Nouvelle annee

Nemam vremena da budem loše a imam vremena samo za prioritete. Tako bi mogla da zvuči moja životna mantra poslednjih meseci, možda i godina. Nemam kad da brojim. Ima li svrhe uopšte se baviti stvarima koje nisu baš krojene po našoj meri i zašto bismo ikoga opterećivali bilo čime osim onim lepim? Koliko god da  od zmaja postanem snebivljiva aždaja, i dalje se hrabro vodim onim mojim „Ulepšaj sve što možeš!“

Zato i ovu godinu navodimo od starta na dobar pravac. „Samo pozitivno“ uz smeh bi rekla moja Milica M, citirajući moju nekada veliku ljubav – koji je tu rečenicu koristio kao ogromnu mudrost, prosipajući je i kao izgovor, izlaz, opravdanje... Nas dve se njome hrabrimo.

E ta, moja Milica. Vratila mi se u život i vratila me u život, vraćajući mi onaj lepi deo života koji mi toliko nedostaje. Da nam se nije desila ta neka neobjašnjiva pauza, možda ne bih znala koliko je volim, koliko mi je potrebna i da boli sto puta više kad izgubite prijatelja nego tamo neku ljubav. Nije bitno ko se kome prvi javio, nije bitno šta smo to (u)radile prethodnih meseci – sad je važno da je tu i da nastavljamo gde sto stale, samo još jače i bolje. Ako su svi drugi otišli da bi se ona vratila, vredelo je. Serija nije ista bez jedne od glavnih glumica. Ona je ta koja će na moje priznanje nekih postupaka u 4 ujutru, krajnje očajničkih, opisati scenu gde Herkula od smrti spasava devojka koja ga voli, tako što se postavi pod stenu koja bi njega ubila. „Mila, svašta čovek radi zbog ljubavi“ nasmeje se i idemo dalje. E, upravo je ona jedna od najboljih stvari kojom je počela 2016 – prijatelji su posebna sorta dragocenosti – čuvati i voleti! Ma svim silama!

Malo-malo pa mi prijatelji i poznanici „skrenu pažnju“ J kako samo izlazim. Dobro, ako ja lažem, Instagram ne laže. J Više se ne demantujem, ali kako check inovi govore, recimo da me često možete videti u ID restoranu. Em što je Ivan Ivanović, koga, malo je reći, obožavam, THE BOSS, em što je na mom Vračaru (kad-tad se vraćam korenima svog beogradstvovanja) em što je potpuno IT.

Tako ljupko i sa ukusom uređen enterijer, casual & chic, prijatno i ušuškano mesto, ispunjeno nekim finim, lepim ljudima koji nisu nikakva "ekipa" nego persone koje uživaju u lepim svarima, sjajnoj hrani i opuštenom druženju sa prijateljima.

Moram da spomenem i da već imam svog omiljenog konobara, s kojim se uvek lepo isćaskam. A to kad ja imam svog čoveka mnogo govori... Koncept a la Sigmund Freud, pa portret ovog zanimljivog čoveka na jelovniku, vizit kartama... i obožavam njihove psihološke dosetke sa nazvima jela. Evo mog razvojnog puta Melaholija pa Histerija do  Nežnosti. Nekako se uvek vratim ovom prvom J.  Sve sam svoje prijatelje vodila tamo; još malo pa ću Ivanu i procenat tražiti. Zapovest broj 2 – provoditi što više vremena mestima iz odeljka II sa ljudima iz odeljka I.

I naravno moda! Step one - promena frizure. Sa šiškama se svet definitivno drugačije vidi. Šiške su nekako rebelish. Hm, još se sećam kad me on nije prepoznao... Never mind. I onda mi je moja life & style icon Duška  Jovanić rekla kako je potsećam na Caroline de Maigret. SO WOW! (pred kreveta mi stoji „Kako biti Parižanka wherever you are“ tek da se zna! ) Možda najparisienne od svih Francuskinja, svoja, drugačija, sofisticirano divlja, too glam to give a damn. I sa nečim tako šmekerskim u pogledu i osmehu. My man. Mean woMAN.

Ne izlazim iz ispranog crnog skinny džinsa, bajkerskih čizmica sa upadljivim metlnim detaljima, crne dolce vite i mog omiljenog senf žutog kaputa u stilu oversize sakoa. Chanel Chance je moj mirisni potpis, a za blink blink efekat su zadužene moje najdraže minđuše ikada - u obliku zvezde, naravno. Za izlaske se bira crni kožni šorts, bela košulja i ankle boots, oz obaveznu Aurinu smokey eyes paletu (sa mnogoo crne!) i Laza lips, special nude, please! Life sounds better in French. 

Je vous embrasse, tres fort!

DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available. Powered by Blogger.