Sve, od A do Š

Od 7og razreda osnovne, pišem dnevnik. Odličan način da se ispričate s nekim pametnim, što bi rekla moja brat Gordana. Moj komentar glasi nešto drugačije – ako jednog dana neko poželi da snimi film o meni, da ima pripremljen materijal :-). Otprilike iz sličnih razloga (hoću da budem celebrity  J– tj socialite (to je više za mene) pa Bog) su mi se oduvek dopadali oni upitnici tipa „Moja azbuka“ . Dok ne udesim  priliku da me neko stvarno intervjuiše u tom kontekstu, ja sam odlučila da ovde pribeležim moju verziju „naslovo, na slovo“... umesto rekapitulacije ove odlazeće 2018.

A – Automobili. Moja prva ljubav, i prva igračka. Sestri su kupovali lutke, meni  šlepere. Mikserom za beton se danas igra moj sestrić. Želja mi je bila da vozim kamion kad porastem. Može i tenk. Volim miris nafte, zvuk motora i sve ispod haube mi je super interesantno. Jednog dana biću majstor Života. Lafčina.

B –Branko Rosić. Moj drug, uzor u novinarstvu i životu. Legenda i čovek koji učini da se osetim počastvovano  što ga poznajem. Kad smo kod novinarstva, ja bih da budem kombinacija Rose i Duške Jovanić.

V – Moja omiljena tetovaža.  „V“ kao početno slovo tatinog imena (Vidoje), rimskog  5 (za biti odličan) i pobede – victoire. Drugarica je dodala i „V“ kao „Vogue“ a  meni se u međuvremenu dopao jedan Vlada ... et voila!

D – Dostojanstvo. Osobina na koju sam ponosna i na kojoj insistiram. Retka i utoliko dragocenija.

Đ – Đorđe Tamburić  - George Styler; kolega sa fakulteta, danas vrlo uspešan dizajner, koji je „krivac“ za moje umetničko ime „Nastasja“ koje koristim na svom blogu, instagramu itd.

E – Elegancija, uvek i svuda – u govoru, pokretu, hodu, pogledu.

Ž – Život. „Ako hoćeš život, ukradi ga“. Rekla Lu Salome, ja se samo slažem.

Z – Zvezda. Moj simbol. Sve lepo i sjajno – baš kao comete Chanel.

I – Igor. Prva i prava ljubav, zbog kog znam kako je biti voljen i za koga me vežu divne uspomene. Potvrda činjenice da je Pariz grad ljubavi. I dalje najbolji čovek na svetu.

J – Jutro. Moje vreme za mene. Najlepša su mi ona u „Pastisu“ uz kafu i kroasane, i obaveznu „Politiku“

K – Kuća. S godinama me drma neki neimarski sindrom-setim se kako je moj tata sa svojih 28 počeo da zida svoju, pa se sve u meni buni što ja već nisam učinila isto... kao svojevrsnu potvrdu zrelosti i ostvarenosti.

L – Lav. Moj znak, i baš volim što sam lav na kvadrat. Skroz sam srećna sa svojim položajem zvezda.
 

M – Moda. Ceo život sa modom, po modi i u modi.

N – Noć. Najstvaralačkiji deo dana.Tad imam najviše volje, inspiracije; sve znam – šta hoću i neću. I najpametnija sam noću. Što kasnije, to bolje.

NJ – Njiva. Nema boljeg psihoterapeuta i medijuma za povezivanje sa samim sobom; oseka loših mislii energije i plima svega suprotnog.

O – Oči. „Izdajnik“ J Mogu se našminkati ali pogled ne...

P  - Pariz(anka)-pa ja!  Moj grad gde sam ja – ja i gde baš „živim“. Bezglavo zaljubljena u njegovu svetlost.

R – Rad. Lek za sve. Radoholičar. Kako bi gorepomenuti Igor rekao:“Ti  bi samo da nešto radiš“.

S – Sloboda; u pokretu, misli, izborima.

T – Teško. Reč koja u mom rečniku zapravo i ne postoji. Ništa mi nije teško i ništa i NIJE  teško.

Ć – Ćutanje. Nafiniji  sinonim iskrene povezanosti sa sobom i sa nekim.

