Ne znam kako sam mogla bez Pariza u proteklih 8 godina. Ne bismo
smeli više da se rastajemo i ne vidimo tako dugo. To je moja ljubav na prvu
kockicu kaldrme sa stanice Bagnolet,
luda neka hemija, bezglava zaljubljenost. Sve je lepo i ništa mi ne smeta. Pa, kad
voliš, to tako ide.
Tako očarana, već na prvi udah pariskog vazduha na Charles De Gaulle, morala sam da uslikam i
parče autoputa koji vodi ka Parizu – i tako je nastala prva fotografija za moj
pariski online dnevnik. Namestio se neki sanjiv zalazak sunca, vesela pesmica
Ivane Selakov, miris Diorovog „Sauvage“...et
voila! La vie est belle, tres belle!
Vive la vie!
Moja Sena...
Mir & sloboda
Pogled
Ovde je sve au naturel. Filter ne treba i nema potrebe da se
juri savršen kadar - svako ćoše je inspiracija za sebe. I just can’t get
enough. Kako bi bilo živeti u ovom muzeju na otvorenom, pa da i sam život
postane umetničko delo? Parfait ars de
vivre.
Ovog puta, Pariz je bio moje mesto za pobeći. Nisam neko ko beži ali kad već moram negde da
se „sklonim“, gde mi može biti bolje no
tamo gde sam ja ona prava JA; trebala mi
je nova inspiracija, regeneracija, mentalno i fizičko refreshovanje. Staneš,
pomisliš, osetiš – to je to.
Najlepši osećaj mira mi je donela šetnja pored Sene. Ona
posebna nijansa zelenkaste boje mora da
je poslužila i kao inspiracija za boju stubova na place de la Concorde. Samo su dodali zlatnu...
Gledaš, upijaš ono svetlucanje talasa, pa se čini da i oni
brodići odnose sve brige i dileme. Dobro mi je, ovde, ovako, baš sad. Pomislim,
ovako ću ja uvek- kad zatrebam samoj sebi, kad zafali putokaz- pravac na Senu. Ona
deluje kao da sve može sama, ali su tu
mostovi kao svojevrsni čuvari. Moj najdraži Pont Alexandre III. Ja sam
apsolutno fascinirana, poput deteta, tom kombinacijom sivkasto-plave, zlatne i čokoladno
crne. Kitnjasti kandelabri, razigrani anđelci i okamenjeni lovorovi venci –
slava životu i raskoši!
Jedan od...
Najdraži
U Jardin de Tuilleries sam se osećala kao kad se čovek s puta
vrati svojoj kući; kao da su mi oživela sećanja iz nekog od prošlih života.
Mačka, šta ćeš... J
Hm, rado bih ja utegla svoj struk onim satenskim trakama i stavila napuderisanu periku sa sve ptičicama. Uslikam Porte de
Lions (moje putešestvije u Pariz bi
moglo svesti pod - jurenje lavova i
čekanje jednog od njih J
)
Koračam onim stazama, pršte fontane, statue se sve nekako
blagonaklono postavile... ej pa Kralj Sunce (moja zvezda) je koračao, evo baš,
ovuda.
Svaka moja šetnja je
trajala po 4-5 sati, nekad i bez pauze za kafu; sijaset izmenjanih uličica,
zagledanje terasa, krovova... ne merim kilometre, sve što okom vidim, blizu je.
Od trga Concorde do Champ de Mars – piece of cake.
"moje"dvorište
Cherry on the top
IT
Bila sam se nameračila na Tour Eiffel, da se malo pobliže vidimo.
Kad mi se ukazala na kraju jedne uličice- jao, evo je - opčinila me iznova.
Koliko god je je „istrošena“ poput onog Cheovog portreta koji se svuda viđa, ima
nešto očaravajuće i magično, što prikiva pogled za tu čudesnu konstrukciju. Nema
slične građevine i pravo je otelotvorenje jedne lude i hrabre ideje.
