Bond iz inata

Njemu nije trebalo mnogo da u mom imeniku dobije sufiks “moj”. Posle jedne popijene kafe smo postali super drugari a sve je počelo tako što sam na Facebook profilu zajedničke drugarice videla tog lepog, elegantnog gospodina. Ja ne bih bila ja kad se ne bih potrudila da istražim o kome se zapravo radi. Nenad Veličković je upravo tih dana imao izložbu u “Progres”  galeriji, u saradnji sa magazinom "Enterijer "(kupila odmah nekoliko brojeva). Tamo mi je pažnju privukla tirkizna fotelja sa baroknim, zlatnim detaljima i sa oduševljenjem sam posmatrala njegov izbor aksesoara i elemenata za savremeno uređenje enterijera.

Preko FB requesta, par razmenjenih poruka i pomenute kafe, došli smo i do glamurozne proslave u čast Nenadovog doktorata na temu “Manipulacija kulturnim vrednostima u arhitekturi unutrašnjih prostora”, gde mi je bila velika čast pojaviti se i doživeti prave red carpet momente, jer kad je on u pitanju, drugačije ne može. Ja ga vidim kao John Galiana (iz Dior epohe), a njegov rad kao blještav, glamurozan, dramatičan….što se u velikoj meri dodiruje sa pojmom fenomena kiča gde je on vrhunski kreator arhitektonske manipulacije istih, a da ne pređe granicu kvaliteta i upečatljivog enterijera. Onda, kič ili… ?

Kako ti definišes kič i na koji način uspevaš da to bude estetski uobličeno poput haute couture?

Moj manir “eklektike” je upravo manipulacija estetskim i kulturnim vrednostima u unutrašnjoj arhitekturi, gde slobodno i sa hrabrošću implementiram tzv.stil sa modernim ambijentom i potrebama klijenata. Većina osuđuje taj manir, ne znajući da svaki odabrani element od zlata ili skupocenog kamena ima svoj koren u istoriji umetnosti, dok manjina-znalačka grupa ne osuđuje jer razume i shvata poreklo, odnos i postojanje u današnjem vremenu.

Ako je kič “loš ukus”, uvek je demonstrativan.  Ako je kič “đubre”, napravljen je onda previše pažljivo, sa najmanjim detaljima. Kič ne krije svoje nedostatke, niti ga je sramota od njih. Uvek je poslednju reč definicije kiča, davalo vreme. Da smo u vremenu dok je stvarao Mikelanđelo pitali ljude šta misle o Pikasovim slikama, sigurno ne bi naišli na odobravanje masa. Kič je ulepšana slika vremena u kom živimo.

Kada si otkrio, u kom momentu, kako će izgledati tvoj vizuelni i umetnički pravac, da li postoji neki odredjeni detalj?

Detalj koji me je inspirisao da izgradim svoj umetnički pravac je stil Baroka. Barok i Rokoko stil, baš zato što sam po sebi znači “sitnozrnast” u svojoj izvedbi, je oličenje glamura.

Ako bi morao da transformišes neki objekat, bilo iz savremene bilo klasične umetnosti, šta bi to bilo i kako bi izgledalo?

U tom slučaju, ne bih se odricao njihovog porekla i tradicije, već bih motiv postavio kao koren/temelj inspiracije, i to razvio kroz period do savremenog doba. Danas postoje mnoge tradicionalne izvedbe koje izazivaju šok pri posmatranju, što je dobro jer je neočekivano.

Ovoje samo jedan vid hrabrog ambicioznog autora da skrene pažnju na postojanje tradicije i njihovo prikazivanje kroz umetnički rad i postavku. Ne bi me čudilo da i Ajfelov toranj jednog dana osvane obučen u džemper, jer je to svakako bolje nego ustaljene, dosadne i prevazidjene led sijalice koje menjaju boju. 

Ukoliko se kombinovanjem nespojivog pozabavi ozbiljan umetnik  poznavajući istorijske stilove i savremene mogućnosti, tada dolazimo do neverovatnih umetničkih instalacija koje nas drže u neizvesnosti i nemogućnosti da ostanemo ravnodušni na delo, bez obzira na enormnu količinu kiča koji bukvalno vrišti i napada nas vizuelnim efektom. Lilicoptère: A Pink i Fluffy helikopter  inspirisan je Marie Antoinettom. Portugalski umetnik Joana Vasconcelos je dizajnirala  pozlaćen helikopter prekriven svetlim ružičastim nojevim perjem. Ostatak tela letelice je prekriven zlatnim listićima i ukrašen "Swarovski" kristalima. Čak iplišane  presvlake, reljefne sa zlatom, sadrže monogram Marie Antoinette. To je vizija umetnika onoga u čemu bi kraljica danas letela da je živa.