U – Umetnica. Moj pseudonim zarađen pre 15ak godina zvanično, inače životno i profesionalno opredeljenje.

F – Ferrari. Ikona, institucija, legenda, lepota i savršenstvo. Kao Valentino u modi.

H – Haussman. Arhitektonski stil koji obožavam i zbog kog mi se vrat ukoči svaki put kad šetam Parizom. Ti visoki prozori, ukrasi od kovanog gvožđa i kitnjaste fasade su moj vizuelni prikaz sreće.

C- Caroline de Maigret, najdraža Parižanka, ne samo zbog šiški i Chanela. Jedan od najvećih komplimenata koji sam dobila je da ličim na nju (rekla još jedna fringe-obssesed mademoiselle)

Č- Če Gevara. Omiljeni filozof, poznavalac života i svih njegovih borbi.

DŽ – Džabe. Nešto što mene neće nikako. Sve se plati, naplati i isplati.

Š – Šmeker. Ženski šmeker je, zapravo, još jača fora, i to onaj pomalo retro – nekad teška za razumeti, ispratiti, poverovati. Najlepše ih je opisivao Momo Kapor. Volela bih da me tako pominju i pamte.

Foto: Pinterest, statua lava - Richard Orlinski 

Osvrt na ... "Gucci"- istinita priča

Sajam knjiga se bliži, lista želja sve duža, ali neke knjige se ne mogu čekati. Čim sam je ugledala u „Laguninom“ izlogu odmah sam se uhvatila za vrata knjižare i 15 minuta kasnije već  je bila uslikana sa jutarnjom kafom i postovana na Instagram- biografija kuće „Gucci“ od Patrizie Gucci.

Iako  nije reč o luksuznom izdanju sa pregršt slika, ovo je knjiga koju definitivno treba imati u svojoj biblioteci (kao i što treba imati sopstvenu, kućnu biblioteku). Čak mi se jako dopalo, onako na first sight, što korice nisu dizajnirane u trendu aktuelne logomanije; nema slova „G“, nema crveno-zelene trake... samo jedna stara kožna, braon torba sa atraktivnom plavo-žutom trakom,  na elegantnoj crnoj pozadini (kasnije će se ispostaviti da je pripadala Paolu, Patrizinom ocu).

Danas, kad čitav svet luduje za brendom „Gucci“ i gleda u Alessandra Michelea kao Boga, nešto ranije Tom Forda... činjenica je da mnogi ne znaju gotovo ništa o nastanku ove imperije. Patrizia, kao unuka osnivača ima sva prava da ispriča voju, onu pravu stranu priče – ona je to učinila na krajnje „životan“ način, kao da pripoveda o bilo kojoj, prosečnoj italijanskoj porodici. Saznajemo štošta o navikama, željama glavnih aktera priče, sitnicama koje su činile njihovu svakodnevicu, a za koje su emotivno vezani, o uspomena iz najranijeg detinjstva Patrizie i njenih rođaka. Ona piše jednostavnim jezikom, držeći se najbitnijeg, a opet bogato informišući čitaoca  svim relevantnim činjenicama i njihovoj porodičnoj pozadini. Da se ne radi o biografiji, pomislili biste da je ovo pitak roman, pogodan za filmsku adaptaciju.

Naravno da je, pogotovo ako ste zaljubljeni u modu po svim osnovama, jako interesantno saznati  kako je Gucci počeo da koristi bambusove štapove za  ručke svojih torbi, otkud detalji sa jahaće opreme transponovani na obuću, kako je nastala Flora i ko ju je prvi poneo, kojim modelom je započeta izrada odeće.

Mimo tih „legendarnih momemata“ Patrizia priča i o vrednostima na kojim je brend nastao,međusobnim odnosima, načinu poslovanja i detaljima koji su uslugu činili savršenom, poput Guccijevih proizvoda. Meni se najviše dopao upravo taj segment priče- ljudi u fokusu i njihovi kvaliteti. Ono što danas mnogi zaboravljaju jeste da svaki posao počiva na ljudima a svi ti ljudi nisu roboti, već živa bića koja imaju svoje misli, želje, ideje, snove, brige, probleme... Pozicija i konkretan posao koji obavlja, ne čine čoveka manje vrednim. Svako je bitan, svako vredi i svako doprinosi rastu i razvoju brenda.

