Sajam knjiga se bliži, lista želja sve duža, ali neke knjige
se ne mogu čekati. Čim sam je ugledala u „Laguninom“ izlogu odmah sam se
uhvatila za vrata knjižare i 15 minuta kasnije već je bila uslikana sa jutarnjom kafom i
postovana na Instagram- biografija kuće „Gucci“ od Patrizie Gucci.
Iako nije reč o
luksuznom izdanju sa pregršt slika, ovo je knjiga koju definitivno treba imati
u svojoj biblioteci (kao i što treba imati sopstvenu, kućnu biblioteku). Čak mi
se jako dopalo, onako na first sight, što korice nisu dizajnirane u trendu
aktuelne logomanije; nema slova „G“, nema crveno-zelene trake... samo jedna
stara kožna, braon torba sa atraktivnom plavo-žutom trakom, na elegantnoj crnoj pozadini (kasnije će se
ispostaviti da je pripadala Paolu, Patrizinom ocu).
Danas, kad čitav svet luduje za brendom „Gucci“ i gleda u
Alessandra Michelea kao Boga, nešto ranije Tom Forda... činjenica je da mnogi
ne znaju gotovo ništa o nastanku ove imperije. Patrizia, kao unuka osnivača ima sva prava da ispriča voju, onu
pravu stranu priče – ona je to učinila na krajnje „životan“ način, kao da pripoveda
o bilo kojoj, prosečnoj italijanskoj porodici. Saznajemo štošta o navikama,
željama glavnih aktera priče, sitnicama koje su činile njihovu svakodnevicu, a
za koje su emotivno vezani, o uspomena iz najranijeg detinjstva Patrizie i
njenih rođaka. Ona piše jednostavnim jezikom, držeći se najbitnijeg, a opet
bogato informišući čitaoca svim
relevantnim činjenicama i njihovoj porodičnoj pozadini. Da se ne radi o biografiji,
pomislili biste da je ovo pitak roman, pogodan za filmsku adaptaciju.
Naravno da je, pogotovo ako ste zaljubljeni u modu po svim
osnovama, jako interesantno saznati kako
je Gucci počeo da koristi bambusove štapove za
ručke svojih torbi, otkud detalji sa jahaće opreme transponovani na
obuću, kako je nastala Flora i ko ju je prvi poneo, kojim modelom je započeta
izrada odeće.
Mimo tih „legendarnih momemata“ Patrizia priča i o
vrednostima na kojim je brend nastao,međusobnim odnosima, načinu poslovanja i
detaljima koji su uslugu činili savršenom, poput Guccijevih proizvoda. Meni se
najviše dopao upravo taj segment priče- ljudi u fokusu i njihovi kvaliteti. Ono
što danas mnogi zaboravljaju jeste da svaki posao počiva na ljudima a svi ti
ljudi nisu roboti, već živa bića koja imaju svoje misli, želje, ideje, snove,
brige, probleme... Pozicija i konkretan posao koji obavlja, ne čine čoveka
manje vrednim. Svako je bitan, svako vredi i svako doprinosi rastu i razvoju
brenda.
Sve dok ti odosi pravilno funkcionišu, uz međusobno
uvažavanje i poštovanje, ne postoji prepreka koja se ne može savladati. Nije ni
neophodno da budu u krvnom srodstvu da bi činili porodicu.
Ne možete da ne reagujete emotivno kada Patrizia, koja zna
kad je detalj u vidu đema prvi put stavljen na mokasine, piše o tome kako je u
jednoj Guccijevoj radnji nisu prepoznali. Danas brend nema gotovo nikakve veze
sa porodicom čije ime nosi. Ljudski tužno.
Biografija je jako poučna i trebalo bi da je pročitaju svi
koji se bave modom, poseduju svoj brend ili jednostavno vole modu. Gucci nije
samo plišana torbica koju blogerke nose oko struka.
Fotografije: Laguna.rs
Нема коментара:
Постави коментар