Da li si u dosadašnjem radu imao prilike da se potpuno "razmahneš" i svoj modni stil preslikaš na neki objekat? 

Imao sam prilike da stvorim svoj osobeni izražaj koji dugogodišnjim radom prelazi u stil. Meni je uvek čast kada istoričari umetnosti za mene tvrde da imam holivudski prikaz enterijeru i da spadam u glamur arhitekte, i da moj rad odmah prepoznaju. Moje odricanje da budem „ušabloniran“ u moru sličnih enterijera, me je tako i profilisalo. Ako se moja ličnost kao arhitekte ogleda u mom radu, onda sam ja potpuno uspeo u realizovanju i spajanju moje ličnosti i autorskog rada. Moj aksesoar, npr. zlatni list na reveru sakoa, pojavljuje se i u mom enterijeru, crni blještavi kamenčići na mojim cipelama se takođe provlače kroz moj enterijer. Svestan sam da je to moj modni prikaz arhitekture, ali zasto da ne? Bežim od svega što je dosadno i odmah prihvatljivo.

Kada upoznaš klijenta i dobiješ zadatak, kako stvoriš taj neki moodboard kako će prostor izgledati?

Klijenti koji mi često zadaju zadatak šta oni vole ili ne, te mi daju mogućnost da im sve to uklopim, ja shvatam to kao slobodu izražavanja, a ne kao zadatak. Ako u svoje viđenje uklopim taj neki njihov detalj koji, ili glorifikujem ili mu dam nezapažen značaj – to je uspešan enterijer – mada pravi recept za to ne postoji, već samo ako se spoje tri elementa: logika, estetika i funkcija, gde ja moram i želim da podjednako dam svim tim elementima veliki značaj. Time dolazim do svog autorskog pečata koji se ogleda u činjenici da sam spreman i na osudu posmatrača, a to me izdvaja kao umetničkog arhitektu.

Da li postoji neki detalj u vidu elementa, materijala koji koristis kao svoj potpis?

Moj potpis su raznoliki gipsani plafoni, komadi stilskog nameštaja u vidu fotelje, zlatni ramova za ogledala, poludragi kamen oniks i polirane ogledalske površine.

U kom gradu, hotelu, restoranu se osećaš kao u svom raju, koji je  baš po tvojoj meri?

Moj raj je moj izbor, moje percepcije su takođe moja moć, koje zadovoljavam radom svog idola Marcela Wandersa. Njegov hotel u Majamiju “Mondrian South Beach”,  mi pruža uživanje u mašti i hrabrosti u predimenzionisanju elemenata. Zamišljen je kao mesto koje će činiti da se ljudi osećaju kao da su u romantičnoj bajci. Poznato je da arhitektura i prostor koja nas okružuje mogu da utiču na raspoloženje, kao i dobrobit ljudi koji u njemu borave. Sve popularnija tema neuro-arhitekture i arhitekata koji pomno promišljaju uticaj prostora na psihu čoveka su me inspirisali da se 2015. god. odlučim za put u Majami, i lično se uverim u naučne definicije uticaja arhitekture i određenog prostora na posmatrača. Marcelov rad zaista ostavlja duboki utisak hrabrosti.

Šta misliš o umetnosti Jeffa Koonsa ili Richarda Orlinskog? Da li su njihova dela precenjena i kako bi se ta estetika uklopila u ambijente koje ti kreiraš?

Osvrnuo bih se na Jefa Koonsa, koji za svoje stvaralaštvo koristi znakovne motive u svojim delima i prerađuje objekte iz reklama, koji se takođe se u osnovi kreće između kiča i umetnosti. Vrlo jedinstven i hazarderski način ispoljavanja svoje skulpturalne  umetnosti, i on, kao i Marcel, dostižu vrhunac u prepoznatljivosti. Uostalom, koji arhitekta, umetnik, to ne bi želeo? Jeff zaslužuje veliku pažnju i poštovanje za originalnost, čija će se dela naći kao motiv na mnogim modnim scenama, kao i želja da ih kombinujem u mojim enterijerima, kao čist naglasak!

