Lifestyle mosaic

Simply being  fantastic – my way

Mozaik lepih stvari  - bilans stanja :-)  -  rekapitulacija

1. Veče na Kalemegdanskoj terasi sa dragim Veljkom
2. Belgrade Fashion Week dodela nagrada u Grand Casinu – još jedno modno veče sa mojom fashionista drugaricom Anom i još... konačni live susret sa predivnom Izabel, mojom „Francuskinjom“, ozbiljni modni razgovori sa Vladom, ćaskanje sa Vesnom, Elenom i Nemanjom, Bokijev predlog da mi se dodeli posebna nagrada J
3. Premijera „Skidanja“
4. Dacino „Divnoooo“ kao komentar na post posvećen njenom filmu
5. Nenadov kompliment – „Ti si kao svež vazduh!“ (i moj novi nadimak J Nenad-mašna J )
6. Još malo lepih reči- „Ti si kao odlično vino“(reče moj Monsieur, vrhunski poznavalac vina )
7. Bokijevo retoričko Jpitanje: „Si ti normalna?“  Tres charmant!
8. Vinski put četvrtkom – od Imperatorovog Valiriusa do Budimirove Tamjanike
9. Beskrajno lepe priče o les chateaux de Bordeaux
10. Italijanski Vogue od Ines –fresh iz Milana
11. Najbolja turska kafa by Anči - ko u (dobra) stara vremena
12. TV, košarka i lazanje sa Jovanom i Filipom
13. Patike i ešarpa na Dorćolu
14. Kafa iz Pržionice
15. Susret sa Andrijom i strogo profesionalna moć opažanja – Zatvori tu čašu bolje!
16. Listanje, iščitavanje, listanje novog Stilbooka
17. Čaša Trapanove Malvazije u dimu kubanskih cigara i najbolji pogled na Njegoševu
18. „Lutkice!“ Enough!
19. „I only miss  you when I ’m breathing...“ naaaaa repeat
20. Proleće.

Sakupljam i čuvam.

Sanjanje  na svetlu.

Ipak "samo  obična"  ptičica.

Classic &  classy  lifestyle.

Ledeni luksuz

Vino za veliku završnicu. Kruna lepe večeri. Tamjanika Ledena iz 2010 by Vino Budimir. Izvađena iz nekog “tajnog skrovišta”, rezervisana za neke posebne trenutke – čista ekskluziva.

Malena boca sa prepoznatljivom ornamentom, koji već sam po sebi priziva najveće dragocenosti  duge tradicije i rukom ispisan naziv.

Vino spade u red eiswein, icewine koje se dobija od grožđa ubranog u ranim jutarnjim satima u vreme jakog mraza. Potom se prilikom presovanja izdvaja koncentrisani grožđani sok izuzetno bogat šećerom i zaleđena voda. Čekajući berbu u vreme kad su moguće tako niske temperature, grožđe dostiže punu zrelost i daje vina izuzetnih aroma, slasti i kompleksnosti. ( Izvor stručnih informacija Belgrade Wine Society)

Inspiracija...

Obzirom da sam jednom dobila „opomenu“ J rekavši da ne volim slatka vina, sa oduševljenjem sam prihvatila da probam ovo. Prva asocijacija – ima miris i ukus raskoši. Onakve kako je ja vidim.

Sledeća misao – barok. Teške plišane zavese, ogromni kristalni lusteri. Preterivanje, luksuz koji skladno izgleda. Upravo je takva ledena.

Miriše na neku posebnu atmosferu, donekle misteriozno-tajnovitu; na beskrajne hodnike nekog zamka, ušuškane teškim plišanim zavesama sa ivicama ukrašenim zlatnim resama. Na neodoljivu moć zavođenja.

 Zlatno-žuta boja kao da je „oguljena“ sa baroknih ramova i skulptura; kao da u čaši gori stotine malih plamenova.

Fina gustina i sve te „noge“ koje se slivaju niz zidove čaše stvaraju bogate ornamente, koji kao da su stilizovana verzija svih onih reljefa kojima su ukrašene fasade baroknih zdanja.

