Nouvelle annee

Nemam vremena da budem loše a imam vremena samo za prioritete. Tako bi mogla da zvuči moja životna mantra poslednjih meseci, možda i godina. Nemam kad da brojim. Ima li svrhe uopšte se baviti stvarima koje nisu baš krojene po našoj meri i zašto bismo ikoga opterećivali bilo čime osim onim lepim? Koliko god da  od zmaja postanem snebivljiva aždaja, i dalje se hrabro vodim onim mojim „Ulepšaj sve što možeš!“

Zato i ovu godinu navodimo od starta na dobar pravac. „Samo pozitivno“ uz smeh bi rekla moja Milica M, citirajući moju nekada veliku ljubav – koji je tu rečenicu koristio kao ogromnu mudrost, prosipajući je i kao izgovor, izlaz, opravdanje... Nas dve se njome hrabrimo.

E ta, moja Milica. Vratila mi se u život i vratila me u život, vraćajući mi onaj lepi deo života koji mi toliko nedostaje. Da nam se nije desila ta neka neobjašnjiva pauza, možda ne bih znala koliko je volim, koliko mi je potrebna i da boli sto puta više kad izgubite prijatelja nego tamo neku ljubav. Nije bitno ko se kome prvi javio, nije bitno šta smo to (u)radile prethodnih meseci – sad je važno da je tu i da nastavljamo gde sto stale, samo još jače i bolje. Ako su svi drugi otišli da bi se ona vratila, vredelo je. Serija nije ista bez jedne od glavnih glumica. Ona je ta koja će na moje priznanje nekih postupaka u 4 ujutru, krajnje očajničkih, opisati scenu gde Herkula od smrti spasava devojka koja ga voli, tako što se postavi pod stenu koja bi njega ubila. „Mila, svašta čovek radi zbog ljubavi“ nasmeje se i idemo dalje. E, upravo je ona jedna od najboljih stvari kojom je počela 2016 – prijatelji su posebna sorta dragocenosti – čuvati i voleti! Ma svim silama!

Malo-malo pa mi prijatelji i poznanici „skrenu pažnju“ J kako samo izlazim. Dobro, ako ja lažem, Instagram ne laže. J Više se ne demantujem, ali kako check inovi govore, recimo da me često možete videti u ID restoranu. Em što je Ivan Ivanović, koga, malo je reći, obožavam, THE BOSS, em što je na mom Vračaru (kad-tad se vraćam korenima svog beogradstvovanja) em što je potpuno IT.

Tako ljupko i sa ukusom uređen enterijer, casual & chic, prijatno i ušuškano mesto, ispunjeno nekim finim, lepim ljudima koji nisu nikakva "ekipa" nego persone koje uživaju u lepim svarima, sjajnoj hrani i opuštenom druženju sa prijateljima.

Moram da spomenem i da već imam svog omiljenog konobara, s kojim se uvek lepo isćaskam. A to kad ja imam svog čoveka mnogo govori... Koncept a la Sigmund Freud, pa portret ovog zanimljivog čoveka na jelovniku, vizit kartama... i obožavam njihove psihološke dosetke sa nazvima jela. Evo mog razvojnog puta Melaholija pa Histerija do  Nežnosti. Nekako se uvek vratim ovom prvom J.  Sve sam svoje prijatelje vodila tamo; još malo pa ću Ivanu i procenat tražiti. Zapovest broj 2 – provoditi što više vremena mestima iz odeljka II sa ljudima iz odeljka I.

I naravno moda! Step one - promena frizure. Sa šiškama se svet definitivno drugačije vidi. Šiške su nekako rebelish. Hm, još se sećam kad me on nije prepoznao... Never mind. I onda mi je moja life & style icon Duška  Jovanić rekla kako je potsećam na Caroline de Maigret. SO WOW! (pred kreveta mi stoji „Kako biti Parižanka wherever you are“ tek da se zna! ) Možda najparisienne od svih Francuskinja, svoja, drugačija, sofisticirano divlja, too glam to give a damn. I sa nečim tako šmekerskim u pogledu i osmehu. My man. Mean woMAN.

Ne izlazim iz ispranog crnog skinny džinsa, bajkerskih čizmica sa upadljivim metlnim detaljima, crne dolce vite i mog omiljenog senf žutog kaputa u stilu oversize sakoa. Chanel Chance je moj mirisni potpis, a za blink blink efekat su zadužene moje najdraže minđuše ikada - u obliku zvezde, naravno. Za izlaske se bira crni kožni šorts, bela košulja i ankle boots, oz obaveznu Aurinu smokey eyes paletu (sa mnogoo crne!) i Laza lips, special nude, please! Life sounds better in French. 

Je vous embrasse, tres fort!

DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available. Powered by Blogger.