Šta te inspiriše na dnevnom nivou?

Mnogo toga, počev od šarene šolje za jutarnju kafu, pa do gledanja naučno-fantastičnih filmova. Često me pitaju zašto baš SF filmovi, moj odgovor je uvek isti: zato što u njima prikazuju scene koje su konstruisane za budućnost ili horror filmovi, gde ima mnogo detalja koje pamtim i pokušavam da ih modifikujem u svom stvaranju enterijera. Pažljivom percepcijom biram detalje: linije, podne lajsne, skrivenu ili naglašenu rasvetu, detalje na plafonima, motive sa odeće ili vrata….mnogo toga što me intelektualno informiše kako bih kasnije ili posle nekoliko godina imao slobodu da transformišem-ne kopiram, u svoje enterijere.

Koji izazov priželjkuješ kada je reč o tvojoj umetnosti?

Kolege znaju da me nazivaju i kraljem kiča i bižuterije, i baš zbog toga sam se zainatio da fenomen kiča pretvorim u stil. Sve mu možete osporiti, ako ste poznavalac istorije umetnosti, ali trajanje NIKAKO! Dobijam i pohvale, kao moji idoli, da su mi radovi eklektično moderni, hrabri, laskavi sa momentima opravdanog kiča, iznenađujući i nekad sa elementom šoka. Sve mi to veoma imponuje.

Tvoje James Bond fotografije i saradnja sa Radetom Kovačem.  Gde se i u čemu preplicu tvoja i Bondova ličnost? Da li si ti neki Bond u arhitekturi?

Moji radovi se često klasifikovani kao Glamour, Hollywood, Royal… Upravo to je inspirisalo Radeta Kovača, koji je spojio tadašnje izdanje filma o James Bondu “Royal casino”i moj rad. Poistovetio je izgled Bonda i moje ličnosti kao arhitekte: kvalitetno odelo, leptir mašna, dijamanti, krzno… i  time me unapredio u Bonda arhitekture enterijera. Zahvaljujući njemu, odavno me prati takav laskavi epitet, koji još niko nije nadmašio, kako on kaže. Uostalom, jedino on mi i fotografiše radove i izrađuje portrete baz imalo šminke, što je odlika pravog profesionalca. Ja ću mu uzvratiti da je i on Bond fotografije!

Jedna marketinška zapovest današnjeg sveta kaže da nije bitno kako se mi osećamo već kako nas drugi vide. Koliko uspevaš da ostaneš svoj?

Upravo zbog svoje osobenosti i karaktera, slobodno mogu reći da sam originalan ili upečatljiv. Moji radovi govore o tome, da spoj spojivog i ne/spojivog, svakidašnjeg i nesvakidašnjeg, smirenog i skandaloznog, mogu živeti zajedno u harmoniji  dugo godina, a da se pri tom ne javlja težnja za promenom. Moji klijenti nikada nisu tražili da izvršimo neku korenitu promenu je im je dosadilo ili su se zasitili. To je veliki kompliment za mene.

Ti kao brend. Kojim sredstvima se služis na tom putu kad danas manje-više svi koji se bavimo nekom vrstom umetnosti, pa i drugim delatnostima, moramo da budemo brend ličnost. Ako bi morao da se slikovito uporediš sa nekim postojećim luksuznim brendom, šta bi to bilo i zašto?

Na početku svoje karijere osobenjaka, nikada nisam želeo da budem prosek…ne znam zašto... Dosađivali su mi jedni te isti enterijeri, jedno te isto odevanje arhitekata po seminarima, sve to ubacuje u jedan šablon iz kog kasnije ne možete da se izvučete. Plašio sam se da će me to usmeriti u dosadu, te kao takav ni sam sebi neću biti zanimljiv. Obično kažem da svojim odevanjem branim boje arhitekture, koja je živopisna, neobična i inspirišuća, a kad čujem od kolega da je siva ‘arhitektonska boja’ , padam u nesvest od njihovog neznanja, tj.od njihovog straha od boje, i pitam se da li su ikada čuli za Gaudija, Luja IX ili bili kog Luja, i kako razumeju, i kako tumače Goju, Velaskeza, Klea, Mondrijana…. Razumem da svako ima svoj način izražavanja u radu, i da su nam tzv.arhitektonski rukopisi različiti, a ipak teško razumem da kao takvi  teže ka originalnosti i popularnosti ako se ne pomaknu od ustaljenih normi, formi, oblika I boja…