Ukus – sladak J. To je ono što vas prvo pogodi. Sa ispijanjem svakog gutljaja, postepeno raste i dublje prodire u misli, ali ne prelazi granicu „previše slatko“ (pogotovo meni koja „ne volim slatka vina“ J ). Zaustavlja se baš gde treba.

Vino koje „nije za svaki dan“. Zapravo – nesvakidašnje. Vino koje treba „upiti“ svim čulima i dopustiti da vas potpuno zavede. Stepenik po stepenik...

PS - A još nije „otkriveno“! J

Umetnost mistične lepote...

 Zavođenje u svakom koraku...

Raskoš na sve strane...

 

Luksuz koji osvaja...

   Svaki detalj ima svoje mesto...

Uživanje stepenik po stepenik...

Ono kad odlepiš od ljubavi…

Pre gotovo nekih godinu dana, Daca Dabović mi je baš u pauzama snimanja “Skidanja” pričala o nekoj zahtevnoj sceni i uzbuđenju što će glumiti sa velikim Nebojšom Glogovcem. Tada sam joj obećala da ću sigurno doći na premijeru. Rečeno – urađeno. Doduše, meni  je bio dovoljan razlog što je njoj pripala jedna od glavnih uloga, ali me svakako i priča zanimala, pa se tako jedva dočekao taj 17.april. Dakle, last night.

Već sa najavnom “špicom” sa imenima glavnih glumaca i zanimljivo rešenom grafikom mogla se naslutiti energija zahvaljujući kojoj je i nastao film. Dinamično, urbano, pomalo bučno, upadljivo, “surovo” čisto, bez pretvaranja, realno. Tema više nego zahtevna za razmišljanje – kako se “skinuti” sa nečega što je tvoj vazduh i izdržati svo to “kidanje”?

Savamala. Košarkaški teren. Uzani prolazi. Oštećene fasade. Prostrane raskrsnice. Scena na kojoj se svakodnevno svi nalazimo. Među tim likovma, dole na ulici, svi mi. Gledam film i u isto vreme pokušavam da pronađem paralelu u svom životu, preispitam sebe, možda i neke druge. Pratim kroz šta sve prolaze glavni junaci, šta su sve sposobni da učine sebi i drugima, do kojih granica su spremni da idu i mislim u sebi koliko je strašno šta sve čovek ne vidi i ne želi da vidi kada je zaslepljen ljubavlju. Sledeća misao – možda i vidi ali je taj štit ljubavi kojim se brani previše jak da bi mogao to i da oseti. S druge strane, u “sve za ljubav” stanju lakše i opraštamo sebi.

Pitanje “Da li je vreme koje provedemo zaluđujući se nekim ko nas ne voli izgubljeno ili ne „  se nametnulo samo po sebi. Lično, ne verujem u one definicije da je ljubav i kada tom nekom želite dobro, pa makar vi ne bili deo njegove sreće. To je više potvrda da ste plemenito biće i da znate da i iz negativnog (po vas) izvučete ono najpozitivnije i tako nađete mir. Prava ljubav je uzvraćena! (Da se razumemo, nisam ja ovako govorila od početka J!) Sve ostalo nije. Znam, boli i „kida“ ali nije. Ako ipak posle svega izvučete pouku, iako to nije uvek moguće, onda nije izgubljeno.   Mogla bih i citirati profesora Vladu Ilića –„Svaka ljubav je prava“. Time je hteo da kaže da je u određenom trenutku svaka ljubav baš ta koja treba da se desi. OK, bolje nismo umeli. Tačka.

Junaci „Skidanja“ prolaze kroz one najekstremnije varijante; upravo tako ih i treba prikazati – nekad je zaista potrebno surovo otrežnjenje kako bi makar zastali na sekund i razmislili o onome što nam se dešava. Fascinantno je koliku snagu daje čoveku to što oseća, koliko ga inspiriše i koliko boli kad tresnete na pod (baš kao Hana – Dragana Dabović kad je Bojan- Nebojša Glogovac ošamari umesto objašnjenja, umesto ijedne reči), a Kosta Đorđević je to više nego verno dočarao.

