IT highlights

Moda   i uživanje. Tako bi se mogla najkraće definisati moja svakodnevica. A tu staju i posao i "vanškolske" aktivnosti i vreme za prijatelje, uz neizbežno trčanje po gradu... U ovom postu, za svoje mesto su se izborili jedan sjajan modni događaj i novo IT mesto u gradu. 

Subotnje veče, 12og aprila, je već poodavno bilo upisano u rokovnik pod oznakom "prioritaire". U koncept store P1  svoje nove kolekcije predstavljaju Vlada Savić i Tamara  Jarić. Moram priznati da mi je Tamara odnedavno ušetala u dijapazon modnih interesovanja, te se sa njenim stvaralaštvom tek upoznajem, dok je Vlada moj stari znanac i komadi sa njegovim elegantnim potpisom se nalaze na mojoj listi želja. 

Šampanjac i makaronsi, drage fashioniste, kreativno ćaskanje i pastelni tonovi u nekom diorovskom duhu... veče je moralo da uspe. 

Vlada stvara za jednu otmenu ženu, koja pažnju skreće svojom prefinjenom nenametljivošću. Dovoljno  je posebna da ne mora da se "reklamira" napadnim odevanjem. Njeno "oružje"  su fino umotane mašne, suptilno nabrane falte, tonovi lavande, neba, cveta vanile. Moj favorit je lila top sa otvorenim leđima, sav valovit, koji bih rado kombinovala sa kožnim pantalonama, belim džinsom, pencil suknjom, svetlucavim šortsem... Mislim da je moje nestrpljivo iščekivanje Vladine revije  više nego argumentovano.

Pratite Vladu i njegove divne kreaije na:

https://www.facebook.com/VladaSavicFashionStudio

Foto  by moi

Mislim da je potpuno prirodno da neko, kome je opus Marija  Puza obavezna lektira, ko zna šta je omerta i priželjkuje odmor na Siciliji, da najradije odeseda u "Soprano baru". Evo, recimo, ja. Moje  novo IT mesto se nalazi u Nušićevoj 6 (sreća moja pa živim blizu :-) ), tako da slobodno mogu da kažem i da smo komšije.

Prvo će vam pažnju privući enterijer, mnogo svetlih nijansi i imidž mesta gde se susreću neki bitni ljudi. Zidovi prekriveni fotografijama raznoraznih heroja i kultnih ličnosti, od meni najdražeg Če Gevare do Toni Soprana. Tu je i veliki broj detalja - svojevrsnih uspomena, asocjacija na kućnu atmosferu i svedočanstava nekih putovanja, lepih, važnih događaja... Imate utisak kao da ovo mesto postoji odavno i da je svako ko je tu uživao ostavio nešto svoje: šešir, razglednicu, maketu automobila...

Mene je posebno oduševila glamurozna kombinacija sedefasto - mlečno - bele kože i staklenih površina - retro glamur na holivudski način, a opet  tako  nepretenciozno. Najdraže mesto, ipak, za šankom. Tu je definitivno najbolji provod, tu su svi dobrodošli i svi su "vaša ekipa". Mnogo smeha i sjajni kokteli, više nego pozitivno i ljubazno osoblje (već nakon prve posete ste sa svima drugari) i čini vam se da na tim istim dvaneaesticama možete da sačekate i zoru. 

Moji dani tj. noći su četvrtkom i subotom kada su za muziku zaduženi sjajni DJ Oysha i   DJ Mark Funk. Ostaje mi  još samo da oživim sećanja na najraniju mladost :-)  neke nedeljne večeri kada DJ Super Hick  pušta meni omiljene hitove osamdesetih. Iako znaju da  kažu da je Soprano bar idealno mesto za zagrevanje pred celonoćni izlazak, ja baš i nemam potrebu da idem bilo kuda posle 01h... da ne rizikujem da mi išta pokvari odličan utisak. 