Ako bih morao da se uporedim sa nekim brendom, onda biram "Versace" iz više razloga. Prvi je, što je istorija "Versace" brenda pre svega porodična priča koja počinje u Reggio Calabria 50-ih,a to je u stvari jedan od brendova koji su doprineli da Milano postane modna prestonica sveta, a italijanski dizajn imperativ. Sa stilskih gledišta istorije, "Versace" je u znaku eklekticizama stvorio zbirke u kojima se elementi prostora i vremena i antiteza  mešaju u stvaranju dizajna kojeg ranije nije bilo. To je očigledno seksi i glamurozan, estetski duboko promišljen i perfektno realizovan dizajn, koji se oslanja na istorijske simbole, npr.mitološka figura Meduze, plus meander, simbol brenda.

Bazirajući svoj sad, u celom svetu prepoznatljiv dizajn na ova dva antička simbola, "Versace" ne staje sa eksploatisanjem istorijske ornamentike, nego vremenom koristi , bahato se razbacujući, i vodeće elemente baroka i gotike. Eklektični haos koji je pred nama je u potpunosti očaravajući u softificiranim materijalima i besprekornoj izvedbi svakog komada.

Ne samo oni, nego i Cavalli, me inspirišu koristeći životinjske motive, kolorit, i njihovu kombinaciju do savršenstva. Ne znam sa kojim bih se pre radije uporedio, ali sa jednim – svakako! I to većim delom zbog utiska i reakcije posmatrača, kakav god zaključak oni doneli. Svojim izgledom i ponašenjem odlikujem sebe - zlatnim listom na reveru, svetlucavim manžetnama, piton Ili krokodil cipelama, ešarpama…

Kako izgleda jedan tvoj savršeni moodborad, multimedijalni kolaž? Koji miris ima, ukus kog šampanjca i koju etiketu bi mu našio?

Multimedijalni kolaž koji odražava mene je upravo moja Ego skica. Šarena, vesela, konstruktivna, zapanjujuća i naizgled šokantna. Na njemu bi se našle slike mojih dalekih destinacija, aviona, koktela, slike sreće, slike šampanjca – "Bollinger" naravno, jer ga i Bond pije u filmovima…"Trussardi" mirisa, starog muškog sapuna. A  da našijem sebi etiketu…..Prkosart, Hazarder, Dr Kič, Art inat….pa izaberite!

Nenad Veličković, Dr savremene arhitekture

Fotografije: Rade Kovač  i privatna arhiva

My september issue

Septembar - nova sezona, novi početak, polazak u školu (u mom slučaju, otprilike isto tako) pregršt novih ideja i novih detalja koji će se sasvim fino uklopiti u moodboard narednih dana. Kako je čitav protekli period samo hvatanje zaleta za nove pobede (hvala mom Filipu), onda valja prikupiti i sve ono što će činiti jako gorivo da bi s tih pobeda i stiglo.  S obzirom na to da mi je ovih dana odgovor na pitanje: "Šta radiš?" onako lepo navežban i glasi:"Čitam, crtam, pišem" evo o čemu se zapravo radi.

Čitati, u iščekivanju @zapisicrnogpera
Moj  drug Aca je svakodnevno na insta storiju objavljivao vrlo pametne, "savremene" misli  potpisane upravo ovako. Tako sam  otkrila sjajnu Ivanu Rokvić, autorku tih redova koji će uskoro biti pretočeni u knjigu. Tome se unapred radujem, kao i druženju sa njom, jer obožavam lepe, uspešne žene koje, između ostalog, odlično barataju rečima. "Crno pero" piše bez diplomatskog uvijanja, konkretno, jasno, oštro, nikom ne podilazi, inspirativno sa snažnom, motivišućom porukom i jedno od glavnih pokretača zašto sam počela opet da pišem (iako svake noći u glavi imam čitave tomove).

