2013/06/28

Projekat DOBAR ŽIVOT

Još jedna najava joć jedne lepe stvari koja se dešava i gde sam takoše dobila svoje mesto! Pokrenut je novi portal "Dobar život" koji se bavi kulturom i umetnošću življenja. Meni draga Natalija Dević, poverila mi je dve rubrike: intervju nedelje i modnu, koju sam ja krstila "Na pisti". Okupila je sjajnu ekipu eminentnih saradnika, pa mi je utoliko veće zadovoljstvo što sam se našla među svima njima; tu je najpre sama Natalija, zatim Duška Jovanić, koju obožavam, Gorčin Stojanović, Nenad Velikčković i mnogi drugi. Tek smo startovali, a ideja ima na pretek. Veliki izazov i divna prilika! Evo i prvog teksta koji je objavljen prošle nedelje. 

Nove šezdesete - Rachel Zoe s/s 2013
Atraktivna plavuša uvek besprekorno obučena, žena koja modu poznaje od A do Z, Rachel Zoe, odavno nije samo stilistkinja poznatih. Ispijanje šampanjca sa pripadnicama svetskog jet seta, od kojih je napravila modne ikone, uveliko je prevazišla. Prezentacije kolekcija sa njenim potpisom spadaju u najiščekivanije modne događaje sezone.



Zlatna pravila pametnog kombinovanja odeće i aksesoara, uz konstantnu vernost takozvanom bohemian stilu, primenjuje i na pisti i van nje. Za sezonu proleće leto 2013 svemu tome je pridodala i inspiraciju likom Jane Birkin. Kako Rachel vidi ženu ovog leta – kao otmenu damu, classy i cool u isto vreme; kao ženu koja je sebi na prvom mestu, koja ume da uživa u luksuzu, bez potrebe da to naglašava napadnim detaljima. Ono što nazivamo esencijalnim  detaljima kad je leto u pitanju, dizajnerka je majstorski uklopila u moderne kombinacije ležernog izgleda ali sa obaveznim „štosnim“ detaljem. Šeširi sa velikim obodom, predimenzionirane naočare, duge haljine, transparentni kombinezoni, uz nezaobilazan atraktivan nakit i torbe, čine okosnicu kolekcije.


Boho elegancija, sa šmekerskim stavom, dočarana je kroz odela – fino ukrojene sakoe i široke pantalone. Počast večnom klasiku, crno-beloj kombinaciji, odata je kroz haljine inspirisane 60-im i lepršave haljine sa paspulima u kontrastnoj ne-boji. Rachel je sasvim spontano provukla i boje koje su u trendu – mint, maslinasto zelena, narandžasta, bebi-roze. Transparentno, slojevito, sa maštovitim kombinovanjem mat-sjajno i muževno-ženstveno, samo pokazuje da ova svestrana umetnica dobro zna šta radi  i da svaka njena kolekcija predstavlja izraz njenog umeća povezivanja različitih znanja u savršenu celinu. Uz to, svaki od komada zasigurno neće „igrati samo jedno leto“ , obzirom da predstavlja rezultat igre večne klasike sa aktuelnim trendovima.


Verovatno inspirisana mondenskim životom, gde ne možete baš uvek da stignete da se presvučete idući sa neformalne koktel zabave na otmenu večeru, osmislila je odevne predmete sa kojima ćete uz vrlo malo truda moći da se transformišete u skladu sa prilikom. Duga suknja od trikotaže u kombinaciji sa svetlucavim topom će uz baletanke biti idealna za dnevno uživanje, dok uz visoke potpetice postaje savršena za blistanje na nekoj svečanosti.


Ako vas u sred zabave hitno pozovu na poslovni satanak, preko svoje lepršave haljine odenite sako, stavite kaiš preko i pokažite svima da ste žena koja se sjajno snalazi, i u modi i u poslu i životu. Taj isti sako možete poneti i uz iscepan džins, dok ćete u haljini bajkerskim čizmama izgledati kao otmena buntovnica.
Kao što vrhunski poznavaoci vina znaju da kažu da nijednu bocu (ma koliko skupa i posebna bila) ne treba čuvati za neku posebnu priliku, jer svaki dan može biti upravo takav – poseban, tako i Rachel ne izbegava svetlucave tkanine u dnevnim varijantama. Blještavost šljokica nalik krljuštima fino je „zamaskirala“ jednostavnim, ležernim formama, svedenih linija. One su tu da naglase „visoko poreklo“ odnosno životni stil savremene žene koja uživa u tome što jeste i onome što nosi. I baš jedna takva, ume da od svakog trenutka napravi posebnu priliku, samo ako to poželi.


