Beleške iz dnevnika

Noćas namerno ne otvorim poruku od moje @askawolf. Vidim početak: „Ti si divna...“ i rekoh, neka je za ujutru, da mi lepo počne dan. Baš sam htela tako.

Nastavak je bio „u svakom pogledu...“. Kada jedno takvo biće, multitalentovana žena od koje i ja učim modu, koja je tako hrabro svoja, veruje u mene, to je i sjajna podrška, motivacija ali i velika odgovornost.

Jednostavno, moj mozak to obrađuje ovako – zar te ne bi bilo sramota da ne ispuniš sve to što ti ljudi očekuju od tebe, ti ljudi kojima se  i sama diviš ? ( dodatno pojačano polaganjem računa samoj sebi, najvećem sudiji od svih)

Tu je onda i još jedna sjajna devojka (just to name a few), moja Nevena, plavokosa čupavica koja me jedne vračarske noći kupila svojom energijom i fuksija Lesilla platformama. To isto stvorenje danas osvaja Pariz u svom fuksija kaputu  istim onim osmehom večite devojčice. Kad  ona kaže da veruje u mene, to mi je isto kao direktno ubrizgavanje pozitivnog ludila u vene. Pre neki dan mi šalje poruku „Ženska, hoćemo li na kafu u Mon Paris?“ misleći da sam još uvek tamo pa da zasednemo u bašticu njoj omiljenog restorana. Eto, nek to bude mali znak pored puta da se, Bože moj, podrazumeva da sam u mom gradu svetlosti... jer ko me ijednom video, zna da sam ja Ajfelova kula sa zvezdom, i beretkom kad pada kiša, jer šiške... 

Koliko god da ste jaki i sposobni, bili toga  svesni ili ne, i vi sami i ljudi oko vas, podrška je uvek dobrodošla,  pogotovo od ljudi koji su vam bliski, oni koji (trebalo bi) vas najbolje poznaju i čije se mišljenje posebno vrednuje. I to je znak velike ljubavi...

Milan Marić je u jednom intervjuu za Vice.com to sjajno objasnio; čovek je koncizno, muški izgovorio ono o čemu ja blebećem godinama...

„Najgora stvar koju neko može da mi kaže je da sam super i da se oni ne brinu za mene. To me jako trigeruje.“ Objasnio je kako mu ne treba podrška, pažnja i briga ali da bi voleo da zna da je ima od bliskih ljudi.

„Meni je to potrebno, samo ne na prvoloptaški način, ne na način na koji ti pažnju i brigu posvećuje komšija.“

Ako mu neko kaže da misli da je sve u redu sa njim, to, u njegovoj percepciji, predstavlja gotovo najgoru vrstu uvrede.

On s namerom plasira “odlučnost“ oko sebe, ali bliske osobe bi trebalo da znaju da postoje stvari iza toga.

„Kad mi neko kaže da misli da sam ja okej, da sam stabilno, to znači da ne vidi da je sve to što ja radim u stvari najgora masketina. To znači da me ne poznaje.“

Mogla bih komotno da prepisujem od Milana i da onda to odštampam i podelim tako ljudima. Nekim važnim ljudima.

To što vam neko kaže : „Šta ti ja smetam, ne branim ti ništa“ nije podrška. Podrška je  kad te neko gurne sa grane da poletiš; podrška je da se kaže „ajde možeš ti to, pa probaj, sine, nešto ćemo smisliti, šta god da bude, tu smo, život se retko polaže iz prvog puta, ako padneš, ustaćeš, nije smak sveta, ajde, ajde... ma neka si“. E, sve tako neke reči.  

Površnost i nebriga za tuđa osećanja su ono što sreću kvari današnjem svetu. Baš kako reče drug lav Milan. I jeste uvreda – „nemanje“ vremena za se zastane i posveti iskrena pažnja ljudima koje volimo.

Skoro sam jednoj lepoj i pametnoj ženi, sa zajebanim mozgom, kako je ja već vidim, rekla da joj se divim i da me inspiriše u smislu da bih volela da jednog dana budem poput nje. Isekla me odmah: „Nemoj da budeš kao ja, mnogo sam grešila i toliko toga bih u svom životu promenila.“

Na moju izjavu da mi život izgleda kao stranica iz pariskog Vogue a uglavnom liči na NIN, ona se nadovezala rekavši da je njen poput bljutavog vikend romana. „Samo sam naučila da izaberem pravu masku“.