Moj mali projekat n.v.m.journal@n.v.m.journal
Inspirisana Ivanom i mojom omiljenom Caroline De Maigret i njenim sjajnim @cdmdiary, pokrenula sam i ovu online beležnicu - style notes, odnosno tu objavljujem sve ono što se meni dopadne, na šta naletim, a što smatram vrednim čuvanja, u smislu dizajna, umetnosti, mode, lifestylea. Bez ikakvih velikih ideja i namera, puštam ga da raste i radujem se prijateljima iz čitavog sveta. Tu su sve moje ljubavi i recimo da je ovo skica za moj lifestyle magazin, jednog dana. U suštini - c'est moi.

Moja najveća ljubav, kad je o umetnosti reč - modna ilustracija. Momenat kad držim olovku u ruci znači izmeštanje u neki poseban, mnogo lep svet, gde ništa ne postoji sem mene i tog parčeta papira. Rado se prisetim saveta moje profesorke Jasmine Pantelić - svega onog o proučavanju oblika tela, pokreta, dočaravanja kvaliteta tkanina i različitim kvalitetima linija i efektima koji proizilaze iz istih. Trenutno ih crtam s namerom - tj. biće deo jednog projekta koji će uključivati i kolaž - nešto kao Arturo Elena meets Dina Broadhurst ali u #myway izvedbi sa malim osvrtom na Ines De La Fressange. Stay tuned!

La Parisienne @iva_macit jedan je od meni najjačih vetrova u leđa. Još jedna moja lavica i prava ljubav na prvi susret. Simpatično, čim sam joj videla tetovažu lava na ruci, samo sam je pitala kad joj je rođendan. Ostalo je naša mala istorija. Iva radi kao stilista, personal shopper i concierge u Parizu. Svakodnevno na svom instagram profilu prikazuje najsvežije in stores now komade svetskih brendova i otkriva sjajne pariske adrese.

Za pratiti -  blog @masimya
Marina me kupila svojom ležernošću, elegantnim i prefinjenim kombinacijama koje je moguće "iskopirati" i sa no name komadima. Ono što se meni najviše dopada jeste njen osmeh, spontanost, imidž jednostavne devojke... Njen stil je miks a la Parisienne, cosy & her way.

New faces - @zheynakatava Manekenka koja mi često služi kao inspiracija dok crtam. Izuzetno specifične lepote, krupnih prodornih očiju i sa sjajnom figurom - ume vrhunski da se transformiše, po čemu me podseća na  Lindu Evangelistu a njene crno-bele portrete bih rado okačila na zid. True glamazon sa nekim street fairy vibeom.

@theimpression_  Čitanjem ovog online magazina počinje moj dan - tj uživanjem u fenomenalnim runway reportima i odličnim fotografijama. Super ažurni, sa najnovijim informacija sa fashion weekova, editorijalima i kampanjama. Jednostavan  prikaz, fotografije u visokoj rezoluciji, brz pregled...  Sudeći prema do sad viđenom - aksesoari će definitivno vladati svetom mode. U moje favorite spadaju ogromne Gucci torbe, nalik cegerima, i super slatke čarape saštrasom istog brenda. Ukoliko bih ponela neki komad sa logo-rintom, to bi onda bile soknice sa mnoštvom duplih F i Fendi torbe čiji je dizajn zaista na nivou vrhunske umetnosti.
Moju opsednutost total black outfitima potvrđuje Alberta Feretti sa svojim kombinezonom svedenog kroja ali pravim sinonimom italijanskog chica i sofisticiranog seksipila. Jedino bih ga uveče zamenila nekim od ultra-glam haljina Julien Mac Donalda koje su čista provokacija u šljokicama. Super shiny sparkling - nešto između šaputanja, zvezda i šampanjaca, kako bi rekao Ficdžerald. Kako zahtevaju perfektnu figuru, eto i odlične motivacije za sate provedene na treningu.

TO BE CONTINUED...

Umesto zaključka - sjajan post Biljane Cincarević. A kako je jedan od mojih nadimaka "Umetnica" ( tako me nazvala moja prva ljubav, ljubi ga njegova mama Dara) onda ...

Foto: Instagram & The Impression

Star style notes

U skladu sa mojom čuvenom "Pola žena, pola zvezda", odabrala sam nekoliko svojih favorita koji su me kupili na prvu zvezdu i koje bih rado okačila u svoj ormar. U mom vlasništvu, oni bi sasvim sigurno postali čist evergreen. Timeless, kako bi rekli. 

