Tour de Paris

„Paris in the morning is beautiful, Paris is in the atfernoon is charming, Paris in the evening is enchanting, but Paris after midnight is magic“  ...  Lepo kaže Woody Allen  u Midnight in Paris –  Odobreno, kako kaze jedan Srdjan, and, here’s the story.

Kako bi rekao jedan moj drug:“Hej ljudi, pa mi živimo u razglednici“ a ja bih dodala da je sve ono što volim i u čemu uživam tu, na dohvat ruke.  Nikad brži povratak mom Parizu bi se mogao jednostavno definisati sa „Notre idylle“ kako već pevuši simpatična Jennyfer – pesmica koja je recimo moj hit oktobra.

U odnosu na letošnji boravak, ovaj jesenji je bio nešto  kao utvrđivanje gradiva – videla sve drage ljude, apsolvirala snalaženje po metrou, posetila lokacije mom srcu najbliže... Kako bi moj rođa Gagi rekao – već sam „stari Parižanin“.

Uspela sam i da se fotografišem u bašti jednog pariskog kafea, okružena čuvenim stolicama od pruća, ispoziram sa kafom i kroasanom iz Starbucks (u prugastoj majici naravno) i obiđem Pariz noću vozeći se Bus burgerom – žurka u busu, sa sve disko kuglom, super ukusni burgeri i retro dizajn (kao američki srednjoškolci) a pored vas svetlucaju Piramida, Ajfelova kula... Najlepsi cliche na svetu.

But, coffee first!

@fauchon_paris

Pošto su mi jednog dana japanski turisti okupirali baštu restorana Maxim’s u Rue Royale, ja fino otpešačim do Place de la Madeleine u moj najdraži Fauchon. Laduree, Angelina, Piere Herme... sve je to super ali sam ja nekako vezana za moja 2 F (pusti fashionista...). Još čuvam kesu iz prve kupovine ovde.

U prostoru dominiraju sjajne i glatke površine, mnogo elegantne crne, u kombinaciji sa pink i belom što i jeste njihova kombinacija boja. Naručim tradcionalnu kaficu i kroasane, fino proćaskam sa preljubaznim menadžerom, iskoristim priliku da zapišem štogod u moj dnevnik, sa sve pogledom na divno zdanje Madeleine. U Fauchonu se mogu kupiti i divni suveniri i slatkiši – meni su omiljeni oni sa motivom pink usana, a nema sumnje da su me velike bombonjere u obliku ružičaste zvezde oborile s nogu...

@maisonsauvageparis

Šetajući po Saint Germain Des Pres, naletim na preljupki kafe Maison Sauvage – prva reakcija „Hej pa ja ovo znam sa instagrama“.Ovo predivno mestašce, koje odiše nekom mešavinom kosmpolitskog duha i tipične vintage, francuske raskoši je prepoznatljivo po lozama koje se spuštaju na tendu i čine ga pravom malom oazom. Mnoštvo mladih ljudi, najrazličitiji jezici sveta, mala džungla u srcu Pariza. Kada se popnete unutra, uzanim vijugavim stepenicama, nalazite se u pravom malom salonu jedne otmene francuske grofice; zlatni, kitnjasti ukrasi, nojevo perje, brokatne zavese u onim prašnjavim nijansama...

@levraiparisbistrot

Gde bolje upoznati pravi Pariz nego u Vrai Paris (mesto takođe poznato sa instagrama J  zahvaljujući mom dragom @herve_in _paris) Žuta boja tende, fino smešten na jednom ćošku na Monmartre, sa sve slapovima visterije u ljubičastoj boji koji padaju, padaju… Drveni stolovi sa ponegde oljuštenom farbom, kredom ispisan dnevni meni, kaldrmisana ulica… Savršen doživljaj.

Kad se završi sa ispijanjem kafa (priznajem, kafa mi je osnovno gorivo za beskrajno štrapaciranje po Parizu) onda možeda se krene u obilazak svih onih galerija, spomenika kulture. Boljeg vodiča od mog Sache Vatkovića nisam mogla imati – čovek je živa enciklopedija, ni njemu nikad nije dosta Pariza, a od rođenja gazi njegovim avenijama… I zna ona neka mestašca koja baš i nisu u svim turističkim prospektima a vredi ih videti.