Pokušavaš dokle god veruješ u to nešto. Dok ti se ne “ogadi”. Toliko duguješ sebi. I to je u redu. I to je ljudski. A sve što je ljudsko…

Što se samog filma tiče (sad malo o filmu J), jako mi se dopao način na koji su povezane i isprepletane sudbine glavnih junaka i prikaz istih, u smenjivanju scena. Sjajan scenario i duhovite replike koje ćemo sigurno u narednom periodu slušati na ulici. Odlična glumačka postava i veliko bravo za Kostu koji je ukazao poverenje novim, svežim licima čije vreme tek dolazi i koji “buntovnički” nemaju strpljenja da pokaću šta sve znaju. Šminka i maske na holivudskom nivou. Jako lepi kadrovi koji prikazuju sam grad Beograd, onaj koji si dobro znamo i koji nam je svima blizak. Nismo li svi nekad vozeći se tramvajem, taksijem… onako izgubljeni I sluđeni, nesrećni i povređeni, jedino u tom gradu videli nekog ko nas razume?

 Film se završava scenom u kojoj troje glavnih junaka  - Dragana Dabović, Nikola Rakočević i Marko Janketić stoje na raskrsnici, krvavi, gladjući jedni u druge i videvši u onom drugom projekciju sebe. Tek tada shvataju šta zapravo rade i vide das u prešli granicu.

Po izlasku iz sale, moja drugarica Rada mi reče – Eto vidiš, dear, ono što si ti radila zbog ljubavi nije ništa spram ovoga! U svakoj šali ima istine; u sebi sam  dodala – Da, ali bol je uvek ista. Mi nismo.

Grafit ili dijamant

Pre neko veče mi draga poznanica reče kako joj se čini (sudeći po FB profilu za početak J )  da me toliko njih obožava. Proznajem , da nisam baš najsigurnija šta bi to tačno trebalo da znači, ali mi je prijalo, pa se nisam udubljivala u dalju analizu rečenog. I to priznajem! Sledeći dan mi opet reče jedan „prijatelj“ sa pomenute društvene mreže da mi je profil neako damski. OK, pošto sam ja njegov glavni i odgovorni urednik, onda bi to valjda trebalo da znači da sam se lepo predstavila. (A baš nisam narcis, mene mi, i mnogo ćešće sebe iskritikujem nego pohvalim). I laska i prija. I nateralo me da se pozamislim. Zapravo, koliko god naivno zvučalo, isto tako kao što uređujete svoj profil, tako uređujete i svoj život.  Baza je ista – sami birate hoćete li biti dijamant ili grafit.

Ja sam odavno odlučila da na njemu neće biti mesta za tužne izjave, neke oštre-kritičke stavove, već samo za lepe i ljupke, pozitivne, nove i drugačije. To u isto vreme ne znači da ne postoje stvari koje mi se apsolutno ne dopadaju, već jednostavno ne želim da i iznosim. Pogotovo ne tako javno. Ipak, ko sam ja ili bilo ko drugi da sudi o nečemu? Možda baš to što je meni totalno OUT, nekog ispunjava radošću. I naučila sam stvarno da se savladam, čak i kad sam zgrožena prizorom. Naučila sam da ih preskočim, otresem s ramena. Npr. poziranje u stilu „štiklice u vazduh“ u sred ambijenta dnevna soba mi je stvarno toliko – A ČEMU TO ? Ali, kao što rekoh, savladam se, napravim kratku zabelešku sebi, i pomislim –ajde, neka ih; možda su sanjale objektive Maria Testina, pa ništa od toga, pa neka ih sad. Pustiš ljude da rade ono što ih čini srećnim i dozvoliš i da budu svoji. Ne prijaju ti takvi, pa postoji mnogo više onih koji su baš po tvojoj meri.