Fotografije – www. style.com/fashion shows

Novi projekat :-)

Čak i meni ovaj naslovčić zvuči simpatično! Naime, od nedavno sam deo tima Sonje Martić, pa se moji modni saveti mogu naći na portalu "Blic Žene". Malo je reći da sam počastvovana ukazanom prilikom  i mogućnošću da prezentujem svoje viđenje modnih tokova. Čitav "projekat" je zamišljen u formi praktičnih saveta i ideja, bez mnogo pametovanja i kritikovanja. Cilj je da kroz par jednostavnih "poteza" osvežite svoj izgled i "uglancate" ga do perfekcije. Sezonu otvaramo tekstom o japankama! 

Kuda sa „japankama“
„Japanke“, neizostavni letnji komad, must have i prva asocijacija na vrele dane i pesak pod prstima. Odavno su se sa plaža preselile na ulice. Ipak, da li im je mesto baš svuda?
Danas  postoji  niz „varijacija na temu“ – od onih plastičnih, preko onih sa perlama, kamenčićima, do onih sa visokom potpeticom, namenjenih za „specijalne prilike“. Hm, a koje tačno prilike?
Sasvim je u redu prošetati u japankama do pijace, Ade, eventualno do kafića u kraju. Za poslovni sastanak, ma koliko elegantne bile, ipak su nedopustive. Izgledaćete previše ležerno (da ne kažemo nemarno i pre-opušteno) i takvog utiska vas neće spasiti ni do grla zakopčana košulja. 



Visoke temperature ne smeju da budu izgovor  da u japankama „svojim prisustvom uveličate“ neki svečani događaj ili odete u pozorište, na filmsku premijeru... To što su izrađene od satena i na đonu nose potpis poznatog dizajnera je u ovom slučaju zanemarljivo.

Ako se one ipak nalaze na vašoj listi omiljenih aksesoara, ubedljivo najbolji efekat postićićete noseći ih uz elegantniju, dugu haljinu ili suknju. Otmeno i chic, a idealno za popodnevnu šetnju ili neformalni izlazak. 







2013/06/14

Kad albatros sretne galeba

Kada se Parižanka umori od sastanaka, trčanja, mejlova, telefona i odluči da se ipak malo odmori i uživa, onda „beži“ u St Tropez. Prevedeno na „beogradski“, kad rešim da one kaldrmisane uličice zamenim nečim drugim, onda to najčešće bude sama obala Dunava. Konačno lepo, toplo veče i neponovljiv miris lipa kraj Hotela Jugoslavija; sjajna uvertira za zasluženo i preko potrebno uživanje.


Otkrila sam moj St Tropez! Zove se Gabbiano i deluje potpuno mediteranski  tako da već mogu da zamislim sebe kako u dugoj haljini i sa velikim šeširom grickam neku salatu jednog lepog jutra koja mi predstoje.
A sve to zahvaljujući mom drugu Milošu Jovanoviću, koji je na ovom novootvorenom restoranu- yachting klubu, šef kuhinje. Na njegov poziv sam odskakutala tamo i već sa prvim pogledom na ovo minimalistički-romantično zdanje sam znala da će Gabbiano biti moje novo, omiljeno IT mesto.


Najpre me oduševio elegantno opremljen enterijer, ulepšan fenomenalnim osvetljenjem u crvenkastim, plavičastim i bojama polja lavande. Prostrano, komotno, sa nepretenciozno odabranim nameštajem. Svedeno ali jako ukusno i moderno, akcentovano pastelnim tonovima mebla. Visok plafon, neobični, cevasti lusteri, okačeni na raznobojnim kablovima. Za dodatni mornarsko-morski utisak, tu su stubovi obmotani crvenom užadi, taman da se slaže sa bojom svetlosti koja izbija iz šanka na gornjem nivou. Pomalo sam bila zatečena veličnom prostora, imajući u vidu dva nivoa restorana; više nego dovoljno mesta između stolova kao i stakleni zidovi koji moja su prva asocijacija na nesputan osećaj slobode koji ovakav enterijer pruža, a koji je nama albatrosima preko potreban. To ga ujedno i čini odličnim mestom za organizaciju različitih vrsta proslava. Tako se namestilo da je moj pogled komotno mogao da odluta u pravcu omiljenog mi Zemuna, mada sam kao krišom J posmatrala i letnju baštu-terasu Gabbiana i malu marinu pored, sa privezanim brodićima. E upravo ta bašta jeste nešto što tek treba da doživim, naročito kad svi ti drveni stolovi i stolice u beloj boji budu upotpunjeni saksijama sa lavandom i bosiljkom. Biće to  onda pravi jug Francuske!


U skladu sa atmosferom i pričom koju ovaj životni scenarista skicira u glavi za par minuta, na mom meniju se najpre našao Milošev specijalitet krem kapućino – potaž od škampa sa sosom od ostriga. Da taj naziv ne nosi tek tako, servira se u velikoj, lepoj beloj šolji, sa sve finom  penom! Probala sam i fokaču bez kvasca (koja je najukusniji hlepčić koji sam ikada jela, verovatno bih i mogla da živim na tome), a zatim i odlični, srednje prepečeni tuna stek, na rukoli, sa čeri paradjzom i parmezanom. Po želji dodati sos od bundeve ili zelenog bibera. Za grickanje, tu su „spajsi“ krompirići takođe servirani u velikoj šolji. Između zalogaja ove divne hrane, lagane i „elegantne“ smestio se portugalski roze Casal Mendes Rose (negde pročitah da je ovo idealno vino za punoletne Barbie girls J hm!).