@galeriesorlinski

Umetničke galerije su me ovog puta osvojile stoprocentno. Šetam onim Quai Voltaire i zamišljam kako bi bilo imati tu jednu, sa pogledom na Senu i Luvr… I provesti život  tako  - živeti u umetnosti.

Ipak, moj favorit je umetnik Richard Orlinski, koji svoju galeriju ima u Faubourg Saint Honore. Poznat je po skulpturama gorilla, lavova, pantera koje izrađuje u od bronze i industrijskih materijala.Monumentalne, glamurozne, u jarkim bojama. Pop art u novom ruhu- pogotovo serija gorilica u street art stilu. Naravno da sam se najviše zadrala kod figure velikog zlatnog lava, mada je I ogromna crvena gorilica idealna za dvorište (taman da je uparim sa Ajfelovom kulom koju sam spazila u Galerie Lafayette).

@ranhwangstudio

Pored Orlinskog, tu je i Galerija Opera gde sam se oduševila radovima umetniceRan Hwang koja svoja dela pravi od špenadlica, dugmadi, ispresavijanih papirića. To je umetnost koju poštujem i volim -  napraviti nešto čudesno, oku lepo, fascinirajuće (performansi – not my cup of tea).

U divnoj ulici Avenue Matignon (kao da je izašla sa stranica knjiga Megan Hess) otkrijem  Marciano Contemporary Art Gallery a tamo me s vrata dočeka velika puzzle sa motivom Barbie (ipak je to igračka mog detinjstva) koje radi  Cecile Plaisance . Duhovito, moderno, štosno što bi rekla moja profesorka dizajna, novo i drugačije.

@cecileplaisance

U svom kulturno-umetničkom pohodu na lepote Pariza, održala sam i obećanje datoj mojoj  Xvanjaam da ću posetiti Rodenov muzej.

@museerodinparis

Definitivnojedno od najlepših pariskih jutara. Poranila, pa su mi društvo pravila samo dečica iz obližnjeg vrtića. Sama građevina u kojoj je muzej smešten je jedno prelepo zdanje, koje istog trenutka učini da se osećate kao francuska plemkinja. Obilje svetlosti, veliki prozori i ogledala, ukrasni elementi od kovanog gvožđa… veliko stepenište i ljupki reljefi na fasadi…

Oduvek sam volela Rodenov rad, kao objekte  sirove lepote, životne snage, naizgled surovog ekspresionizma; čitam ih kao otelotvorenje odlučnosti, istrajnosti, brižljivog studiranja, pronicanja u srž  i snažnog  karaktera.

Poljubac je ipak pobedio – savršenstvo oblika, trenutka; čini se ceo život sadržan u tom jednom susretu, najlepšem od svih.

Šetajući iz sobe u sobu, prati se čitav Rodenov rad, od bronze, terakote; od manjih ukrasnih figura (ono što bismo  zvali home collection) do studija-portreta. Jedan koji je na mene ostavio snažan utisak je svakako Balzakov. 

Dvorište je pak priča za sebe – uređen vrt sa fontanom i šetnja među svim tim herojima, znamenitim ličnostima. Mislilac je tu da se prvo s njim sretnete mada je mene ponajviše oduševila Pala karijatida, što zbog lepote same figure što zbog simbolike.  Čak je i sjajno šetati sam, niko i ništa ne može da poremeti te trenutke uživanja i osećaja privilegije što vam je takva, uzvišena lepota, tu na dohvat ruke.

Za šetnju u društvu i ležerno upoznavanje lepota pariskih quartiera – idealna stanica park Monceau. Dovoljan je momenat prolaska kroz zlaćanu kapiju pa da već  zaustite – kočijašu, čekajte me ovde.

Ovde postoji i lepa poljana i jezerce, mostić, piramida, kolonada stubova… čitav jedan mali svet; uticaji i obeležja različitih kultura, mnoštvo egzotičnih biljaka, košnice sa pčelicama. U okolini parka su prelepe građevine, vilei predestavništva velikih advokatskih, juvelirskih, aukcijskih kuća. Ja potajno zavidim ljudima koji pauzu na poslu mogu da provedu  baš u ovom parku, čak su i posebne ulaze napravili – direkt iz ofisa u park.

