Chez Givenchy

Još letos, čekajući avion na Charles De Gaulle nisam bila tužna što se vraćam kući, jer sam znala da ćemo se Pariz i ja videti brzo. Čim sam na Vogue FR pročitala članak vezan za manifestaciju Les Journees particuliers koju organizuje LVMH grupa (u okviru koje možete posetiti modne kuće, vinarije, juvelirske radionice...) pomislila sam „Zašto ja ne bih u Pariz otišla baš zbog ovoga? Šta mi teško...“

Lepo sročen članak onim fashion slovima i fotografija ulaza u zgradu Givenchy na Avenue George V... Heej, da uđem u taj raj! Onima koji baš i nisu razumeli moju odluku da (opet!) idem u moj grad, objasnila sam to ovako: Ući u ateljee Givenchya je za mene  isto kao kad bi fudbaler Radničkog iz Niša zaigrao na stadionu Paris Saint Germain. Više niko ništa nije pitao.

Uredno sam se prijavila na sajt Les journees i strpljivo čekala da se otvore opcije za registrovanje za priority tickets. I stvarno – kliknula na Givenchy i dobih potvrdu: taj i taj dan, u toliko i toliko sati... Čak mi i ta pristupnica sa 4 G izgledala WOW.

Na žalost moguće je ostvariti pravo na priority ticket samo za jednu kuću; za ostale se naoružajte strpljenjem...

Sa ona odštampana 4 G uputimo se moja Gaga i ja na čuvenu Aveniju i prijavimo finim momcima u crnim odelcima – vidim lepo na spisku piše 13h: Natasha... juhuuu

Popevši se uz elegantne stepenice, došli smo u malu salu gde nas je sačekala vitka gospođa, takođe sva u crnom, sa vezanim repom, špic baletankama i crvenim karminom. Prikazan nam je kratak film o najznačajnijim momentima iz karijere Monsieur Huberta, nakon čega smo ošetali u predvorje legendarne maison a tamo, u staklenoj vitrini, čuvena haljina koju je Audrey nosila kao Sabrina u istoimenom filmu. Kreacija je zbilja nestvarno savršena - svila i organdin toliko dobro očuvani a vez precizan kao da ste rapidografom šarali po njoj. Fotografisanje nije dozvoljeno, ali kako bi moj rođa rekao, više se računa doživljaj i svi ti živi utisci koje vidite, čujete, osetite...

U tipično pariskom salonu sa ogromnim prozorima koji gledaju na Avenue George V, elegantna gospođica u crnom nas je upoznala sa tvorcem i sastojcima novog Givenchy parfema Interdit. Penjem se onim stepenicama i mislim, gledajući u ostale posetioce, da li se i oni osećaju ovako privilegovano poput mene – ovde se stvarala modna legenda!

Pored cvetova, korenčića i mirisnih tračica u lepim teglicama, pokazala nam je i prvu ikada napravljenu bočicu legendarnog parfema koja se čuva poput muzejskog eksponata.

Svaki korenčić-sastojak ponaosob ima prilično težak miris na prvi njuh te deluje iznenađujuće da, kada se svi pomešaju (od mene veliki plus zbog jasmina i narandžinog cveta)nastane čudesna kreacija, koja je mene osvojila iz druge.

Pošto nam su nam podeljeni uzorci parfema, otvorena su tajna vrata koja vode u premier salon. Tamo dve mlade, lepe devojke, modelarke, vajaju sve one modele koje smišlja Clara Waight Keller sa svojim timom. Izgledaju kao dve devojčice,  našminkane au naturel , takođe sa glatko uvezanom kosom, obučene u bele mantile sa diskretno izvezenim logoom kuće. Jedna je upravo konstruisala korset za haljinu koja se već nazirala Stockmanovoj lutki a druga radila repliku čipkane kreacije, koju Rooney Mara nosi u reklamnoj kampanji za parfem (kampanja je inače snimana u stanici metroa Porte de Lilas - treba li da kažem da mi je to bila omiljena :-) )

Originalnu haljinu smo, takođe, mogli da vidimo – prefinjena crna čipka, tanušni špicevi korseta... savršen sklad iz velikog broja krojnih delova. Masterpiece.

Premier Salon izgleda krajnje jednostavno – dugački beli sto gde devojke rade, iza njih vise krojni delovi od papra, nekoliko započetih haljina, uzorci različitih platana, različitih debljina i tekstura... u uglu nekoliko velikih, belih kutija sa Givenchy natpisom...

Ono što mene očarava jeste jednostavnost (elegancija) kojom sve te velike kuće pristupaju detaljima poput pakovanja i sličnog; sve je više nego svedeno, pročišćeno. U mojoj glavi to govori jedno – znamo ko smo i šta smo i nema potrebe da se kitimo šarenim perjem. To je ta suština. Važi za sve segmente života J.

Priznajem da nisam mogla da pohvatam sve o čemu su devojke pričale, nije moj francuski još na tres bon niveau, ali sam doživljaje gotovo neopisiv; lutke, papiri, materijali, ona crna haljina tu iza mene... zamisli da ti je ovo život, onaj svakodnevni, lepi, život, da nastavljaš tamo stazom koju je utrasirao jedan genije...

U sledećoj prostoriji su na improvizovanoj pisti, od ogledala i „trave“ (po ugledu na scenografiju sa poslednje Haute Couture revije) bile izložene nekolicina kreacija visoke mode. Koliko god delovale jednostavno, vidi se da je reč o delima vrhunskog majstorstva; savršeno izvajan metalni pojas, ogrtač  prekriven sa brezbroj ručno našivenih kristala... neko se i te kako bavio ovim... u takve stvari se, zapravo, utka život, sa maksimalnom posvećenošću i predanošću.

Za kraj posete, pušten je snimak pomenute revije, pa je tih par haljina moglo da se vidi i uživo i na ekranu.

Kako da se ne upišem u knjigu utisaka i bar na taj način ostavim svoj trag u Givenchy J?

Moj bajkovito-lepršavi komentar je napisan kombinacijom srpskog i francuskog, a za uspomenu mi je ostala tea cup sa čuvenim logoom  - 4 „G“ ... kao svojevrstan dokaz mog #Ej stvarno sam bila tamo prisustva... i kao mali podsetnik da je sve moguće i ostvarivo kad dovoljno želiš a da se ništa ne dešava bez razloga. Kako  bi to moj Gagi rekao: „Rođo, ništa nije za džabe...“

Foto: Moi & @givenchyofficial