Modni momenti

Modne beleške, skica za „modni“ portret, prva sećanja na modu, modni uzori... sve se to fino spakovalo u ovih 10 tačaka dnevnog reda. J Modu obožavam u svakom njenom obliku, ona je jedan od činilaca koji su uticali na moje čvrsto uverenje da će lepota spasiti svet. Moda je deo mene još od prve beličaste suknjice (3 god) zbog koje sam prolila tonu suza jer se slučajno uprljala; od prve Barbike i mini haljine sa printom sašivene za nju, moju mezimicu; od prvog Vogue-a, listanog i gledanog čitave noći  - ko mari za to što je (tada) sutra 1.septembar; od prve kutije za cipele sa logoom YSL, tretirane poput kovčega  sa blagom; od prvog nacrtanog mladeža u želji da se liči na Cindy; ODUVEK & ZAUVEK.

1. Modni uzor – volela bih da jednog dana budem nova Coco Chanel; da napravim bar jednu modnu revoluciju. Ono što nas vezuje za sad jeste da sam Lav u horoskopu, baš kao i ona, da obožavam zvezdice, nosim nadimak Mademoiselle, imala sam i ja nekog svog Stravinskog J, a tu su i stepenice kojima svakodnevno „pešačim“ nalik na one u njenom ateljeu u Rue Cambon. #samo duhoviti osvrt na male znakove pored puta J

2. Moje modne ikone danas su Bianca Brandolini (ubih se da ličim na nju J ), Elena Perminova i Rosie Huntington Whiteley. Za njima slede Poppy Delevigne, Christine Centenera i Alessandra Ambrosio.

3. Moja omiljena manekenka ikada je jedna i jedina Cindy Crawford. Superžena. Slaba sam i na Gisele Bundchen.

4. Naj modni izum ere jeste mini suknja. Hvala Meri Quant. Moć tog malog komada tkanine je neverovatna, u svakom mogućem smislu. (Mada su ljudima koji me znaju, prva asocijacija na mene šorts i visoke potpetice)

5.Vizija žene – uvek ženstvena i pomalo glamurozna i teatralna. Zato je Valentino moj modni „Bog“.

6. Modna caka za ovu sezonu je definitivno kombinacija ravnih chic sandala i mini ili duge svečanije haljine, baš kao što nosi Bianca Brandolini.

7. Najprijatnija, ujedno i najseksi kombinacija jeste bela majica, šorts od džinsa (sav pocepan J ). Bosa. Bez šminke, sa prirodno osušenom kosom. Definicija slobode u modnom smislu.

8. Sinonim holivudskog glamura – Linda Evangelista u spotu „Too funky“  i Joan Collins kao Alexis u „Dinastiji“. Priznajem, svileni ogrtač i paperjaste papučice su bile simboli raskoši za mene, sve do ranih tinejdžerskih dana.

9. Omiljeni istorijski kostim – ushićeno kažem : Sve ono što je nosila Madame de Pompadour! Dakle, 18-ti vek, pretesni korseti, ogromne kotarice i metri volančića od čipke. Ja bih baš tako šetala špo Versaju!

10. Slika govori sve.

Foto> tumblr.com, joancolinsofficial

Et comme tu es un ange...

Priča o jednom vinu; preplet reči i slika. Neki novi anđeli. 

Nisu svi anđeli lepršavi, detinjasto luckasti ili lutkasti, beličasti do gotovo prozračnih; sa krilima lakšim i od leptirovih, pomalo naivni. Ima i onih koji su anđeli baš zato što su prvenstveno posebni, što duguju svojoj pomalo divljoj prirodi i intrigantnosti... 

I kao da si anđeo – nisi baš kao onaj sa romantičnih sličica, već imaš nešto samo svoje, drugačije, pa si utoliko još i bolji. Stih iz pesme Zdravka Čolića – i taj pogled preko ramena i oko boje dragog kamena; sva ta fuzija ustreptalosti, zadivljenosti i nemira. Možete samo da se ludo zaljubite. Ipak si jedan jedinstveni anđeo. 

Fini, prugicama prošarani akvarel papir, čuvan za „bestežinske“ pokrete ruke, topljive boje, kao vetrom nanešene; kao pismo perom pisano, kraj prozora, na mesečini. Nema sete, nema dirljivo melanholičnih osećanja, već samo laganog osećaja  zadovoljstva.

Boje koje vuku na nijanse noćnog neba i bespreglednih polja pod lavandom. Bistri ih baš onaj mesec.

Zavodljivo kao snen ali prodoran pogled iza vela od chantilly čipke.