Sve dok ti odosi pravilno funkcionišu, uz međusobno uvažavanje i poštovanje, ne postoji prepreka koja se ne može savladati. Nije ni neophodno da budu u krvnom srodstvu da bi činili porodicu.

Ne možete da ne reagujete emotivno kada Patrizia, koja zna kad je detalj u vidu đema prvi put stavljen na mokasine, piše o tome kako je u jednoj Guccijevoj radnji nisu prepoznali. Danas brend nema gotovo nikakve veze sa porodicom čije ime nosi. Ljudski  tužno.

Biografija je jako poučna i trebalo bi da je pročitaju svi koji se bave modom, poseduju svoj brend ili jednostavno vole modu. Gucci nije samo plišana torbica koju blogerke nose oko struka. 

Fotografije: Laguna.rs 

C.D.M.

Na njenom instagram profilu stoji "Shameless selfpromotion... Oduševila me nasmejala ta rečenica - iskrena, jednostavna "ja sam to što jesam". I možda baš zato ona osvaja svojim izgledom - inspirativnim, podsticajnim, koji modu stavlja sa strane a propagira životni stil u stilu "my way". (My way, aussi) Ima to nešto bezbrižno, divlje, svoje, posebno a tako obično, mangupsko, romantično, hedonističko... u njenom načinu odevanja, fotografisanja, propagiranju stvari koje voli. Sve to kad se sabere, jednako tres chic. 

I onda dođe jedna Duška Jovanić i kaže mi kako je podsećam na Caroline De Maigret. Oh la la.  I šta god da se desi "Imamo mi naše šiške" Tako mi rekla Duška i spasila mi dan. Možda i više. 

Kao što se Carrie hranila Vogueom, tako sam se ja fino zasladila knjigom "Kako biti Parižanka gde god da ste". Pročitala je u jednom dahu - hej, pa ja sve ovo znam! Ovo je so me!

Esencija (životnog) stila Parižanki / saveti zlata vredni. Carolinin osmeh je tako završio kao screensaver na mom telefonu; umesto post it papirića da me podseća koliko je za dobar osećaj u životu važno biti svoj i namerno - spontano drugačiji. 

Sloboda je u lepršavoj messy frizuri, tajnovitost u predugačkim šiškama, glamur u crvenom karminu nošenom ujutru, na pijaci, seksipil u pogledu, ludost u baletankama obuvenim na bosu nogu po kišnom danu, treniranje u trčanju do omiljenog bistroa po toj istoj kiši, potpis u načinu na koji držite čašu vina, zaljubljenost se čita u stihovima pesme omiljenog benda... 

Njen stil se ne može dopasti onima koji ga ne doživljavaju kao način života i nemaju "onaj osećaj" i "umeti a ne imati" talenat. Verujem da se s tim rodite i godinama samo usavršavate tu veštinu pravljenja wow efekta tako reći, ni iz čega. Sebe ćete kao "skup brend" etiketirati sa dva ukrštena slova C na jednostavnoj Petit Bateau majici ali i no name crnim cigaret pantalonama, belom dolce vitom i crvenim karminom. Osmeh neizostavan. 

Mademoiselle De Maigret je zapravo očaravajuće šarmantan guru koji vas uči kako da svet učinite lepšim tako što ćete ga prilagođavati sebi, nalazeći u njemu sve one sitnice koje čine da se jednostavno osećate dobro, živo, poletno... Osećaj ušuškanosti i zadovoljstva moguće je pronaći i u sivom oversized kašmirskom džemperu ali i u kafi&kroasanima pojedenim iza širom otvorenih dnevnih novina u ćošku najdražeg bistroa. Kiša se najbolje kombinuje uz francuske šansone...:-)

↟Caroline ima i svoj online dnevnik - sjajno mestašce gde s njom možete deliti uživanje u modi, muzici, umetnosti uopšte koja nju fascinira. To zapravo izgleda ovako:

Fotografije: Instagram @carolinedemaigret  @cdmdiary

Sa piste u ormar - Perwoll Fashion Week

Bien sur, mnogo volim modu. Ceo život mi je negde po modi, u modi... nazovite me modnim bićem ili kako god ali ako bi trebalo definisati moj lifestyle pravac, onda bi to bila jedna reč - MODA, u svim njenim oblicima, izdanjima, aspektima... Zato je BelgradeFashion Week jedan od meni najdražih događaja  – savršena prilika za druženja sa mojim fashion peoplesima, za nova poznanstva, zavirivanje u  nove kolekcije; inspirativno, uvek pozitivno okruženje, onaj world fashion metropolski osećaj. Love it . I tačka.

Treće večeri prolećnog Perwol Fashion Weeka, „sakupila“ sam najviše materijala koji daje odgovor na ptanje: Šta bih sa piste preslila u svoj ormar.

Ana Ljubinković je oduvek bila jedan od mojih favorita. Volim taj njen stil oblačenja velikih lutki. Kolekcija Army  dreamers je savršena da je ponesete ako ste Elena Perminova, koja i ono nenosivo pretvara u odličan street style komad. Čak su me i perike i kape podsetile na stil ove ruske trendseterke. Ana uvek drugačija, svoja, u vedrim bojama, sa više nego maštovitim krojevima. Dopada mi se što je ovog puta bila malo više cold&dark, oštrija, ali ništa manje prepoznatljiva i autentična.Posebno su  mi se dopali detalji u vidu reljefa.  Siva suknja na falte sa zlatnim trakastim detaljima je nešto što bih rado prošetala.

Boris Banović – na njega su me sve modno obaveštene drugarice „upozorile“, da obavezno treba pogledati njegovu reviju. Siva i tamno plava odela sam već mogla da zamislim na mojim muškarcima (niko još nije uspeo da me ubedi da muškarac ne izgleda najbolje u odelu) a onda me dizajner oduševio sa par modela haljina, od kojih je moj favorit crna, zvonasta, sa kožnim detaljima. Efektna, sa nečim futuristilkim, strašno sexy. Žena u muškom svetu. Pravac na listu želja.

Nina Karlavaris. Čim sam čula naziv kolekcije Endless summer, znala sam da je žena moj čovek J. Evo, prosto je. Dopali su mi se apsolutno svi modeli. Zato leto i treba da bude beskrajno da biste mogli da iznosite čitavu kolekciju. Čitava revija jednako uživanje. Sjajni modeli, maštovito, retro-sexy, boje prave letnje, lude i upadljive. Jako mi se dopalo kombinovanje sa šljokičastim matetijalima i pertlanje kao detalj. Odličan stajling manekenki (veliki plus za odabir cipela kao i šešira NF hats).

Aleksandru Zabunoviću bih rado poverila da mi kreira veliku crnu haljinu. U okviru kolekcije prikazane na ovom Fashion Weeku, najviše su mi se dopale duge crne haljine, izrađene od šljokičastih zamagljenih materijala. Sjaj je tu ali ne blješti, već sija onako skupo i otmeno. Jednostavni krojevi, efekat poluzavršenosti, kao da ste pobegli u sred probe iz nekog haute couture ateljea pravo na neki classy event, negde na primer u NY.

Kao slatka završnica sledi izbor mojh favorita sa revije udruženja BFW design collective. Biram:

Ines Atelier – žuta suknja i kožna jakna su ozbiljna glam rock kombinacija za vrlo, vrlo samostalne i hrabre dame.

Marta Miljanić me oduševila svojim „vratolimijama“ u koži. Jakna sa bezbroj rupica i pertlanja je komad muzejske vrednosti.

Vlada Savić – nežno lila roze pantalone i bluzu bih rado obukla za odlazak u neki pariski moderni restoran. Prefinjeno, elegantno, sveže, „nežna“  modna arhitektura.

Ivana Murišić – korset za „raspamećivanje“, odličan stajling, svaki detalj na svom mestu, od ogrlice do sandala. Madame de Pompadour u klubu. 