A ja, ja ako biram ko su ti ljudi, onda kažem da su  moj fah umetnici. Pri tom ne mislim samo na one koji mašu četkicama, škljocaju foto-aparatima, već na sve one koji stvarnost vide mnogo lepšom nego što to ume većina i koji je svojim prisustvom čine baš takvom. Tu su i oni koje privlači sve novo, drugačije, maštovito, a ne ono što se preliva iz svih mogućih novina, TV emisija... Čim nečega ima previše, pa ma koliko da je lepo, počinje da biva dosadno. Meni recimo u tom trenutku proradi neki prkos i inat zvani „E neću ko drugi“. A to je stvari samo stvar karaktera, nikako kapric i dečje namćorisanje.( Sećam se da su moje školske drugarice ludele za Leonardom Di Kaprijem, meni je na zidu visio Nebojša Bakočević. Sve šize za Ricky Martinom,Ray iz 2 Unlimited je bio moj bog. Izbegavam tešku komercijalu, uvek i svuda. )

Vratimo se prijateljima i pametno iskorišćenom vremenu koje provodim sa njima. A to je u stvari ona esencija života.  Recimo da postoje 3 opcije – (ne) kulturna okupljanja, drugovi vinari i (ljubav) i moda.

Mnogobrojne večeri provedene na festivalima dokumentarnih filmova, izložbama, promocijama knjiga, pozorišnim predstavama, u društvu mojih les mademoiselles spadaju u neke od meni najdražih trenutaka. Slučajno ili namerno, sve su umetnice: dizajnerke, slikarke, modne novinarke... I pri tom, naše profesije zauzimaju tek 30 % tema naših razgovora. E tu nastaju nova poznanstva, lepi susreti, jedinstveno iskustvo obogaćivanja sebe kroz bliskost sa tim ljudima. I uvek smo tu jedne za druge – da se podržimo, ispratimo dešavanja u životu onih drugih, a sve krajnje odmereno, sofisticirano.

Drugovi vinari – već je i poznato da se u društvu ovih ljudi osećam zaista classy kako bi to rekao jedan od njih. Nije samo poenta u tome znati nabrojati etikete ispijenih boca, meni je mnogo bitnje što u tim momentima sagledavam i učim kako se u životu uživa, baš kao i u vinu; kako se od njega izvlači ono najpozitivnije, s kakvim žarom se raduje lepim stvarima i onim što te čini srećnim (Ne da ima simbolike onom izletanju pampura iz šampanjske boce i šuštanju i svetlucanju mehurića, nego...)Uz to, reč je o ljudima savršenih manira, jako duhovitim i šarmantnim, sa jako dobrim životnim i profesionalnim backgroundom, da nekad pomislim kako bi se trebalo slikati sa njima da bih potvrdila sebi da ih poznajem. Ja se svojim prijateljima divim i ponosna sam na njih.

Moda – moda je zapravo moj život. Ali NE DAVIM sa njom. Priznajem da umem i da se iznerviram kad me neko uporno pita šta da obuče ili šta da kupi. OK, lepo je što cene moje mišljenje, ali se ja prva ne opterećujem time. Sve je stvar osećaja. Upravo se to i odnosi na moj voljeni modni svet. Ja se tu OSEĆAM dobro. Ta čudesna skupina lepi lica, modela, kreatora, novinara, blogera... Oni su u stvari reprezenti mode – zabbavne, lude, uvek spremne na igru. Mene takva druženja neviđeno inspirišu i svi ti dragi ludi me napune nekom sjajnom energijom koja mi zamiriše na Pradin Candy. Neko će reći da je to sve jedan privid, izveštačen svet. Možda i jeste nekom , u zavisnosti od toga šta tražite tamo. Onda vam se i utisak prilagođava tome. Moda je zabava, uživanje. Životna radost. Nije sednica skupštine. Ja vidim ko sedi u prvom redu, ali više razmišljam o prikazanim krojevima , šavovima i komadima koji me inspirišu. Opet stvar izbora i interesovanja. Viđenja sebe kroz druge (i pored drugih).