Za  kraj, njegovo veličanstvo čokoladni sufle; u kombinaciji sa sladoledom od vanile i listićem mente, pravo crno-belo savršenstvo!
Sveukupni utisak, koji smo zajednički zaključili Miloš i ja, jeste: kao da nismo u  Beogradu! Potpuno posebno, „sveže“ , lagano, sa morskim povetarcem. Ja sam sebi već upisala jedan doručak na Gabbianu, s prvim sunčanim jutrom!
Foto: www.gabbiano.rs     





2013/06/08

It is a wonderful, wonderful fashion world ili Živeti modu

U par proteklih meseci, gotovo svakodnevno su mi kroz glavu prolazile scene i rečenice iz „Đavola koji nosi Pradu“ i „Modnog Vavilona“ – ALI U NAJPOZITIVNIJOJ MOGUĆOJ KONOTACIJI!
Crteži, odabir materijala, konsultacije, probe, pozamanterije, mnogo kesa, potraga za pravim dugmetom, krojačice kao najbolje drugarice, završni fiting, kartice sa imenima manekenki, beskonačne liste zvanica, klijenata, press magova... ON THE RUNWAY AGAIN. Hey man, pa ja sam deo svega toga! Što bi Facebook rekao – feeling great!


Revija INES Atelier, 5. Jun. Veliko finale, spektakl i činjenica koja kod mene izaziva smešak zadovoljstva – toliko meseci rada stane u ovih 15 blještavih minuta. Rad u backstageu ima jednu posebnu, lepu težinu. Vidiš te ljude koji se iz prvog reda dive kreaciji koju šeta dugonoga mankenka, a ti u sebi misliš: „Eh, kakva privilegija, pa ja ovo znam od prvog šava“. Feeling awesome J.


Ono što mene svaki put, iznova fascinira, jeste činjenica da u takvim trenucima, svi koji rade na datom projektu, reviji u ovom slučaju, postanu velika porodica; divna skupina ljudi koji žive modu, kako to jednom reče Darko Kostić. Svi rade kao jedan, sa velikim osmehom na licu, sa neverovatnom energijom, s kojom glavnom arhitekti nije tesko da se popne na merdevine i sam okaci logo na scenografiju, garderoberkama da podele keks za ručak J sa modelima, meni da u sred milion poziva stignem da izkoordiniram tetkin dolazak iz Pariza...


Krećemo. Ređa se odeća, lepi zaštita na đonove cipelica, proveravaju spiskovi, garderoberke mi dele par saveta kako najbolje opeglati svilene haljine, Boki PR nudi pola svog sendviča, bratski, upoznaje me sa devojkom iz protokola koja mi je preko maila i telefona postala drugarica. Insistira, kroz šalu, da mi se obraća isključivo sa „Vi“. Ja sam kao neki VIP. Stižemo i da se našalimo i da radimo.


Dok se manekenke šminkaju, u garderobi skoro pa mirno. Odjednom, eto njih 18, plus super-stilizovane blogerke koje bi da ugrabe neki momenat „iza“. Razmenjejemo pozdrave i poljupce kroz vazduh jer valja zatvarati sve te zipove, srediti nabore, zakopčati ogrlice. Već imamo uigranu strategiju. Ines proverava i odobrava svaki izlazak. Odjednom shvatiš da se nalaziš u vrtlogu parfema, svile obojene u indigo, mint, limun. Idemo, kao na ekskurziji, svi u vrstu. Počinje „girl panic“.


Tu si iza, a rado bi da vidiš reakcije onih koji su došli da uživaju, ovamo izviruješ preko ramena šminkerke, frizerke, ne bi li na malom ekranu uhvatio koji kadar. Između rečenice „Stiiiže Irena“ (znak da je treba brzo presvući jer nosi dva modela), aplauza i vraćanja nakita u kutije, čini se prolaze sekunde. Fast & furious! We did it! Svi srećni i zadovoljni, mešaju se neko lepo olakšanje i strašan adrenalin – nov nalet energije – šta bismo još mogli da radimo?
Na izlazu sa scene, srećem omiljenog mi urednika ELLE-a („Ti i ja ako se ne sretnemo, veče nije uspelo“ J ) i Vanju as known as Fashion and style koja mi kaže „Hej Nato, sutra ujutru iščitavamo postove, objave J“. Hm, jel to već počinje novi dan? Just keep CATwalking!

PHOTO: Aeksandar Carević, Ines Atelier