Samo 5 zvezdica

Divno je kada imate prijatelje koji vas konstantno ohrabruju da radite ono što volite i u čemu ste dobri, onda kad vi to malo (više) zaboravite. Moja divna Jana  veruje u moju chherful stranu (90% mene) i stalno me gnjavi kad će novi post. Pa priznajem, imala sam radnu verziju jednog, ali kad sam ga danas pročitala shvatila sam da nije vreme za njegovo objavljivanje. Zameniće ga novi, pozitivniji, vedriji… ono što sam ja. What you see is what you get. J  Sledi moj aktuelni top 5 - 5 stars, all inclusive.

Restoran lounge bar Sakura. Upravo onaj o kome svi pričaju. Sa velikim razlogom. Sinoć je bio savršeno mesto za uživati u poslekišnom Beogradu. Najlepši pogled na reku, sjajno društvo u liku i delu moje drage Suzane (uvek nasmejena, pa i kada sve liči na apokalipsu) i predivan ambijent- njujorški stil u bojama Orijenta. Boje i detalji vuku malo na mistiku i egzotičnu stranu Istoka, harmonizovani sa duhom i vibeom nekog mnogo cool bara iz Velike jabuke. Nepretnencizno i otmeno ležerno ali jednostasvno statement. Debatu o million pitanja, od koji većina za sad nema odgovor, bar ne logičan J, zalile smo belim vinom Gavi di Gavi i začinile fenomenalnim sušijem  - moj izbor losos forever, spakovan u Rainbow specijalitet. Prosto vam bude žao da narušite taj divan aranžman, kako je sjajno servirana hrana - na ledu, ukrašena velikim školjkama. Ne možete ostati imuni na profesionalnost osoblja, koje je uvek tu kad zatreba, a opet neprimetno, Jako ljubazno sa iskreno prijateljskim nastupom. Trešnjin cvet (u prevodu) staviti pod must visit – over & over again  

S godinama postajem teža kad je muzika u pitanju, pa mi se ne dešava baš često da me neka pesma kupi iz prve. Ali to nije slučaj sa novim singlom Nevene  Božović. Njen Bal je stvarno, kad je bal nek je…  Njen glas, tekst, melodija, spot… sve 5. “Uradi što se ne mora…” glasi jedan od najdražih mi stihova, a Nevena u spotu izgleda kao vrhunski top model, u društvu zaista divnog Miloša  Bikovića koji je i režirao video. Vanja Pantin zaista ume da zada zadatak  - devojka koja svaku ličnost transformiše tako da ova zadrži ono svoje a da opet tu vidite i delić Vanje  i prepoznate šta je u stvari htela da kaže. Zarazno dobro. Sjajno za ludovanje

na  plaži i slušanje   u tišini  noći. 

Harper’s Bazaar dolazi u Srbiju i biće prvo licencno izdanje ovog ultra fashion magazine na ovim prostorima. Oduševila me ova vest i već sad znam da će se naći na listi mojih mesečnih fashion obaveza. Očekujem nešto drugačije, novo, cool glamurozno a pošto će urednik biti sjajni Petar Janošević, onda u to uopšte ne sumnjam. Ja ga doživljavam kao ozbiljnu classy art fashion personu i znam da će napraviti nešto mnogo dobro. Launch party zakazan, ja vec bookirala datum, a radujem se što ce svoj doprinos izdanju dati i meni jako dragi Stanislav Zakić, Gordana Manojlović, Aleksandra Marković… divni i kreativni ljudi.  

IT komad of the week – minijaturni šorts od kožnih šljokica koji pored sexy masivnog rajfešlusa pozadi, nosi etiketu “Kristina  Bekvalac”. Još kad je  Nata u videu za “Pozitivnu” prošetala šorčić visokog struka sa ukrojenim nogavicama (ok, liči na retro varijantu donjeg dela kupaćeg kostima) zaljubila sam se u ovaj odevni predmetić. Moj primerak, koji čeka svoju premijeru, izrađen je od tkanine koja po sebi ima mestimično raspoređene “šljokice” od kože, u mat i sjajnoj varijanti. Na umu imam dve kombinacije – nositi ga uz duži, “muški” sako, običnu majicu i visoke potpetice ili, kao što to radi Popy Delevigne uz jaknicu Chanel kroja i baletanke. 

Za  kraj  par lepih rečenica koje su mi upućene ovih dana. Sad bi moj tata rekao “sine, nemoj da se hvališ sama” Ja kažem – tata izvini, ali tako su mi rekli i ja im verujem.

“Činis da se osećam kao da sam u Parizu”, “Blistaš, kao da si pobegla sa Armanijeve revije”, “Uvek si imala oko za detalje – pariska škola”, “Ti si baš onako lepo prosta”, “Uvek pozitivna”, "Fancy full stylish.."… Hvala svima na ljubavi  - sad zvučim kao zvezda.  I jeste zvezda kad imate toliko ljudi koji vam daju vetar u leđa  i čine  da  se  osećate  sjajno. Zvezde sijaju, zar ne?