Foto:

Belgrade Fashion Week, Miloš Banjalić, Ilija  Milosavljević

La vie est belle. La belle et la bete. Igra reči mog omiljenog francuskog  i velika istina. Život je lep(otica) i zver. Ali je život  i drugačije ne ide. Nije da sad mračim sve ove novogodišnje radosti i euforiju, jer i sama uživam  u ukrašavanju i svetlucanju, ali, realno nije početak nove ere. S godinama sam prestala da gledam na prelazak iz 31. decembra u 1. januar kao na veliki početak, spektakularnu prekretnicu... Aaaa jok. Mimo slatkog ludila, ja je više vidim kao momenat da bacim letimičan pogled unazad i podsetim se da je prošlo 365 dana. Šta se uradilo, jesmo li na pravom putu? Bez mnogo analiza, idemo dalje; već je trebalo uhvatiti zalet za nove poduhvate.Vreme je ipak najdragocenija stvar na svetu, s  kojom valja pametno, bez (mnogo) kockanja.

Već s prvim danima nove godine, podseti me život da može i ovako i onako, da nema ušuškavanja i uljuljkivanja i da stalno moram da pomeram neke svoje granice. Besprekoran stajling, haljina u stilu Kate Moss, neumorno plesanje, potpetice koje osećaš kao da su baletanke, omiljene pesme, osmeh koji ne silazi s lica, dragi ljudi, beogradska zora na Dunavu... i sve je super. Samo par sati kasnije novi izazov, novi ispit koji će pokazati koliko ste jaki ili slabi, podsetiti šta je kockica koja nedostaje... Sruši se svet uz tresak. Ne ostaje ništa drugo no  da se pokupe šljokice pootpadale sa suknjice koja nije doživela svoju premijeru. Uz najveću želju, savršen plan, savršen izgled, čuveno pozitivno razmišljanje... ništa; samo bes, tuga, nemoć, razočarenje jer se jedan baš mali san nije ostvario. Eto, kao da me onaj Geteov Mefisto čuknuo po ramenu „Polako, mala“. I to je ipak OK. To je taj život a ja radije biram da hodam po zemlji.  

A onda u tom lošem danu uvidite kod sebe i dozu surovosti, hladnoće, nerazumevanja, nadmenosti... ma koliko inače bili divni. Paaa da se razumemo, kad se ranjeni lav branio tako što prede? (Ako se iko i usudio da ga napadne J) Pobuni se neka mala zver u vama. Sve dok kod sebe čovek prepozna te loše momente i svestan je njihovog dejstva, sve je dobro, a život i dalje lep.

Lep je kad ne čekaš da se neko javi prvi, nego uputite tu novogodišnju čestitku, za koju se eto, ispostavi da zanimljivija nije stigla na datu adresu, kad vam poznanica, kojoj se negde i divite, kaže da u novoj treba samo da sijate kao i do sad i ostanete svoji, kad u nekada omiljenom kafiću sretnete stare prijatelje, kad vam kažu da ste „mili i dragi“, kad vam se u blizini posla otvori super chic bar, idealan za pre & after work sedeljke, kad vam u pola 2 stigne poruka da vam je haljina divno pristajala, kad vam neko kaže da ste mu ulepšali dan, kad sretnete nekog s kim možete i o fudbalu (ne samo o modi J ), kad vidite koliko je ljudi koji veruju u vas, kao superiorne, gotovo svemoćne, i koji vam ne daju da padnete, ne zato što su oni mnogo pametni, već što vaše kvalitete poznaju bolje od vas samih... gde bre da padnete?

Ako ćemo o novogodišnjim odlukama, rećiću samo da ću više ceniti sebe i svoje vreme, pažljivije slušati svoj unutrašnji glas, krenuti ponovo na treninge i uraditi nešto novo s kosom. Ono što će ostati čvrsto utemeljeno jeste moja bespoštedna vera u lepo – lepu reč, misao, ponašanje, izgled... Jer samo lepotica od zveri  može da napravi princa. Iako je Pepeljuga bila moja omiljena bajka (hm, da li zbog haljine i cipela J ), više živim ovu drugu.