Ova epizoda je dobila nastavak u vidu simpatične slučajnosti (?) sa Fitzgeraldovim romanom „Blaga je noć“. Letos mi je, posetivši Shakespeare & company, pogled prvo pao baš na nju; OK, priznajem privukla me korica ilustrovana u Art Deco stilu, vidim pominje se visoko društvo, Pariz, rivijera... ali je ne kupim tad.

Pre neki dan sedim s mojim Borisom u „Saši“ i pričam mu o toj Vogue-NIN paraleli, on se nasmeši i kaže da treba da pročitam baš tu knjigu. Flashback – kako je znao, zašto baš ta knjiga? Smejao se i kad sam mu na viber poslala sliku upravo kupljenog izdanja; plave korice, posute zvezdama, prikaz devojke u prugastom kostimu... Pročitam je više nego znatiželjna i radoznala, donekle u dilemi u kom se junaku više pronalazim. Da pitam Borisa ili otkrijem sama?

Koliko u slici koju svet ima o nama ima pravih nas a koliko se toga još krije iza? Ima li nečeg još stvarnijeg od te lepe slike? Kada ostanemo sami pred sobom ili onim pred kim bismo bez problema bili i „slabi“ ako treba, šta nam je važnije, ta „maska“  ili ono što retki znaju? Gde je oslobođenje, onaj momenat da i sami sebe pustimo na miru? Može li se biti i „Parižanka“ po uputstvu Caroline de Maigret i devojka kojoj treba spustiti ruku na rame i reći „hajde, možeš ti to“? Da li bi to narušilo sliku?

Meni je ona gorepomenuta sjajna žena postala još draža i inspirativnija nakon „priznanja“ da nije savršena onako u smislu u kom je ja vidim. Nije me razočarala, već samo ohrabrila, jer je još uzvišeniji i hrabriji čin glasno izgovoriti da nije sve OK i nastaviti ka svojim ciljevima, ne dozvoljavajući da to NE/OK ne ometa i na zaustavlja. Da li je to najbolji odraz vere  u sebe?

A podjednako me svaki put oduševi njena reakcija na pohvalu, lep komentar... iskreno se obraduje kao dete. Svima nam treba lepa reč, toga nikad dosta... jer bi sve drugo bilo ozbiljan fol. 

Fotografije: Pinterest

Sve, od A do Š

Od 7og razreda osnovne, pišem dnevnik. Odličan način da se ispričate s nekim pametnim, što bi rekla moja brat Gordana. Moj komentar glasi nešto drugačije – ako jednog dana neko poželi da snimi film o meni, da ima pripremljen materijal :-). Otprilike iz sličnih razloga (hoću da budem celebrity  J– tj socialite (to je više za mene) pa Bog) su mi se oduvek dopadali oni upitnici tipa „Moja azbuka“ . Dok ne udesim  priliku da me neko stvarno intervjuiše u tom kontekstu, ja sam odlučila da ovde pribeležim moju verziju „naslovo, na slovo“... umesto rekapitulacije ove odlazeće 2018.

A – Automobili. Moja prva ljubav, i prva igračka. Sestri su kupovali lutke, meni  šlepere. Mikserom za beton se danas igra moj sestrić. Želja mi je bila da vozim kamion kad porastem. Može i tenk. Volim miris nafte, zvuk motora i sve ispod haube mi je super interesantno. Jednog dana biću majstor Života. Lafčina.

B –Branko Rosić. Moj drug, uzor u novinarstvu i životu. Legenda i čovek koji učini da se osetim počastvovano  što ga poznajem. Kad smo kod novinarstva, ja bih da budem kombinacija Rose i Duške Jovanić.

V – Moja omiljena tetovaža.  „V“ kao početno slovo tatinog imena (Vidoje), rimskog  5 (za biti odličan) i pobede – victoire. Drugarica je dodala i „V“ kao „Vogue“ a  meni se u međuvremenu dopao jedan Vlada ... et voila!

D – Dostojanstvo. Osobina na koju sam ponosna i na kojoj insistiram. Retka i utoliko dragocenija.

Đ – Đorđe Tamburić  - George Styler; kolega sa fakulteta, danas vrlo uspešan dizajner, koji je „krivac“ za moje umetničko ime „Nastasja“ koje koristim na svom blogu, instagramu itd.

E – Elegancija, uvek i svuda – u govoru, pokretu, hodu, pogledu.

Ž – Život. „Ako hoćeš život, ukradi ga“. Rekla Lu Salome, ja se samo slažem.

Z – Zvezda. Moj simbol. Sve lepo i sjajno – baš kao comete Chanel.

