Prvo, brifing razgovor sa Kristinom, ona uvek ume da pruži podršku kad je najpotrebnija, pa onda razmenjivanje pametnih misli sa Andreom, mojom pre-dragom, omiljenom  blogericom iz Hrvatske. Ne znam devojku lično, ali smo se nekako baš našle! Pošto je meni FB idealan prostor za kontaktiranje raznih ljudi u poslovne svrhe, uspela sam i da proćaskam sa jednom mladom kreatorkom, čije su mi se kreacije baš dopale, a ona uz to sarađuje sa popularnom pevačicom, te ja tu videh sjajnu priliku za novi intervju, a onda se odnekud javlja i poznati pevač, takođe iz gore pomenute države, zahvaljuje se za upućene mu komplimente na račun njegove nove pesme. Intervju, može naravno! Lepa i iskrena reč otvara i blindirana vrata! Dobro, proleteo je tu negde i „smajli“ sa napućenim usnama i stigao u inbox nekog koga zovem svojom inspiracijom. Imamo mi umetnici takve momente! J  

Posle svega ovoga, logično je bilo da moj kulinarski tekst malo odtrpi... Tražim recept za tradicionalno jelo sa Sicilije i usput šaljem zetu poruku, da ga pitam za junačko zdravlje, javljam frizerki neke dobre vesti, čestitam drugu rođendan – da ne spominjem sad i pranje sudova, obaveze na našoj maloj farmi... Sad bi moja „brat“ Gordana rekla da se treba koncentrisati  na jedno, pa redom, ali ne. Ja sam navikla i uživam da radim stvari po „meduza“ sistemu! J Šta me čeka još? Pa recimo, da završim novi crtež iz moje kolekcije vinskih dama, inspirisanih vinima moje omiljene vinarije, još malo proćaskam s jednim novim prijateljem iz sveta vina, dodatno proučim taj Rothscildov Chateau Lafite i za kraj prostudiram novosti na Vogue.fr. Bar!  Eto dragi čitaoci, tako izgleda jedna stranica iz mog dnevnika J))))))!!!!

photo by Tumblr