Opijajuće, strastveno i nepredvidivo kao ljubav kraljice Margo i viteza Le Mola.

Intenzivno, snažno a prefinjeno „na dodir“, kao najraskošniji purpurni pliš.

Snažnog mirisa kao ona najkrpunije ruže iz bašte, što najlepše mirišu oko ponoći, zagasite crvene boje koja prelazi u crnu, i sveže kao kapljice rose na njenim laticama.

Pamti se i ostavlja trag poput  zabranjenog otiska usana obojenih crvenim karminom.

Inspiracija: „I kao da si anđeo“   -  Vino Budimir

Privatne odaje

Ako sam išta u životu naučila, to je da u trenutku “presudim“ šta mi prija a šta ne. Znam gde se osećam najlepše, gde najviše uživam, šta mi je najpotrebnije i znam gde se osećam najsigurnije.

Nije nikakva novost da je svima nama potreban neki kutak, par kvadratnih metara ove planete gde nam niko ne može ništa, ili bar tako mislimo. Neko naše carstvo gde su prozori od marmelade.

 Omiljene  morske  zvezde, ogledalce  od  bake  i fotka gde  sam sebi najlepša :-)

Moj mali, samo moj svet, gde sam ja više dete nego odrasla osoba, zove se jednostavno sobica. Tako smo je oduvek zvali. Nekada je bila tatina momačka soba, pa je onda prerasla u gostinsku, zimi je postajala garderoba, a onda je prošle godine, tokom mog privremenog povratka kući, u selo, postala MOJA. Onako, zvanično.

Ja, oduvek opsednuta dvorcima, umem da je nazovem i mojim ličnim odajama u južnom krilu kuće. Prilaz idealan – pravo sa ulaznih vrata, na kraju malenog hodnika: ta-na-na-na! Niko te ne vidi kad izlaziš napolje, kad se vraćaš... Milina. Otvoriš ujutru vrata, dva koraka i već si u bašti.

Anthony  i  Julija  i mnogobrojni jastučići

Na levoj strani stari kauč, na kome se najneudobnije ali i najlepše spava (tata ume da kaže kako je on zapravo idealan, valjda zato što je na njemu spavao kao momak J) kome je novi život udahnuo ružičasti, ali baš onako kao šećerna pena, satenski prekrivač. Po ivicama optočen karnerima, proštepan kao Chanel torbica a u svaku „kocku“ smeštena po jedna aplikacija u obliku pupoljka lale. Izgleda zapravo kao varijacija na temu Barbikinog kreveta. Samo za princeze!

Kylie La La La  biografija, omiljene knjige, poklon suveniri od mog Zdravka i drage uspomene

Na drugoj strani sobice, veliki prozor s pogledom na staru dunju i malo mlađu kajsiju, koja ovih dana samo što se nije slomila pod teretom plodova. Kad je mesečina, iz kreveta se lako vidi i mesec, onako lice u lice. Kad god je moguće, prozor je širom otvoren. Nema lepše „uspavanke“ od pevušenja cvrčaka, ponekog huka sove, šuškanja trave kad u sred noći dvorištem protrči neki od pasa.

Zatvoren prozor, zatvorena vrata za mene znače ograničavanje, nedostatak vazduha, sputavanje, zato mora biti suprotno.

Čim otvorim oči, pogled mi padne direktno na portret Che Guevare. Više nego simboličan poklon moje drage Jelene. A i on, samo li „pogleda“ na suprotnu stranu, put velikog ormara, može da se sretne sa čitavom bibliotekom posvećenom njeovom liku i delu. Prođosmo zajedno i kubansku revoluciju i one pokušaje u Kongu... čitav život.

Rezultat  "smrzavajućeg" photo sessiona, Cheova  biblioteka i zvezdeee

Pomenuti ormar – riznica koječega, što bi se moglo nazvati – trebaće. Najpre garderoba, u kojoj su smešteni i neki komadi koje je moja malenkost nosila još u srednjoj školi a i danas vrlo lako uskače u iste. I za gotovo svaki imam priču – kad su  nošeni, gde, ko je onda naišao... J Moram da priznam da poslednjih godina sve češće poklanjam sve ono za šta sebi kažem – hej, bre, pa koliko imaš godina J.