I – Igor. Prva i prava ljubav, zbog kog znam kako je biti voljen i za koga me vežu divne uspomene. Potvrda činjenice da je Pariz grad ljubavi. I dalje najbolji čovek na svetu.

J – Jutro. Moje vreme za mene. Najlepša su mi ona u „Pastisu“ uz kafu i kroasane, i obaveznu „Politiku“

K – Kuća. S godinama me drma neki neimarski sindrom-setim se kako je moj tata sa svojih 28 počeo da zida svoju, pa se sve u meni buni što ja već nisam učinila isto... kao svojevrsnu potvrdu zrelosti i ostvarenosti.

L – Lav. Moj znak, i baš volim što sam lav na kvadrat. Skroz sam srećna sa svojim položajem zvezda.
 

M – Moda. Ceo život sa modom, po modi i u modi.

N – Noć. Najstvaralačkiji deo dana.Tad imam najviše volje, inspiracije; sve znam – šta hoću i neću. I najpametnija sam noću. Što kasnije, to bolje.

NJ – Njiva. Nema boljeg psihoterapeuta i medijuma za povezivanje sa samim sobom; oseka loših mislii energije i plima svega suprotnog.

O – Oči. „Izdajnik“ J Mogu se našminkati ali pogled ne...

P  - Pariz(anka)-pa ja!  Moj grad gde sam ja – ja i gde baš „živim“. Bezglavo zaljubljena u njegovu svetlost.

R – Rad. Lek za sve. Radoholičar. Kako bi gorepomenuti Igor rekao:“Ti  bi samo da nešto radiš“.

S – Sloboda; u pokretu, misli, izborima.

T – Teško. Reč koja u mom rečniku zapravo i ne postoji. Ništa mi nije teško i ništa i NIJE  teško.

Ć – Ćutanje. Nafiniji  sinonim iskrene povezanosti sa sobom i sa nekim.

U – Umetnica. Moj pseudonim zarađen pre 15ak godina zvanično, inače životno i profesionalno opredeljenje.

F – Ferrari. Ikona, institucija, legenda, lepota i savršenstvo. Kao Valentino u modi.

H – Haussman. Arhitektonski stil koji obožavam i zbog kog mi se vrat ukoči svaki put kad šetam Parizom. Ti visoki prozori, ukrasi od kovanog gvožđa i kitnjaste fasade su moj vizuelni prikaz sreće.

C- Caroline de Maigret, najdraža Parižanka, ne samo zbog šiški i Chanela. Jedan od najvećih komplimenata koji sam dobila je da ličim na nju (rekla još jedna fringe-obssesed mademoiselle)

Č- Če Gevara. Omiljeni filozof, poznavalac života i svih njegovih borbi.

DŽ – Džabe. Nešto što mene neće nikako. Sve se plati, naplati i isplati.

Š – Šmeker. Ženski šmeker je, zapravo, još jača fora, i to onaj pomalo retro – nekad teška za razumeti, ispratiti, poverovati. Najlepše ih je opisivao Momo Kapor. Volela bih da me tako pominju i pamte.

Foto: Pinterest, statua lava - Richard Orlinski 

C.D.M.

Na njenom instagram profilu stoji "Shameless selfpromotion... Oduševila me nasmejala ta rečenica - iskrena, jednostavna "ja sam to što jesam". I možda baš zato ona osvaja svojim izgledom - inspirativnim, podsticajnim, koji modu stavlja sa strane a propagira životni stil u stilu "my way". (My way, aussi) Ima to nešto bezbrižno, divlje, svoje, posebno a tako obično, mangupsko, romantično, hedonističko... u njenom načinu odevanja, fotografisanja, propagiranju stvari koje voli. Sve to kad se sabere, jednako tres chic. 

I onda dođe jedna Duška Jovanić i kaže mi kako je podsećam na Caroline De Maigret. Oh la la.  I šta god da se desi "Imamo mi naše šiške" Tako mi rekla Duška i spasila mi dan. Možda i više. 

Kao što se Carrie hranila Vogueom, tako sam se ja fino zasladila knjigom "Kako biti Parižanka gde god da ste". Pročitala je u jednom dahu - hej, pa ja sve ovo znam! Ovo je so me!

Esencija (životnog) stila Parižanki / saveti zlata vredni. Carolinin osmeh je tako završio kao screensaver na mom telefonu; umesto post it papirića da me podseća koliko je za dobar osećaj u životu važno biti svoj i namerno - spontano drugačiji. 