Očigledno je da prijatelji čine grade dobar de mog života i da ga čine onakvim kakav želim da bude. Oni čine onaj prvi sloj spoljnjeg sveta koji vrši svoj, najjači, uticaj na vas same. Prijatelje zapravo ne biramo svesno, prepoznamo ih, dese nam se, samo ako dovoljno široko gledamo. Oni su ti koji nas „bruse“  -  ako im to dopoustimo... sve zavisi šta želite da budete od ponuđenog u naslovu.

Radujem se svakom njihovom uspehu, pratim šta rade; prosleđuju mi neke nove stvari  koje vredi videti.  Ne postoji obaveza viđanja, ne daj bože predugih telefonskih razgovora, svakodnevnih sedeljki; ne sputavamo jedni druge, ne uslovljavamo, ne opterećujemo. Ne, nikako! Sve to ide dozirano, sa pravom merom. I svaki pt kad se vidimo ko da smo se videli juče. Kako bih ja rekla – to što se ne viđamo, ne znači da se ne volimo. Meni je lično, potrebna takva vrsta slobode i širine. A veliko hvala Univerzumu da uz sebe imam takve, prave ljude koji to razumeju, podržavaju, jer su i sami takvi.

 Baš zato što...

Dijamanti se čuvaju u plišanoj kutiji, ne u pamučnoj vrećici. I ne nose se svaki dan.

FOTO/ TUMBLR

NeWave PROJECT:

Sjajan,novi talas započeo je svoj put na jednom super mestu.  Jako interesantan i inspirativan New Wave Project večeras je imao svoj preview u Supermarketu. Miša Obradović, kao mentor, i Kristijan Vojinović, kao producent, uz odličan tim saradnika, realizovali su ovaj projekat kao vid inovativne promocije mladih, modnih fotografa. 

Suština čitave ideje je da će radovi izabranih 11 umetnika u naredna tri meseca živeti u vozilima gradskog saobraćaja. Jednostavno rečeno, spojili su lepo i korisno. Radove ovih talentovanih stvaralaca videće veliki broj ljudi, a zaista nema boljeg načina da se“oplemeni“ tih nekoliko desetina minuta ili više, provedenih u večito „prepunom-ljudi -i –tenzije“ prevozu. Lepota će spasiti svet, sećate se? Ja iz inata i principa verujem da je tako, a dodatno su me večeras uverili i Aida Hajdarević, Bojan Janjić, Danilo Anđus, Dolores Juhas, Dragan Klem, Dušan Milenković, Kosta Đuraković, Marijana Gligić, Marko Arsić, Marko Prelić i Nemanja Knežević.

 Njih 11, mladih fotografa, željnih dokazivanja i menjanja sveta na bolje, svako na svoj način, su odgovorili na zadate teme i uradili modne editorijale koji imaju još jedan veliki kvalitet – svoj doprinos su dali domaći mladi kreatori i brendovi. Izuzetno lepa prilika za sve, da pokažu šta znaju i steknu dragoceno iskustvo, a mi ostali da uživamo.

Videli smo ladies of new age, nove modne ikone, sjajnu ilustraciju svih slatkih opsesija, neke manje poznate ćoškove grada – „aksesoare“ koji ga čine IT mestom, lepotice „zalutale“ iz nekih prošlih decenija... Priča je ispričana, na najlepši način, u slikama.

U čast otvaranja izložbe, upriličen je mali“taman-po-meri“ koktel kome su prisustvovali svi oni koji nešto znače (u ) ovom projektu. Inspirativna i živopisna skupina mladih, originalnih, ostvarenih ljudi, sa jasno definisanim životnim stilom, interesovanjima, idejama i neiscrpnom energijom. Na tako nešto i fenomenalnu atmosferu je nemoguće ostati imun. Obzirom da sam sa čitavim projektom bila pred-upoznata J, to se dalo i naslutiti, videvši koliko su svi učesnici veliki profesionalci, sa koliko žara i želje pristupaju svakom detalju, što me posebno raduje, jer verujem da sve ono što je dobro i lepo (sa snažnim umetničkim doprinosom) jednostavno mora da zaživi i uspe. Od mene imaju jedno veliko BRAVO i jednu želju – da ovo postane tradicija i jedan od događaja-simbola Beograda & Srbije.

