Iliti Fashion Week opening night... Koliko sam oduševljena sinoćnom Black Celebration revijom,
kojom je otvoren 33. Perwoll Fashion Week, svedoči i činjenica da sam beleške
hvatala na samom programu manifestacije. Sve se nekako bojim da mi se ne
izmakne neki od svih tih lepih utisaka. A svakako je najbolje uhvatiti taj
prvi, siloviti nalet inspiracije. Ostalo je posle lako.
Zapravo, bilo je sasvim dovoljno da mi neko u jednoj
rečenici spoji Depeche Mode (oui, la mode!) i modu i da „prorade leptirići“.
Pesma Black celebration odslušana
stotinama puta, knjiga s istim naslovom pročitana, ostalo je još da se vidi šta
su to naši dizajneri osmislili
inspirisani umetnošći Dave Gahana &Co.
Atmosfera-kao da sam bila na nekom ultra chic&sophisticated partiju sa dark elementima. Mondenski,
ali ne previše, da smeta. Još mi je odnekud zamirisao parfem Mabousin... eto ga i neki underground pariski feeling.
Sjajna muzika u pozadini (treba li reći čija) u remix
verziji, enjoy the „silence“ među
svim tim dragim fashionistama, dok pod reflektorima defiluju manekeni i poznate
face u svom pohodu na modne piste.
Smenjuju se tako modeli, a meni kroz glavu prođe kako je sve to jedno od
najlepših lica naše zemlje. I na tome treba insistirati. (Ovde ne važi ona
Korleonova-pomeni, ne insistiraj). Treba svuda isticati kako imamo talentovane
umetnike, domišljate, željne iskazivanja svoje kreativnosti i davanja sebe do
maksimuma. Kroz sve te šavove, zipove, falte... vidi se samo jedno-da ovi ljudi
modu žive, onako čisto, iskreno, potpuno otvoreno. Fascinira i činjenica koliko
se razlikuju doživjaji onoga što jeste Depeche Mode, od kreatora do kreatora.
Njih 2o-oro i niko nije „promašio temu“.
Videli smo i onu uglađenu i mračnu stranu legendarnih Britanaca,
i njihovu inovativnost i pomeranje granica i futurstički doživljaj muzike i
suptilnost i being so cool. Sve to
ispričano u košuljama, haljinama,
jaknama... Koža do štofa, zipovi među trikotažu, muslin pod brokat...
komponovanje jedne drugačije stvarnosti. Baš kao što se jedna emocija može
interpretirati na milion načina, tako se i crna, omiljena ne-boja pokazala u
svoj raskoši još jednom.
Dodatnoj čari uživanja u ovom spektaklu doprineli su
sjajni plesni performansi, uprličeni na početku i tokom revije. (Zašto neko ne
bi osmislio i baletsku predstavu sa ovako sjajnom muzikom?)Posebno me
oduševila izvedba muškog dela; odlični
kostimi i toliko muževnosti, snage, antičke lepote u „urbanom“ duhu, iskazane kroz pokret.
Samo malo zastanete i skoro svaki viđeni model može postati
nosiv, ma koliko avangardan ili manje avangardan bio. Poenta je da i u
sopstvenoj, možemo naći deliće neke
druge ličnosti, koja nam se nekad može učiniti stranom ali je svakako deo nas
samih, samo dobro skrivena i čeka svoj momenat. Transformacija i evolucija, pa
i revolucija... Beskrajan ciklus. Definicija za srpsku modu, za muziku Depeche
Mode...
Foto: MS Click, Belgrade Fashion Week
Нема коментара:
Постави коментар