Sloboda je u lepršavoj messy frizuri, tajnovitost u predugačkim šiškama, glamur u crvenom karminu nošenom ujutru, na pijaci, seksipil u pogledu, ludost u baletankama obuvenim na bosu nogu po kišnom danu, treniranje u trčanju do omiljenog bistroa po toj istoj kiši, potpis u načinu na koji držite čašu vina, zaljubljenost se čita u stihovima pesme omiljenog benda... 

Njen stil se ne može dopasti onima koji ga ne doživljavaju kao način života i nemaju "onaj osećaj" i "umeti a ne imati" talenat. Verujem da se s tim rodite i godinama samo usavršavate tu veštinu pravljenja wow efekta tako reći, ni iz čega. Sebe ćete kao "skup brend" etiketirati sa dva ukrštena slova C na jednostavnoj Petit Bateau majici ali i no name crnim cigaret pantalonama, belom dolce vitom i crvenim karminom. Osmeh neizostavan. 

Mademoiselle De Maigret je zapravo očaravajuće šarmantan guru koji vas uči kako da svet učinite lepšim tako što ćete ga prilagođavati sebi, nalazeći u njemu sve one sitnice koje čine da se jednostavno osećate dobro, živo, poletno... Osećaj ušuškanosti i zadovoljstva moguće je pronaći i u sivom oversized kašmirskom džemperu ali i u kafi&kroasanima pojedenim iza širom otvorenih dnevnih novina u ćošku najdražeg bistroa. Kiša se najbolje kombinuje uz francuske šansone...:-)

↟Caroline ima i svoj online dnevnik - sjajno mestašce gde s njom možete deliti uživanje u modi, muzici, umetnosti uopšte koja nju fascinira. To zapravo izgleda ovako:

Fotografije: Instagram @carolinedemaigret  @cdmdiary

Star style notes

U skladu sa mojom čuvenom "Pola žena, pola zvezda", odabrala sam nekoliko svojih favorita koji su me kupili na prvu zvezdu i koje bih rado okačila u svoj ormar. U mom vlasništvu, oni bi sasvim sigurno postali čist evergreen. Timeless, kako bi rekli. 

Haljinica brenda Red Valentino. Jako mi se dopada ovaj novi trend retro haljinica, načinjenih od tananih tkanina sa sitnim motivom cveća, životinjica, geometrijskih oblika... zvezdica. U isto vreme su romantične, casual, chic i jako praktične. Uz par stilskih štoseva, lako mogu postati celodnevni savršen outfit. Veoma isplativ komad, koji bi se sjajno slagao i uz patike, ravne sandale, visoke potpetice, uzane visoke čizme. Kameleon haljina. 

Jednorozi su moja nova ljubav. Magična bića koja šire čaroliju uvek i svuda. Udruženi sa zvezdama su savršeni. Torbica je delo brenda Gedebe  i kao što lepo piše - it is MAGIC. I ovog puta, s jednom ovakvom u ruci, magičan izgled je zagarantovan tokom čitavog dana - uz džins, elegantno odelo ili mini koktel haljinu. Još malo zlatnih detalja... može!!!

Ja bih se recimo udala u jednoj ovakvoj haljini maestra Elie Saaba. I to baš pod zvezdama iznad Saint Tropeza, na primer i neki ludi vatromet. I to bosa, sa čupavom kosom u stilu Caroline de Maigret. Ovo je naprosto love - sex - magic haljina; kao da ste cepnuli parče tog zvezdanog neba i ogrnuli se. 

Ovo ja zovem savršeni scenski kostim. Nije za odlazak u diskoteku :-). Kao što i dolikuje jednoj ovakvoj zvezdetini, onda i treba da bude sjajno, blještavo, sexy, malo too much... ali kao pravo umetničko delo. Pure handcraft.

Jednog dana sigurno ide u muzej kao svojevrsan reprezen pop/fashion kulture novog milenijuma. 

Za kraj, najslađe. Kako sam samo zatreptala kad sam videla ovu presjajnu torbicu. I baš mi je drago što nosi potpis brenda koji sam obožavala otkako sam prvi put čula za "Vogue". Tetka Parižanka je uvek mirisala na Air du temps a sestra i ja se igrale tako što je ona bila Chantal Thomas a ja Nina Ricci. Ovo malo blago je savršenstvo dizajna - genijalno u svojoj jednostavnosti i jačini poruke koju ostavlja. Moj izbor uz ovakvu krasoticu bi bils duga jednobojna haljina, lepršava, gipsy&boho, sa dubokim V izrezom. 