Taj isti ormar na sebi trpi i teret raznoraznih knjiga, zarađenih odličnim uspehom, gomile časopisa, kao zalog za neke buduće inspiracije. Tu su i najdraže plišane igračke kojima je „emotivni“ status obezbedio trajni boravak – zelena gorila zvana Nikolas (poklon bivšeg dečka), meda Anthony (poklon drugarice opsednute pevačem RHCP), dobra vila Julija (poklon od druga u vreme moje zaljubljenosti u...), lutka Željka (poklon od zeta Željka J ). Sve one drangulije tipa olovka sa paperjastim vrhovima, mirisnih sveća, ukrasnih sveščica, pampura popijenih vina (bitno je društvo, vino je bilo u drugom planu), omota nekih cigara i srebrnastim „vezom“ ukrašeno damsko ogledalce, sa onom malenom „čipkastom“ drščicom (poklon od moje voljene bake, čuvala ga je preko 20 godina. Sačekalo je mene, kupljeno u nekoj pariskoj radnjici, krajem osamdesetih) ... nekako su prirodno zauzeli svoje mesto po policama, stolu, na ormaru, iza kreveta... Oni su ja.

Arhiva  "trebaće"

U tih desetak kvadrata mog parčeta sveta može slobodno da se misli, sanjari, plače, piše, zamišlja, razmišilja, pada u deveti krug tuge, iskače iz kreveta pod naletom životne inspiracije izazvane jednim „Jutro“... čita do 3 ujutru, gleda u plafon naizgled besciljno, presvuče po 5 puta, pusti mačak Raul da izoštri kandžice o dovratak... Može sve i ne mora ništa.

Znam da nije uređena po postulatima savremenih trendova u enterijeru, znam da bi neko pola stvari iz nje bacio, znam da samo ja u zlatkastim motivima tapeta vidim fleur de lis, znam da se mebl boje konjaka ne slaže sa roze satenom. Znam i nije mi važno. Ona je moja i govori o meni više nego lična karta. J

Wine Mondays

Krug  je oduvek bio moj omiljeni geometrijski oblik. Crta se u jednom, elegantnom potezu, nalik pirueti, savršen, čist i jednostavan. Jedanak sa svih strana. Besprekoran. Tako je i jedan “Krug” postao moje favorit (mogu reći i standardno) mesto za odmor i uživanje ponedeljkom; da se lepo zaokruži vikend i od najomraženijeg dana u nedelji napravimo najomiljeniji. I to ne bilo kakav, već  (super) wine Monday!!

Ko stigne, može da zauzme svoje mesto u “Krugu” (tamo gde su svi jednaki!) već u 17h, kad zabava počinje, ali kad god dođete, došli ste u pravo vreme.

U fokusu zbivanja jesu promocije vina ali i novog vida vinskih druženja u jednom nesvakidašnjem ambijentu (za sve je kriv Wine Jam), gde možete opušteno da se zavalite u one udobne jastuke, prošetate nove japanke, zapalite kubansku cigaru, gricnete koji komad sira, ponesete neku bocu kući , upoznate sjajne ljude, saznate štošta novo… čist hedonizam u urbanom ruhu, na sred asfalta Savamale. Izađete bogatiji za jednu novu stranu života. Prosto vas zarazi.

Svi uslovi za upoznavanje sa vinarijama, vinima, vinarima i vinoljupcima – ispunjeni. Approved! Atmosfera “porodična”, “komšijska”, “skupila se ekipa iz kraja” – kao da se nalazite u zajedničkom dvorištu, gde su se neki cool ljudi dosetili da naprave nešto drugačije i gde su svi dobrodošli. Meni su tamo svi “moji”. Vrlo brzo se pod tim svetiljkama u obliku papirnih fišeka, s pogledom na most i reku, u ritmu sjajne muzike, prepozna neprocenjiv osećaj pripadanja i zajedništva… sve u krugu.

Ovde vreme kao da je stalo ili vam se čini da ga imate beskonačno. Sat ovde još nije izmišljen, a vreme se meri čašama vina. Znate zašto ste došli ali ne vidite nijedan razlog zašto biste trebali da krenete kući.

*Wine Mondays su savršena verzija „karantina“  i priprema za novi Wine Jam festival, koji će se održati u četvrtak, 18og jula, u letnjem  Bitefu, s početkom od 20h. Ovaj, drugi po redu, biće obojen u roze. Drink pink. Lepršav, lagan, svež, možda malo i romantičan, pravi letnji; asocira na maline, sjaj za usne, poljubac, rosu na ružinim laticama, na flert... i nije samo za devojčice J.

 A još to roze ima taj francuski l’accent.  Savršeno. Svet je lepši kad ga gledate rose!

Sličice  by Wine  Jam

Instagram post - limited edtion

Ivan The Terrible vodka. (Hotel Moskva. Art Fusion Project) Proud to be part of its crew.