Kao neko ko (kažu J) ume sa rečima, izdvojiću baš tu snagu lepe reči. Trebalo bi više trošiti njenu moć. Neće nestati. Kako i je danas malo, utoliko je i ta moć veća. Ja sam naprosto oduševljena kako ona može da učini da vas prepoznaju, pamte po njoj, da vas učini drugačijim.

Lako je pohvaliti nekoga zbog lepog osmeha, savršeno uparenih kravate i košulje, sjajnog izgleda... zbog stvari koje primete svi. Postoji i velika mogućnost da se ti komplimenti izgube u moru sličnih, da izblede, da dotraju... Mogu čak i površno da deluju. Zapitajte se nekad šta odaje to lice, taj pokret rukom dok pali cigaretu, način ka koji drži čašu... i pohvalite ga zbog toga – svega onoga što je iza: odlučnosti, sopstvene volje koju iz dana u dan sprovodi u delo, zadovoljstva sobom koje se širi tim osmehom... a sve kroz fino upakovane reči. Ta magija stvarno deluje. Ja (ću) to tako.

Foto: Tumblr

Modni momenti

Modne beleške, skica za „modni“ portret, prva sećanja na modu, modni uzori... sve se to fino spakovalo u ovih 10 tačaka dnevnog reda. J Modu obožavam u svakom njenom obliku, ona je jedan od činilaca koji su uticali na moje čvrsto uverenje da će lepota spasiti svet. Moda je deo mene još od prve beličaste suknjice (3 god) zbog koje sam prolila tonu suza jer se slučajno uprljala; od prve Barbike i mini haljine sa printom sašivene za nju, moju mezimicu; od prvog Vogue-a, listanog i gledanog čitave noći  - ko mari za to što je (tada) sutra 1.septembar; od prve kutije za cipele sa logoom YSL, tretirane poput kovčega  sa blagom; od prvog nacrtanog mladeža u želji da se liči na Cindy; ODUVEK & ZAUVEK.

1. Modni uzor – volela bih da jednog dana budem nova Coco Chanel; da napravim bar jednu modnu revoluciju. Ono što nas vezuje za sad jeste da sam Lav u horoskopu, baš kao i ona, da obožavam zvezdice, nosim nadimak Mademoiselle, imala sam i ja nekog svog Stravinskog J, a tu su i stepenice kojima svakodnevno „pešačim“ nalik na one u njenom ateljeu u Rue Cambon. #samo duhoviti osvrt na male znakove pored puta J

2. Moje modne ikone danas su Bianca Brandolini (ubih se da ličim na nju J ), Elena Perminova i Rosie Huntington Whiteley. Za njima slede Poppy Delevigne, Christine Centenera i Alessandra Ambrosio.

3. Moja omiljena manekenka ikada je jedna i jedina Cindy Crawford. Superžena. Slaba sam i na Gisele Bundchen.

4. Naj modni izum ere jeste mini suknja. Hvala Meri Quant. Moć tog malog komada tkanine je neverovatna, u svakom mogućem smislu. (Mada su ljudima koji me znaju, prva asocijacija na mene šorts i visoke potpetice)

5.Vizija žene – uvek ženstvena i pomalo glamurozna i teatralna. Zato je Valentino moj modni „Bog“.

6. Modna caka za ovu sezonu je definitivno kombinacija ravnih chic sandala i mini ili duge svečanije haljine, baš kao što nosi Bianca Brandolini.

7. Najprijatnija, ujedno i najseksi kombinacija jeste bela majica, šorts od džinsa (sav pocepan J ). Bosa. Bez šminke, sa prirodno osušenom kosom. Definicija slobode u modnom smislu.

8. Sinonim holivudskog glamura – Linda Evangelista u spotu „Too funky“  i Joan Collins kao Alexis u „Dinastiji“. Priznajem, svileni ogrtač i paperjaste papučice su bile simboli raskoši za mene, sve do ranih tinejdžerskih dana.

9. Omiljeni istorijski kostim – ushićeno kažem : Sve ono što je nosila Madame de Pompadour! Dakle, 18-ti vek, pretesni korseti, ogromne kotarice i metri volančića od čipke. Ja bih baš tako šetala špo Versaju!

10. Slika govori sve.

Foto> tumblr.com, joancolinsofficial