LOVE

N.

Foto: Sakura facebook, Harper's bazaar, me

INST.ant crush

Na samom početku, jedno malo priznanje i zahvalnica. Za ovaj post, dodatno me motivisao drug Marko, koji me pre par večeri onako, u hodu,  upita: „ Nisi ništa skoro objavljivala,a?“  Uf. Poza malog noja. Nisam. A volim da sam vredna!  I nije da nema toga što vredi pohvatati u letu i smestiti u ova on line sabrana dela! Između konstantnog trčkaranja dorćolskim ulicama, podsećanja koliko mi život nekad liči na Pradu bez đavola i gledanja na sat u stilu „Zašto dan nije duži“ , stignem i da instagramišem razne zanimljive momente, od kojih su narednih 5 poslužili kao ilustracija za crtice koje slede. (Marko, ti ćeš dobiti prvi share! J)

Grad. Beograd. Moj grad. Volim da čuvam te detalje sa fasada, zanimljive krovove, ćoškove, ulice... Doživljavam kao privilegiju što koračam ovim gradom i baš ga volim, punim srcem. Osećam to svakim korakom po njegovim pločnicima. Lep je. Ne što je MOJ, nego BAŠ. Čak i kad je dan loš, Beograd je tu da prizove rečenicu „Život je lep!“

Detalj sa fasade Dositejeve 21

Moje selo. Moj mir, mala, skrivena luka. Sigurnost i bezbrižnost, ponekad smišljeno bekstvo.  Mali raj gde mogu da grlim moje pse i mačka, dok ne počnu da se bune J, da kroz prozor gledam Mesec  iznad krošnji drveća, gde se do očiju pokrijem mojim ružičastim prekrivačem ukradenim od Barbike, gde sve one plišane igračke, kolekcija vinskih pampura i gomila modnih časopisa  i knjiga idu savršeno jedno uz drugo. Mesto gde sam još obična devojčica, koja sme J da jede čokoladu pred spavanje; gde me Adrijana budi skakanjem po  krevetu i štipanjem za obraze, gde je najbolji provod u kuhinji dok se prave vanilice. I gde jutro sviće ovako...

Krćevac, kod Topole, Šumadija

Petak u Pire-u. Suvišno bi bilo hvaliti restoran sa lepom istorijom i tradicijom. Smešten u jednoj od meni najdržih ulica, sa pogledom kroz odštampane prozore, Pire je idealno mesto da se malo, lepo sklonite i uživate. Svakako. Brzo se navikoh i na slabije osvetljenje i plamičke belih sveća (nisam baš ljubitelj takvog doživljaja romantike J ), ali me ambijent svakako oduševio, naročito one police sa knjigama i veliko ogledalo iznad belog klavira. Diskretna D.O. etiketa na salvetama, tek kao podsećaj na fashion duh ovog mesta. Mesto gde ste svoji i opušteni a opet se osećate svetski. Moj tadašnji izbor je bila Cezar salata sa lososom i Prosecco. Savršeno lagano, ukusno, nepretenciozno... baš kao i sam Pire, a krajni utisak... ono što ja nazivam kao bolji čovek posle svega.

Pod sjajem beličastih zvezda 

Posle ne znam čime izazvanog izleta sa ružičastim knjigama (neka oprosti Candice  Bushnell, ali više nismo u ljubavi), vratila sam se mom omiljenom – Mario Puzo. Šteta što nije napisao više knjiga. Poslednjeg Dona, Omertu i Porodicu sam fino apsolvirala (mrtva trka sa Cheovim biografijama) i konačno na redu Kum. Prava knjiga, muška, pretpostavljam bliska samo nekim ženama. Ja oduvek fascinirana onom Donovom rečenicom „Pomeni, ne insistiraj“, dodajem još jednu „Urazumiću ga“.

Svet je stvoren po meri prosečnih i oni izuzetni moraju sebi da grade drugi, gde će biti ono što jesu, sa svim svojim kvalitetima. Tema za razmišljanje. Obožavam Puzov lagan, tečan način pripovedanja, jasan, koncizan a tako bogat. Jasno izvajani likovi, životne priče i situacije, kriz prizmu jednog mračnijeg sveta. Realna i uvek aktuelna priča.

Ponuda koja se ne odbija. 

Ljubav. Ovih dana je definišem kao „Volim tvoju blizinu“. Leptirići su tu, još uvek malo pospani, ali znaju i da zalepršaju. Slobodno, nesputano, lepo osećanje nalik ušuškanosti, toplom vetru. Krhko ali traje. Slatko nekako, kao kad se pomešaju oboren pogled i ukraden osmeh, pa neko bude lep i kad se kao mršti. J Ljubav, definitivno IT thing.

Moj znak. Moje JA.