Za vizuelni identitet ovog posta zadužena je sjajna Jovana Tomašević. Veliko merci!

33rd Belgrade Fashion Week - The hottest ones

Na početku posta, ide zaključak. Možda zvuči blago sumanuto, ali taj zaključak je u neku ruku i uvod u ono što sledi. Odnosno, sve ove  fotke  u nastavku, ilustruju, u velikoj  meri. činjenicu da sam  se na FW sjajno provela, da je atmosfera bila ona  chic  sa mirisom skupog parfema, da sam svake večeri mogla da uživam u društvu shiny, happy fashion people. I da je na revijama  bilo dosta toga  što bih rado videla u svom ormaru. Dakle, ovo je moja  wish list, u slikama!

 Sako za njega. Divna boja, super hrabar stajling i sjajni Boško Jakovljević za Martini Vesto.

Kombinezon by Milica  Opačić. Po mom mišljenju, odličan sexy komad kad poželite da nekog zavedete, ali ozbiljno. Dodala bih sandale sa svetlucavim kaišćićima i vrtoglavo visokim potpeticama. Mesto i vreme - trendy club na  otvorenom, pored mora, tačno u ponoć.

Mint jeans  by Legend. Može majica sa duhovitim natpisom, set od angore - sve u pastelnim bojama, konjski rep i baletanke. Metalik, sa mašnom. Kuda - rano ujutru sa najboljom drugaricom na kroasane  i moku.

Lude, pink čizmice  by UGGS. Joj, uz  šljampavi neon džemper i iscepani mini, mini šorts. Ray Ban i pravac u  šetnju, do Gardoša!

 

Divna  nude haljina Ane  Šekularac. Hm, verovatno salonke  u istoj boji  i statement narukvica. Ja bih tako  na neku classy promociju penušavog vina  iz neke  progresivne  vinarije.

Kolekcija Vlade Savića V1. Kažem kolekcija jer ne mogu da izdvojim nijednu haljinu posebno. Sve ove kreacije bih rado prisvojila i  nosila neke subotnje  večeri u naj trendy clubu. Studio 54 is live! Moram da dodam i da je Vlada najveće osveženje  ovog BFW-a!

Super romantično-sexy bluza Biljane Tipsarević i shiny suknja. Sofisticirano i idealno za odlazak na filmsku premijeru, deluxe  večeru ili neku posebnu, samo za dvoje (možda baš onda kada očekujete da na kraju iste večeri završite bogatiji za određeni hm hm komad nakita). Uz ovakvu  kreaciju, must su ultra glam sandale i vintage statement ogrlica

Metalik, pa još pun krug, apsolutno sjajna suknja Jayne Pierson. Nosila bih je i po danu,što da ne. Uz običnu  T shirt u beloj boji i  neke dobre wedges sandale i potpuno umetničku :-) torbu!

Tako nežan i prefinjen sako by Tijana Žunić. Idealan da ga ponesete uz kožne pantalone u pastelnoj boji, mini suknju sa cvetnim uzorkom ili skinny jeans. Ovo je nešto što je macaron delicious alike! Love it!

I za kraj, fenomenalne kožne pantalone by Bata Spasojević. One su za našeg "individual-istu" kao što je sako za Chanel. Idealan komad kad hoćete da se osećate moćno i samouvereno (tnx Andy Warhol). Još idealnije :-) - total black outfit. Štikle - može neke metalik. Srebrne? OUI!

Foto by Belgrade Fashion Week, Miloš Banjalić

Sunday fashion highlights

Perwoll Fashion Week. Full time evening a la mode. Dan treći. Podnaslov ovog posta bi mogao da glasi - šta bih ja obukla od svega sinoć viđenog, a što svakako objedinjuje kvalitet u pogledu teme, dizajna, odabranih tkanina i izrade.