Više info na: https://www.facebook.com/sopranobeograd

Foto  by  Soprano bar fan page 

INST.ant crush

Na samom početku, jedno malo priznanje i zahvalnica. Za ovaj post, dodatno me motivisao drug Marko, koji me pre par večeri onako, u hodu,  upita: „ Nisi ništa skoro objavljivala,a?“  Uf. Poza malog noja. Nisam. A volim da sam vredna!  I nije da nema toga što vredi pohvatati u letu i smestiti u ova on line sabrana dela! Između konstantnog trčkaranja dorćolskim ulicama, podsećanja koliko mi život nekad liči na Pradu bez đavola i gledanja na sat u stilu „Zašto dan nije duži“ , stignem i da instagramišem razne zanimljive momente, od kojih su narednih 5 poslužili kao ilustracija za crtice koje slede. (Marko, ti ćeš dobiti prvi share! J)

Grad. Beograd. Moj grad. Volim da čuvam te detalje sa fasada, zanimljive krovove, ćoškove, ulice... Doživljavam kao privilegiju što koračam ovim gradom i baš ga volim, punim srcem. Osećam to svakim korakom po njegovim pločnicima. Lep je. Ne što je MOJ, nego BAŠ. Čak i kad je dan loš, Beograd je tu da prizove rečenicu „Život je lep!“

Detalj sa fasade Dositejeve 21

Moje selo. Moj mir, mala, skrivena luka. Sigurnost i bezbrižnost, ponekad smišljeno bekstvo.  Mali raj gde mogu da grlim moje pse i mačka, dok ne počnu da se bune J, da kroz prozor gledam Mesec  iznad krošnji drveća, gde se do očiju pokrijem mojim ružičastim prekrivačem ukradenim od Barbike, gde sve one plišane igračke, kolekcija vinskih pampura i gomila modnih časopisa  i knjiga idu savršeno jedno uz drugo. Mesto gde sam još obična devojčica, koja sme J da jede čokoladu pred spavanje; gde me Adrijana budi skakanjem po  krevetu i štipanjem za obraze, gde je najbolji provod u kuhinji dok se prave vanilice. I gde jutro sviće ovako...

Krćevac, kod Topole, Šumadija

Petak u Pire-u. Suvišno bi bilo hvaliti restoran sa lepom istorijom i tradicijom. Smešten u jednoj od meni najdržih ulica, sa pogledom kroz odštampane prozore, Pire je idealno mesto da se malo, lepo sklonite i uživate. Svakako. Brzo se navikoh i na slabije osvetljenje i plamičke belih sveća (nisam baš ljubitelj takvog doživljaja romantike J ), ali me ambijent svakako oduševio, naročito one police sa knjigama i veliko ogledalo iznad belog klavira. Diskretna D.O. etiketa na salvetama, tek kao podsećaj na fashion duh ovog mesta. Mesto gde ste svoji i opušteni a opet se osećate svetski. Moj tadašnji izbor je bila Cezar salata sa lososom i Prosecco. Savršeno lagano, ukusno, nepretenciozno... baš kao i sam Pire, a krajni utisak... ono što ja nazivam kao bolji čovek posle svega.

Pod sjajem beličastih zvezda 

Posle ne znam čime izazvanog izleta sa ružičastim knjigama (neka oprosti Candice  Bushnell, ali više nismo u ljubavi), vratila sam se mom omiljenom – Mario Puzo. Šteta što nije napisao više knjiga. Poslednjeg Dona, Omertu i Porodicu sam fino apsolvirala (mrtva trka sa Cheovim biografijama) i konačno na redu Kum. Prava knjiga, muška, pretpostavljam bliska samo nekim ženama. Ja oduvek fascinirana onom Donovom rečenicom „Pomeni, ne insistiraj“, dodajem još jednu „Urazumiću ga“.

Svet je stvoren po meri prosečnih i oni izuzetni moraju sebi da grade drugi, gde će biti ono što jesu, sa svim svojim kvalitetima. Tema za razmišljanje. Obožavam Puzov lagan, tečan način pripovedanja, jasan, koncizan a tako bogat. Jasno izvajani likovi, životne priče i situacije, kriz prizmu jednog mračnijeg sveta. Realna i uvek aktuelna priča.

Ponuda koja se ne odbija. 

Ljubav. Ovih dana je definišem kao „Volim tvoju blizinu“. Leptirići su tu, još uvek malo pospani, ali znaju i da zalepršaju. Slobodno, nesputano, lepo osećanje nalik ušuškanosti, toplom vetru. Krhko ali traje. Slatko nekako, kao kad se pomešaju oboren pogled i ukraden osmeh, pa neko bude lep i kad se kao mršti. J Ljubav, definitivno IT thing.

Moj znak. Moje JA.