Razmišljala sam ja i koliko delova imau toj kristalnoj strukturi i koliko
šrafova, ali je prvenstveno sam u njoj videla
izvanredan simbol moći koja proizilazi iz svesti o sopstvenim
kvalitetima i vrednostima; borba, istrajnost, odolevanje teškoćama i
uspeh. Trešnjica na vrhu moje torte.
Lutajući po place de la Bastille, naletim i na jedan mali
plato, sa spomenikom (meni bar) neznanom junaku. Eto, izvinjavam se, zaneo me
osećaj oduševljenja što sam na mestu koje je pre jedne decenije obeleženo
veeelikim zagrljajem i beskrajnim poljupcima. Neki od najlepših momenata u mom
životu. E moji Parižani, ni ne znate kud prolazite – moje istorijsko mesto. Dobro,
i još nečije. Idem sama i smejem se. Natalija, ili je apsolutno sjajno što
toliko toga pamtiš ili treba da ideš da se lečiš J.
Desilo se da knjižara koju tražim ima baš zgodnu lokaciju –
uga ulice Rivoli i Cambon. Sa knjigom Megan Hess u ruci, zaputim se ljupkom
ulicom koja je sva tako Chanel; sa sve onim ukrštenim C da ukrase visoke
prozore koje obožavam. Ništa pretenciozno, samo divno i lepo. Jednog dana knjiga poput ove u ruci, sa mojim potpisom, i
kancelarija u Rue Cambon. Ili jesi ili nisi lav. Kažem ja, naišli neki lavlji
dani.
Ma vie
Kao Jeane...
Umetnost
Jedna od svari tj situacija kojima sam se najviše radovala
bilo je tradicionalno ispijanje kafeu nekom od pariskih kafea. Ono, da budem
malo Jeane Damas i slikam one crvene stolove i stolice od pruća, pomatram
prolaznike i slušam najlepši jezik na svetu. Sil vous plait. Možeš sve a ne
moraš ništa – dolce far niente a la francaise. Rencontrez moi a „Cafe Benjamin“,
au Rivoli.
Kako je ono rekla BB na pitanje koji joj je najlepši dan
uživotu – c’etait nuit. Pariz je noću drugi grad, iz one savršene kompozicije
mraka, svetla i senki, otvara se njegova druga strana; provokativniji,
đavolastiji, luđi, romantičniji i izazivački nastrojen. Ono što ste mislili da
više ne postoji, sačekaće vas iza prvog sledećeg ćoška. Pa, ako imate srčanih J
problema kao ja, nemojte u noćnu vožnju Parizom. Uglavnom je „skupo“ ali, love
the game.
Fali samo Belmondo...
La Parisienne
U svom tom vrtlogu velih planova, ideja, naleta inspiracije,
nekih ludih osećanja i nastojanja da se
svm silinom upiju ti divni momenti – prizori i osećaji, desio se i moj 36-i
rođendan (da, u redu je). Čak i sama fraza l’anniversaire a Paris zvuči
magično - torta sa svećicama, prefinjeni
krem od kajsija i tanjirići sa zvezdicama; jedan od poklona, plišani jednorog sa disko šljokičastim
kopitama i rogom u ružičastoj haljinici – kao vesnik nove faze u životu, lepše
i življe, sa malo više magije.
A najlepša čestitka... „Naivno“ odrađen crtež poljskog
cveća, gde dominiraju makovi, sa jednostvnim „bon anniversaire“. Prefinjen,
čist, naizgled običan, „prost“ ali s nekom lepom živahnošću, ljupkošću. Nekako
sam osetila kao da je taj neko ko je odabrao za mene tu sličicu, baš pronikao u
moju suštinu... Pored svih velih ideja i želja, iza svega toga su one najjednostavnije.
Proste i obične. Koliko god da poletiš
visoko, sa ili bez one Mefistove nesvesti, uvek moraš da znaš ko si i šta sve
možeš. Paris made me...
C est vrai
A na Bastille...
To je TO mesto
