Slovo o stilu (mali podsetnik)

Jedna od najvažnijih stvari koju sam naučila tokom studiranja, a koju je moja profesorka istorije kostima, Marina Kocareva Ranisavljev, znala često da istakne, glasila je: „Odelo ne čini čoveka, ali mu pomaže da iskaže svoju ličnost“. Moglo bi se reći i da mnogo govori o njemu i predstavlja i pitanje osnovne kulture. Moja baka je pak znala da kaže da valja uvek ići uredno i lepo obučen, jer se nikad ne zna šta može da se desi. Ona je prevashodno mislila – šta ako joj pozli negde na ulici, pa gde da joj se ceo Dom zdravlja smeje, mada ima i mnogo lepših konotacija. Tata i dan danas svoje pantalone i košulje slaže „pravolinijski“ J, pa čak zna i mamu da opomene na šta to liči (iako je samo pošla da okopa krompir i nahrani ovce i svinje). Ja  pak redovno trpim prozivke od brata koji se seća kako sam kao trogodišnja devojčica prolila kišu suza jer mi se uprljala omiljena suknjica. Dakle, odevanje smatram izuzetno važnim segmentom života svakog od nas. Daleko od toga da je najvažnije, ali spada u red prioritetnijh sporednih stvari.

Ako bi me neko pitao u šta verujem, rekla bih da verujem u lepotu – svega. Vizuelni sam tip i volim da budem okružena lepim stvarima i lepim ljudima. Naravno da prijatelje ne biram po izgledu, ali mi je i ta stavka negde jako bitna. Srećom, imam zaista divne drugarice, koje su odreda i lepe i pametne žene, pa iako se ne bave modom u profesionalnom smislu, znaju da me oduševe svojim izgledom, pa rado „ukradem“ neki štos od njih. Dve Jovane, Marija, Jelena... što se mene tiče, to su moje modne ikone. Tu dolazimo do još jednog zakona: nije bitno samo umeti, ako nemaš, bitno je biti voljan da naučiš od drugih, koji to, recimo, bolje rade.

Lično ne volim one rubrike u časopisima gde silni neki stručnjaci ocenjuju izgled što poznath što nepoznatih ličnosti. Čast izuzecima, ali se to uglavnom pretvori u „pljuvanje“ i ponižavanje istih i neku vrstu lične promocije. Ne možemo i ne treba svi da izgledamo kao Siena Miller i skupi brendovi i super vitka figura svakako nisu garant za sreću u životu. Ja prva ne volim nikom da solim pamet u pogledu odevanja, rado dam savet ako me neko upita, ali uglavnom imam razumevanja za raznorazne modne zgode i nezgode. Jasno je da je većini ljudi novac, tj.nedostatak istog, najveći problem i ne možete kritikovati ljude ako im se torbica baš i ne slaže sa haljinom, jer ne znate da li je to možda jedina koju imaju. Pri tom, svako od nas može da ima loše dane.

Ipak, neka jednostavna pravila moraju da se poštuju. I to može svako (pored onog – važnije je umeti, nego imati).

-          Biti svestan svog izgleda. Treba voleti sebe ali pred ogledalom valja biti objektivan. Nikada neću razumeti npr.pokazivanje stomaka koji se preliva preko pojasa farmerki. Ružno je i tačka.

-          Zapitajte se kuda ste pošli, koliko je sati, s kim idete (mnogo bitno!), kako idete, možda i zašto idete tamo? Nedavno sam izjavila da trenerka može da izgleda šik (van teretane) samo ako vas stiluzuje Vanja Pantin. Dakle, odlasci u šoping i kafu sa drugaricama NISU rekreacija. Imala sam komšiju, stariji čovek, maltene odrastao na ulici, koji u šorcu i papučama nije hteo da priviri u Knez Mihajlovu. (A ja letos upoznam jednu damicu sa LV torbicom na ramenu, sunđerastim japankama i šorcu za plažu – obilazak luksuznih radnji a stajling a la Ada Ciganlija... Ej, živote!)

-          Stil. Jedno je imati svoj fazon a drugo nakaradno kombinovati nespojive stvari  i pozivati se na to da ste umetnik ili ko zna šta i da to tako treba. OK, vintage je u modi, ali ne treba po svaku cenu iskopirati bakin look iz 40 i neke. Možda ćete nekom biti interesantni, ali će vas veći deo sveta posmatrati kao čudaka. O kopiranju estradnih zvezda da ne govorim. Koliko toliko morate biti u toku sa aktuelnim trendovima, pa ih prilagoditi sebi. Da opet citiram baku:“Ne mož' ići mimo sveta“. Sigurno da postoji neka osoba od stila kojoj se divite. Pa zapitajte se da li bi se ona obukla tako i tako krenula na određenu zabavu? Učenje, rad i vežba su ključni za usavršavanje u svakom pogledu.

-          Ne moram ja ovde da pametujem jer je to već maltene „izlizana“ tema, kako sa najjednostavnijim komadima uvek i svuda možete izgledati pristojno i adekvatno odeveni. Sve to što u svojim knjigama tvrde Nina Garcia, Ines de la Fressange... nisu prazne fraze. I oni izgovori tipa – mene to ne zanima, baš me briga itd... ne piju vodu. Ni mene recimo ne zanima politika, ali volim da budem u toku. Informisanost je neophodna. I ona je deo kulture.

DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available.