Photos: Instagram 

Nouvelle annee

Nemam vremena da budem loše a imam vremena samo za prioritete. Tako bi mogla da zvuči moja životna mantra poslednjih meseci, možda i godina. Nemam kad da brojim. Ima li svrhe uopšte se baviti stvarima koje nisu baš krojene po našoj meri i zašto bismo ikoga opterećivali bilo čime osim onim lepim? Koliko god da  od zmaja postanem snebivljiva aždaja, i dalje se hrabro vodim onim mojim „Ulepšaj sve što možeš!“

Zato i ovu godinu navodimo od starta na dobar pravac. „Samo pozitivno“ uz smeh bi rekla moja Milica M, citirajući moju nekada veliku ljubav – koji je tu rečenicu koristio kao ogromnu mudrost, prosipajući je i kao izgovor, izlaz, opravdanje... Nas dve se njome hrabrimo.

E ta, moja Milica. Vratila mi se u život i vratila me u život, vraćajući mi onaj lepi deo života koji mi toliko nedostaje. Da nam se nije desila ta neka neobjašnjiva pauza, možda ne bih znala koliko je volim, koliko mi je potrebna i da boli sto puta više kad izgubite prijatelja nego tamo neku ljubav. Nije bitno ko se kome prvi javio, nije bitno šta smo to (u)radile prethodnih meseci – sad je važno da je tu i da nastavljamo gde sto stale, samo još jače i bolje. Ako su svi drugi otišli da bi se ona vratila, vredelo je. Serija nije ista bez jedne od glavnih glumica. Ona je ta koja će na moje priznanje nekih postupaka u 4 ujutru, krajnje očajničkih, opisati scenu gde Herkula od smrti spasava devojka koja ga voli, tako što se postavi pod stenu koja bi njega ubila. „Mila, svašta čovek radi zbog ljubavi“ nasmeje se i idemo dalje. E, upravo je ona jedna od najboljih stvari kojom je počela 2016 – prijatelji su posebna sorta dragocenosti – čuvati i voleti! Ma svim silama!

Malo-malo pa mi prijatelji i poznanici „skrenu pažnju“ J kako samo izlazim. Dobro, ako ja lažem, Instagram ne laže. J Više se ne demantujem, ali kako check inovi govore, recimo da me često možete videti u ID restoranu. Em što je Ivan Ivanović, koga, malo je reći, obožavam, THE BOSS, em što je na mom Vračaru (kad-tad se vraćam korenima svog beogradstvovanja) em što je potpuno IT.

Tako ljupko i sa ukusom uređen enterijer, casual & chic, prijatno i ušuškano mesto, ispunjeno nekim finim, lepim ljudima koji nisu nikakva "ekipa" nego persone koje uživaju u lepim svarima, sjajnoj hrani i opuštenom druženju sa prijateljima.

Moram da spomenem i da već imam svog omiljenog konobara, s kojim se uvek lepo isćaskam. A to kad ja imam svog čoveka mnogo govori... Koncept a la Sigmund Freud, pa portret ovog zanimljivog čoveka na jelovniku, vizit kartama... i obožavam njihove psihološke dosetke sa nazvima jela. Evo mog razvojnog puta Melaholija pa Histerija do  Nežnosti. Nekako se uvek vratim ovom prvom J.  Sve sam svoje prijatelje vodila tamo; još malo pa ću Ivanu i procenat tražiti. Zapovest broj 2 – provoditi što više vremena mestima iz odeljka II sa ljudima iz odeljka I.

I naravno moda! Step one - promena frizure. Sa šiškama se svet definitivno drugačije vidi. Šiške su nekako rebelish. Hm, još se sećam kad me on nije prepoznao... Never mind. I onda mi je moja life & style icon Duška  Jovanić rekla kako je potsećam na Caroline de Maigret. SO WOW! (pred kreveta mi stoji „Kako biti Parižanka wherever you are“ tek da se zna! ) Možda najparisienne od svih Francuskinja, svoja, drugačija, sofisticirano divlja, too glam to give a damn. I sa nečim tako šmekerskim u pogledu i osmehu. My man. Mean woMAN.

Ne izlazim iz ispranog crnog skinny džinsa, bajkerskih čizmica sa upadljivim metlnim detaljima, crne dolce vite i mog omiljenog senf žutog kaputa u stilu oversize sakoa. Chanel Chance je moj mirisni potpis, a za blink blink efekat su zadužene moje najdraže minđuše ikada - u obliku zvezde, naravno. Za izlaske se bira crni kožni šorts, bela košulja i ankle boots, oz obaveznu Aurinu smokey eyes paletu (sa mnogoo crne!) i Laza lips, special nude, please! Life sounds better in French. 

Je vous embrasse, tres fort!

DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available. Powered by Blogger.