Haljinica brenda Red Valentino. Jako mi se dopada ovaj novi trend retro haljinica, načinjenih od tananih tkanina sa sitnim motivom cveća, životinjica, geometrijskih oblika... zvezdica. U isto vreme su romantične, casual, chic i jako praktične. Uz par stilskih štoseva, lako mogu postati celodnevni savršen outfit. Veoma isplativ komad, koji bi se sjajno slagao i uz patike, ravne sandale, visoke potpetice, uzane visoke čizme. Kameleon haljina. 

Jednorozi su moja nova ljubav. Magična bića koja šire čaroliju uvek i svuda. Udruženi sa zvezdama su savršeni. Torbica je delo brenda Gedebe  i kao što lepo piše - it is MAGIC. I ovog puta, s jednom ovakvom u ruci, magičan izgled je zagarantovan tokom čitavog dana - uz džins, elegantno odelo ili mini koktel haljinu. Još malo zlatnih detalja... može!!!

Ja bih se recimo udala u jednoj ovakvoj haljini maestra Elie Saaba. I to baš pod zvezdama iznad Saint Tropeza, na primer i neki ludi vatromet. I to bosa, sa čupavom kosom u stilu Caroline de Maigret. Ovo je naprosto love - sex - magic haljina; kao da ste cepnuli parče tog zvezdanog neba i ogrnuli se. 

Ovo ja zovem savršeni scenski kostim. Nije za odlazak u diskoteku :-). Kao što i dolikuje jednoj ovakvoj zvezdetini, onda i treba da bude sjajno, blještavo, sexy, malo too much... ali kao pravo umetničko delo. Pure handcraft.

Jednog dana sigurno ide u muzej kao svojevrsan reprezen pop/fashion kulture novog milenijuma. 

Za kraj, najslađe. Kako sam samo zatreptala kad sam videla ovu presjajnu torbicu. I baš mi je drago što nosi potpis brenda koji sam obožavala otkako sam prvi put čula za "Vogue". Tetka Parižanka je uvek mirisala na Air du temps a sestra i ja se igrale tako što je ona bila Chantal Thomas a ja Nina Ricci. Ovo malo blago je savršenstvo dizajna - genijalno u svojoj jednostavnosti i jačini poruke koju ostavlja. Moj izbor uz ovakvu krasoticu bi bils duga jednobojna haljina, lepršava, gipsy&boho, sa dubokim V izrezom. 

Photos: Instagram 

Mod Art DEFILE NAJBOLJIH

Modno   leto   u  Beogradu. Leto  i moda, jednostavno  pravi  spoj. 15.jun je   još  jedan  u nizu  dana  kada  će  svi  zajubljenici  u modu  moći  da  uživaju  u  prezentaciji  nekih  novih  ideja, skica  oživelih kroz  tkanine. Supermaket   concept  store  će ponovo  biti  place to be; svoje  kreacije  će  u  ovom prostoru, s  početkom  od  20  i 30  prikazati diplomci  prestižne  francuske  škole  Mod Art.

 Uvek se  iznova  obradujem talentovanim mladim ljudima koji se trude  da  urade  nešto više, da ideje   ne ostanu  samo ideje, koji  svoje  snove hrabro  ostvaruju, skicu po skicu, šav  po  šav... Volim  da   vidim  nešto  drugačije, sveže, originalno, smelo... 

Za  organizaciju  revije  su se  pobrinule  njihove kolege sa  druge  godine  studija  za  Modni menadžment. Istog  dana, svoje diplomske  kolekcije, studenti  će  odbraniti  pred  stručnom komisijom. Defile,  koji sledi uveče,  biće zapravo najbolji  način  da  proslave  svoj  veliki  uspeh  i obeleže   prekretnicu u svom životu; svojevrsna  nagrada za rad, talenat  i upornost koji su ih doveli dovde. Svakako,i  neponovljivo  iskustvo  za  sve  učesnike  u projektu. Mlade modne   snage koje  sazrevaju  i ulaze  u svet  ozbiljnih kreativnih  stvaralaca.

Svaki od  dizajnera  će  se  publici  predstaviti sa  po  3-4 modela, čiji  će  izlazak biti  propraćen audio-vizuelnim efektima, što  će  posetiocima  pružiti  priliku da  uživaju u jednom  interaktivnom događaju.  

Rendez  vous  a  20:30, 15.06. On se voir!

Foto:  Mod Art  Beograd

Diyfashion