LEGEND WORLD WIDE

 Na početku, pravi "letnji, zlatni dan" na pisti. Legend je prikazao kolekciju za predstojeće leto koju bih ukratko definisala rečenicom "Izgledam dobro jer se dobro osećam". Ležerno, cool&chic, prijatno za oko i nošenje; kombinacije u kojima za ćete za tri minuta biti skockani za šetnju, ispijanje frapea u nekoj bašti, pa i da vam se desi da se zadržite napolju, ništa ne smeta da baš u tom džinsu, majici odskakućete do omiljenog mesta za noćne izlaske, pored reke. Na mojoj wish  listi su se našli mint skinny jeans, cropped jeans i neon kardigan (mala asocijacija na Marant), lančići oko struka i jedna duga prugasta haljina. Sve te boje, šarm, mladalački duh učinili su da ovu reviju doživim kao reinterpreataciju kultnog filma "Ljubav i moda", par desetina godina kasnije. Nedostajalo je samo da Đuza Stoljiković zapeva "Devojko mala". U remix verziji.

MARTINI VESTO by BOŠKO 

Boško je iz sezone u  sezonu sve bolji.  Videli smo ozbiljne trendsetere na pisti. Mada je meni već sa izlaskom prvog modela, kroz glavu prošlo: "Ovaj Boško kreira za mnogo dobre frajere...", iz jednostavnog razloga što mislim da čovek mora da "zasluži" da obuče pantalone sa cvetnim uzorkom u pastelnim nijansama. Sveže, sa primesama italijanskog šika, inovativno i hrabro, ispraćeno kvalitetnim tkaninama i izradom, kao i odličnim  stajlingom. Martini Vesto muškarac ume da se sa "mangupskom" lakoćom nosi sa činjenicom da izgleda kao zvezda najekskluzivnijeg modnog editorijala. Dodala bih i da je Vlada Vuksanović ubedljivo najbolji maneken ovog FW-a. Kad se pojavi, vidite samo njega, ali pri tom "ne zaklanja" ono što nosi. Utisak kompletan. Isto se može reći i za čitavu  kolekciju. Ozbiljan projekat. To je jednostavno to.

MILICA OPAČIĆ

Kada bi Miličine haljine imale ukus, to bi bio ukus  najfinijeg sladoleda u nekom ekskluzivnom restoranu, negde u  Kanu. Jako mi se dopala njena  ideja da kroz jednu  jasnu priču ženu prikaže kao sofisticiranu zavodnicu. Modeli odišu lakoćom, svežinom, fino upakovanim seksipilom. Zavođenje  u   otmenom stilu, korak po korak. Dopali su  mi se maštoviti krojevi, čiste linije kao  i boje i tkanine. Mint  i  vanila žuta su prvi "pik na draftu" za  summer coming soon. Kaiševi,  kao akcenat stava i karaktera koju jedna ovakva žena poseduje, su mi takođe privukli pažnju, a pošto se detalji itekako računaju :-), moram da pohvalim Milicu  i za odličan stajling, u smislu  odabira obuće. Nije pristala na kompromis "to su nam dali sponzori"već su se sve te visoke potpetice i kaiščići odlično uklopili uz ženstvene forme ispričane svilom. Pri tom, kad vidite Milicu, jasno vam je kakve žene  su njena  ciljna grupa. Devojka je ozbiljna motivacija manekenkama.  

ANA ŠEKULARAC

Ana, odlična, od A do Š. Kako reče jedna moja prijateljica, održala je lekciju kreatorima. Prepoznatljiva estetika, precizno osmišljen koncept, posvećenost i ozbiljnost očitana u svakom naboru, šavu. Ipak, od svih elemenata koje je prikazala u ovoj kolekciji, mene je kupila, prvenstveno, bogatstvom u teksturi. Jednostavno, j 'adore! Haljine imaju  taj efekat  ušuškanosti, na momente izgledaju  kao haute  couture komadi. Svedena paleta boja, nadgrađena bogatstvom u tkaninama i vrhunskom kroju. Haljina skulptura, remek delo. 

Foto BelgradeFashion Week