  @tnc_paris

Ipak, bez mode ništa J. Od Sache sam saznala i gde se nalazi  grafit  koji prikazuje osedlanog  konja   - na vrhu jedne zgrade a dole studio Hermesa i gde je firma koja brine o dizajnu izloga svih velikih modnih kuća. E baš u istom pasažu na Place de la Madeleine se nalazi i jedna divna radnjica  u ljubičastim tonovima – a tamo kutak Tanje Nikolić Čičanović, naše dizajnerke koja živi i radi u Parizu.

Prisetila sam se studentskih dana i famoznih odlazaka na fashion week “sa školom” – a Tanja izlagala.

Od nje sam čula jednu jako lepu, optimističnu priču o radu, strpljenju, verovanju u sebe  -  iskrenu i toplu, koja tako lepo ume da motiviše. Tanja pravi unikatne torbice od kože – čak i ja koja sam protivnik bandana torbica, njenu bih rado ponela i to onu od kože reptila u pink i crnoj boji. Dizajn, izrada, sam ambijent daju vise nego luksuzan efekat i svrstavaju ih rame uz rame sa svetskim brendovima. 

         @museeyslparis

Po još inspiracije, otišla sam u muzej Yves Saint Laurent. Čim sam videla taj elegantni logo na zidu Avenue Marceau, setih se neke Nove Godine kad mi je tetka donela slatkiše u lakiranoj kutiji bordo crne boje a na njoj ta tri slova YSL. Pojma nisam imala šta znači pa čitala onako po Vuku, okupirana slatkišima a nekad su u toj kutiji bile cipele sa njegovim potpisom.

Kad vas iza onih plišanih zavesa ukrašenih debelim, zlatnim konopcima sa kićankama,s ačekaju ljubazne devojke I požele da uživate u votre visite – počinje magija. Čist daydreamin. To zaslužuje poseban spisateljski poduhvat.

A la prochain.

Foto: moi

Chez Givenchy

Još letos, čekajući avion na Charles De Gaulle nisam bila tužna što se vraćam kući, jer sam znala da ćemo se Pariz i ja videti brzo. Čim sam na Vogue FR pročitala članak vezan za manifestaciju Les Journees particuliers koju organizuje LVMH grupa (u okviru koje možete posetiti modne kuće, vinarije, juvelirske radionice...) pomislila sam „Zašto ja ne bih u Pariz otišla baš zbog ovoga? Šta mi teško...“

Lepo sročen članak onim fashion slovima i fotografija ulaza u zgradu Givenchy na Avenue George V... Heej, da uđem u taj raj! Onima koji baš i nisu razumeli moju odluku da (opet!) idem u moj grad, objasnila sam to ovako: Ući u ateljee Givenchya je za mene  isto kao kad bi fudbaler Radničkog iz Niša zaigrao na stadionu Paris Saint Germain. Više niko ništa nije pitao.

Uredno sam se prijavila na sajt Les journees i strpljivo čekala da se otvore opcije za registrovanje za priority tickets. I stvarno – kliknula na Givenchy i dobih potvrdu: taj i taj dan, u toliko i toliko sati... Čak mi i ta pristupnica sa 4 G izgledala WOW.

Na žalost moguće je ostvariti pravo na priority ticket samo za jednu kuću; za ostale se naoružajte strpljenjem...

Sa ona odštampana 4 G uputimo se moja Gaga i ja na čuvenu Aveniju i prijavimo finim momcima u crnim odelcima – vidim lepo na spisku piše 13h: Natasha... juhuuu

Popevši se uz elegantne stepenice, došli smo u malu salu gde nas je sačekala vitka gospođa, takođe sva u crnom, sa vezanim repom, špic baletankama i crvenim karminom. Prikazan nam je kratak film o najznačajnijim momentima iz karijere Monsieur Huberta, nakon čega smo ošetali u predvorje legendarne maison a tamo, u staklenoj vitrini, čuvena haljina koju je Audrey nosila kao Sabrina u istoimenom filmu. Kreacija je zbilja nestvarno savršena - svila i organdin toliko dobro očuvani a vez precizan kao da ste rapidografom šarali po njoj. Fotografisanje nije dozvoljeno, ali kako bi moj rođa rekao, više se računa doživljaj i svi ti živi utisci koje vidite, čujete, osetite...