Donji Dorćol. Kafa iz Andrijine Pržionice. Mali veliki luksuz za početak radnog dana. 

Moda, naliv pero i pinkish rokovnik. Esencija mog lifestyle-a! :-) I pampuri omiljenog vina!

Wine Jam. Vino Budimir. Kreativci i sjajni ljudi. Moji.

Cantina de Frida. Veelika kafa kraj reke. Sunce i najbolja drugarica. 

Istorijska fotka. Che & moi. Atelje 212. 

Jasmin. Proleće. Omiljeni cvet, vazduh i sloboda.

Sad sam stvarno Mahattan girl. Baš kao što kaže Angie Style Guide. Poklon od Ines. 

Agende again. Call me Miss agenda. Stilbook - časopis institucija.

Daily moodboard. An ordinary day at Ines Atelier. World!

Sloboda sačinjena od karnera

Na pomen džipsi suknje, mnogima je prva asocijacija izgled Dženifer Lopez u spotu za pesmu „Ain't it funny“. OK, može i tako - leto, zabava na otvorenom, sjajna muzika, ples do zore i mnogo svega na sebi.

Gde još onda možemo poneti jednu ovakvu suknju, koja, bez sumnje, odoleva prolaznosti trendova i jedan je od omiljenih komada, koji skoro svaka žena ima u svom ormaru?

Mnoštvo karnera, različitih tkanina u većim količinama, kombinacije neobičnih printova – priznaćete, ako ne radite u nekoj modnoj redakciji, već banci ili sličnom mestu, i nije najbolja opcija za odlazak u kancelariju. Klasična elegancija i „ozbiljnost“ nisu prave reči kojima bismo je mogli opisati. Ipak, to ne znači da je, uz adekvatno odabrane detalje, ne možemo poneti na više načina. Idealna je za odlazak u šetnju, kupovinu, na koktele u baru na obali...

Preporučuje se da ovakvu suknju nosite uz ravne sandale ili papuče, eventualno neke drvene platforme sa masivnijom potpeticom. Najbolje je kad joj dužina seže do poda, pa se pomalo „nehajno“ i vuče po istom. Klasične salonke nisu najsrećnije rešenje. I sama obuća treba da asocira na radoznalost, maštovitost, nesputanost, slobodu... baš kao što je to slučaj i sa jednom ovakvom džipsi kreacijom. Kaišići, perlice, čak i mega-popularne nitne i bodlje mogu biti odličan izbor.

Nakit je svakako dobrodošao, bilo da se opredelite za nizove perli i lančića ili onaj minimalističkog dizajna, u vidu komada blještavog metala. Viseće naućnice inspirisane Meksikom ili afričkom umetnošću su takođe pametno rešenje.

Nećete pogrešiti ako uz ovakvu suknju obučete jednobojnu majicu ili top. To vam svakako daje više prostora da eksperimentišete (i dobro, pomalo preterate) sa nakitom. Kako se to već kaže, „kad zahladni“ preko možete obući kratku jaknu od džinsa ilimini varijantu jedne prave bajkerske.

U skladu sa trendovima koje nalaže sezona proleće/leto 2013, a figura vam to dozvoljava, ovu suknju možete kombinovati i sa kratkim topom koji otkriva stomak (naravno, potražite onaj jednostavnijeg kroja i sa odsustvom raznoraznih printova – duhoviti natpisi su dozvoljeni!) Uz nešto veću količinu upadljivog nakita, možete izgledati jako glamurozno, ali nikako neprimereno dnevnim prilikama.

Neformalni ali šik izgled, postićićete ukoliko vašu suknju miljenicu ponesete u kombinaciji sa šljampavim, „rustičnim“ džemperom, koji spada i otkriva bar jedno rame. Sveže, atraktivno i hrabro!

„Muška“ košulja, uvezana u čvor ili utegnuta kaišem, takođe je jedan od dobrih poteza. Jednostavno, iznenađujuće drugačiji.

Nećemo preskočiti ni čuveno žensko pitanje: „A šta ću s kosom?“ Paaa, skoro ništa! Frizura treba da izgleda kao da se uopšte niste trudili – tek oprana, prosušena, malo doterana prstima, divlje prirodna. Možete dodati i neku zanimljivu ukosnicu, uvezati je maramom u rep. Ona treba da upotpunjuje i prati vaš izgled koji znači uživanje u svojoj ličnosti i slobodi da budete to što jeste.

 http://zena.blic.rs/Moda/16171/Budite-zavodljive-u-dugim-letnjim-suknjama