Danas se sve one stvari koje nas
osvoje, onako na „jedan“, neobjašnjivo, nazivaju IT – IT devojka, IT torba, IT mesto... Kako je realno teško
pronaći ova druga dva (i niz iza njih) bez ove prve stavke, vratimo se fenomenu
devojke koja ima to „nešto“ a bez da smo pročitali (evo ja npr.) vodič kako
postati gospođica sa ovim epitetom, a koji potpisuje Alexa Chung, kojoj su baš
ta dva slova kao srednje ime.
U ovdašnjim uslovima malo je
nezahvalno govoriti o ovoj „pojavi“ u onom kontekstu koji karakteriše svetske
pripadnice IT sestrinstva – luksuzni resorti, poznanstva sa top kreatorima,
holivudske zvezde kao kućni prijatelji... zato bih ja to „nešto“ prevela na
devojka-šmeker. ( na pomen ove reči, iskoči mi slika Gage Nikolića kao Flojda u
„Naconalnoj klasi“ – dakle, pozajmiti nešto mangupsko od njega J ) Za početak, recimo...
Nedavno mi je drug rekao, na moju
izjavu da hoću jednom posebnom biću da
uradim majicu po sopstvenom dizajnu, potpuno custom made limited edition,
da je to tako „starmodno & cool“ i da to današnje devojke ne rade. Pa dragi
moj, zavisi koje... Možda baš u tim i takvim sitnicamatreba tražiti odgonetku
na pitanje šta jednu devojku u zemlji Srbiji može učiniti „šmeker(k)om“.
Skica za portret:
Ona mora da ima svoju kafanu. I omiljenu pesmu
za naručiti. I sva je bitna kad orkestar
u njenu čast zapeva „Božanstvena ženo“ od slavuja iz Mrčajevaca. Ima ona i svoj
sto i najdražeg, starijeg konobara, sa nekim retro imenom, koji kao da je
upravo uslužio Jataganca i ekipu, pa došao za njen sto. To je mesto gde ona
rado menja suši za začinjena pileća krilca koja jede prstima.
U svakoj mogućoj situaciji, ostaje
dama i drži svoju ženstvenu stranu. To sa sobom ne povlači obavezno i uzanu
haljinu i visoke potpetice. Žene su danas mahom zaboravile na svoju gracioznost
i prefinjenost. I bokserski zahvati se mogu izvesti elegancijom balerine. Ne mora svaka da hoda
kao MM kad izađe iz onog voza, ali pokreti nogu kao u fudbalera... ne, nikako.
Naša devojka ne psuje, ali ni ne pada u nesvest kad se to nekom u njenom
prisustvu „omakne“. Za nju je Jack Daniels a ne Cosmopolitan. Podjednako voli miris bagrema u proleće i onog oporog
dima kubanskih cigara. Citiraće pre Bracu iz „Kengura“ nego Bler iz „Tračare“.
U ljubavi i prijateljstvu, ostavlja
srce na terenu. Daje se bespoštedno, kao dete. Kad voli, ne ume da ćuti. I ne
želi. Njeno srce je veliko i hrabro. Ona nije Keri i ne juri nikakvog Zverku.
Ona je Leti Ortiz koja je svom Dominiku Toretu i devojka i sestra i brat
i majka – prijatelj i podrška, uvek i svuda. Obračunaće se s kim treba, sve i
da nosi satensku večernju haljinu, i
biti „mala“ kad treba, obična devojka koja zadivljeno trepćući sluša
svog muškarca. I ponosna je na njega. Obožava da mu šalje poklone na kućnu
adresu, bez povoda. Kad želi da ga vidi, pozvaće ga i biti njegov lični
Viktorijin anđeo. Rado će odabrati da provede veče sa njegovim društvom
gledajući fudbalsku utakmicu umesto
da pozira na nekom modnom eventu. Jutro
pre toga provešće iščitavajući sportsku štampu da bi se adekvatno pripremila.
Da li je luda? Jeste.
Ona ume da zaustavi saobraćaj čak ikad
je od glave do pete odevena u no name
brendove. Na njoj „Zarina“ haljina i „Šafranove“ baletanke izgledaju skupo kao
da je pozajmila neku krpicu iz garderobera Elene Perminove. Ne uzbuđjuje se ako
ne zna čiju je haljinu ponela J.Lo na dodeli Oskara, ne prati slepo trendove i
uživa da izađe iz kuće nenašminkana. Nećete je videti u pastelnom džemperiću,
pantalonama „na crtu“ i „Grubinovim“ papučama, ali će zato na minus 5 izaći u
klub u mini haljini, bosih nogu, u sandalama
sa vrtoglavom potpeticom, ogrnuta krznom. Ionako će se zagrejati plešući
do zore, a spavaće u nekom narednom, od svojih 9 mačkastih života.
Jedno od svetih načela kog se uvek
pridržava, i kada spava sama (jer je akcenat uvek na onom štoje „ispod“) jeste
jedna od najpametnijih izjava Elle Mac Pherson: „Ako nosite veš koji čini da se
osećate glamurozno, već ste na pola puta da se zavama svi okreću“. Sve i da
nosi pamučnu trenerku, negde će već nestašno proviriti satenska mašnica. I ne
čini vam se da miriše na „Invictus“...
Tekst objavljen u
Нема коментара:
Постави коментар