U tipično pariskom salonu sa ogromnim prozorima koji gledaju na Avenue George V, elegantna gospođica u crnom nas je upoznala sa tvorcem i sastojcima novog Givenchy parfema Interdit. Penjem se onim stepenicama i mislim, gledajući u ostale posetioce, da li se i oni osećaju ovako privilegovano poput mene – ovde se stvarala modna legenda!

Pored cvetova, korenčića i mirisnih tračica u lepim teglicama, pokazala nam je i prvu ikada napravljenu bočicu legendarnog parfema koja se čuva poput muzejskog eksponata.

Svaki korenčić-sastojak ponaosob ima prilično težak miris na prvi njuh te deluje iznenađujuće da, kada se svi pomešaju (od mene veliki plus zbog jasmina i narandžinog cveta)nastane čudesna kreacija, koja je mene osvojila iz druge.

Pošto nam su nam podeljeni uzorci parfema, otvorena su tajna vrata koja vode u premier salon. Tamo dve mlade, lepe devojke, modelarke, vajaju sve one modele koje smišlja Clara Waight Keller sa svojim timom. Izgledaju kao dve devojčice,  našminkane au naturel , takođe sa glatko uvezanom kosom, obučene u bele mantile sa diskretno izvezenim logoom kuće. Jedna je upravo konstruisala korset za haljinu koja se već nazirala Stockmanovoj lutki a druga radila repliku čipkane kreacije, koju Rooney Mara nosi u reklamnoj kampanji za parfem (kampanja je inače snimana u stanici metroa Porte de Lilas - treba li da kažem da mi je to bila omiljena :-) )

Originalnu haljinu smo, takođe, mogli da vidimo – prefinjena crna čipka, tanušni špicevi korseta... savršen sklad iz velikog broja krojnih delova. Masterpiece.

Premier Salon izgleda krajnje jednostavno – dugački beli sto gde devojke rade, iza njih vise krojni delovi od papra, nekoliko započetih haljina, uzorci različitih platana, različitih debljina i tekstura... u uglu nekoliko velikih, belih kutija sa Givenchy natpisom...

Ono što mene očarava jeste jednostavnost (elegancija) kojom sve te velike kuće pristupaju detaljima poput pakovanja i sličnog; sve je više nego svedeno, pročišćeno. U mojoj glavi to govori jedno – znamo ko smo i šta smo i nema potrebe da se kitimo šarenim perjem. To je ta suština. Važi za sve segmente života J.

Priznajem da nisam mogla da pohvatam sve o čemu su devojke pričale, nije moj francuski još na tres bon niveau, ali sam doživljaje gotovo neopisiv; lutke, papiri, materijali, ona crna haljina tu iza mene... zamisli da ti je ovo život, onaj svakodnevni, lepi, život, da nastavljaš tamo stazom koju je utrasirao jedan genije...

U sledećoj prostoriji su na improvizovanoj pisti, od ogledala i „trave“ (po ugledu na scenografiju sa poslednje Haute Couture revije) bile izložene nekolicina kreacija visoke mode. Koliko god delovale jednostavno, vidi se da je reč o delima vrhunskog majstorstva; savršeno izvajan metalni pojas, ogrtač  prekriven sa brezbroj ručno našivenih kristala... neko se i te kako bavio ovim... u takve stvari se, zapravo, utka život, sa maksimalnom posvećenošću i predanošću.

Za kraj posete, pušten je snimak pomenute revije, pa je tih par haljina moglo da se vidi i uživo i na ekranu.

Kako da se ne upišem u knjigu utisaka i bar na taj način ostavim svoj trag u Givenchy J?

Moj bajkovito-lepršavi komentar je napisan kombinacijom srpskog i francuskog, a za uspomenu mi je ostala tea cup sa čuvenim logoom  - 4 „G“ ... kao svojevrstan dokaz mog #Ej stvarno sam bila tamo prisustva... i kao mali podsetnik da je sve moguće i ostvarivo kad dovoljno želiš a da se ništa ne dešava bez razloga. Kako  bi to moj Gagi rekao: „Rođo, ništa nije za džabe...“

Foto: Moi & @givenchyofficial