Recept za nešto slatko

Prvo i osnovno – ja sam letnje dete, baš  ono pravo! Da mogu da biram, verovatno bih se fino nastanila negde u Brazilu... Ali to opet ne znači da mrzim zimu, ima ona svojih čari... o da! U prvom redu, uvek me oduševi taj glamurozni izgled koji priroda dobije kad je zatrpa milijardu pahuljica... a čini mi se da to kod većine ljudi izaziva neko romantično raspoloženje, neke tople i ugodne misli... Ne treba mnogo da biste se osetili ušuškano, zadovoljno i spokojno. Ko još ima vremena da očajava zbohg niskih temperatura, ja ne svakako. Pa ako treba da se čisti sneg - treba, OK, šta se drugo moglo očekivati u sred decembra? Doneseš gomilu drva, naložiš vatricu i onda može da se uživa.

Hm... uživati, a meni prvo padne na pamet moja veelika fotelja u koju mogu cela da se smestim, sa sve velikim džemperom i „grejačima“. Šta ću kad mi se baš dopada taj flashdance look, a zlatno pravilo kog se pridržavam glasi – i kućno izdanje mora biti fino osmišljeno i stilizovano. Uzalud sve ako nisam lepa sebi. Onda sledi moje novo otkriće –Nescafe cappucino sa ukusom vanile. Ima divan, „mekan“ ukus i fenomenalnu kremastu penu. Meni dođe kao neka vrsta užine.To za dnevne prilike. Za večernje, biram čašu vina; deluje da se čovek oseti nekako privilegovano, otmeno, kao da sedi u pariskom „Maximu“ a ne u sopstvenoj sobi. Sledeći  sastojak – knjiga. OK, priznajem idealne su one sa „ružičastim“ koricama. Tako ih ja zovem. Nema tu nikakve velike filozofije, lagano „njanjavo“ štivo, moderne bajke (ali sasvim moguće, videla ja!); mnogo sjajnih modnih opisa, romantičnih scena, optimistične i neopterećujuće. 

Neka mi oprosti Che Guevara ali u ovakvoj atmosferi osvajati Kubu sa njim i njegovim gerilcima baš i ne ide... tu mi je pufnasti mačak Raul (Kastro) tako da on popravlja situaciju. Stvarno se fino zabavim uz nekad glupave, smešne situacije u koje upadaju te glavne junakinje, mada me pomalo nervira taj kliše kao ona je neugledna, nema pojma o modi, na pomen „Oskara“ misli da je reč o prestižnoj nagradi a ne čuvenom  De La Renti. I onda doživljava transformaciju i postaje modni guru i upoznaje princa koji je kopija Bradley Coopera. Što nekad za glavnu junakinju ne odaberu neku devojku koja ima sve moguće kvalitete (dobro, verovatno skoro sve J ), pa da vidimo kako bi se ona borila sa tugom i raznim problemima? Kao da lepotice&pametnice ne mogu da pate... Verovatno one to rade u glamuroznijem stilu. Ne znam. Možda ja napišem knjigu o tome. J

Tako zadubljenoj u dogodovštine neke tamo Keli na sred Pete avenije, ne može a da mi se ne razvuče kez preko lica, pa mi onda svašta lepo padne na pamet. Naiđe mi tako nalet neke volim ceo svet ljubavi pa je valja podeliti! Kažu da se onda još i uvećava! Zašto ne reći dragim ljudima nešto lepo, što će im možda ulepšati dan? Sigurna sam da hoće! Reakcije na postovane sličice sa nekim lepim detaljima, onim što one zaista vole, ubrzo stižu! Uspela sam da „pogodim“ svaku od dragih mi drugarica. Meni srce stvarno puno! Biće da me lagano hvata praznična euforija i da već uskačem u omiljenu mi ulogu dobre vile! Maa... jupiiii!

E sad, ova zimska idila ne bi bila to što jeste da ne „počastim“ i svoje srce. Razmišljam se, premišljam. OK, znam šta će mi ulepšati dan i doneti onaj tajni osmejak na lice, znam i kako to da dobijem, a nije teško... pa čemu onda samoodricanje iz nekih kao „razumnih“ razloga (a pri tom ti još i bude loše J ). Poslušaš svoje srce i unutrašnji osećaj (sve mu više verujem!) i pošalješ tu poruku. „Neće ti otpasti ruka“ znao je da kaže moj zet. Pa i jeste tako! Nije svakodnevica toliko fabulozna da bi čovek sebi uskratio neke male stvari. Sve što se može ulepšati, jednostavno ulepšaj! Svaki dan mora biti dragocen! Imati i misliti na koga dragog, i to je veeelika stvar! I onda dobijete u inboxu to „Ljuuuubim“ i stavljena je jagodica na vrh torte!