Aska koju nekad zovu Jelena.

Od nje se moda uči. Na onaj akedemski način. Ona poznaje stilove, pravce, šavove i pre pronikne u viziju ličnosti kojoj je određeni komad namenjen, nego što to učini i sam stvaralac istog. Sa nestrpljenjem pregledam svih njenih 20ak storija, bez daha, jer me uvek zanima šta ovog puta želi da kaže. I svaki put sam sigurna da ću naučiti još nešto novo. Jedan je od poslednjih „dinosaurusa“ u ozbiljnom, modnom novinarstvu, iako je Wolf. Moja @askawolf.

Još jedna od zvezda na mom privee Bulevaru slavnih. I pored moje fascinacije njenim poznavanjem mode, uvek se setim koliki je čovek i prijatelj. Prvi put smo se videle pre desetak dana, a bila je uz mene pre 3 godine, kada smo samo razmenjivale komentare i srca na društvenim mrežama. I eto nje, u Chanel stilu, sa špicastim salonkama, zamagljenim pogledom i šarmantno čupavom kosom. Hm, nešto kao plavokosa Caroline de Maigret ... ali ne. Jedna Jelena (Soldatović).

Da li modu treba shvatati ozbiljno ili ne? Da li je ona ljubav ili način života?

Smatram da prvenstveno sebe ne treba shvatati ozbiljno, jer se gubi ona draž igre i poigravanja. Neki delovi žvota su partija šaha, neki pokera a neki pak čista igra na sreću. Na dosta stvari je nemoguće uticati, što je mnogima teško prihvatljivo, no naći neki balans između različitih segmenata života, opipati puls i sebi i okolnostima kao i drugim akterima i znati kada se prepuštamo a kada igramo partiju života je lično meni svakodnevni pristup stvarima. Smatram da je doza neozbiljnosti neophodna u svemu sem u poslu, pa opet ukoliko imate sreće da se bavite nečim kreativnim, eto novog prostora za igru!

Ljubav u nekom generalnom smislu, kao strast i glad i jesu način života i glavni motivatori. Bez istih bi bilo strahovito dosadno, a to je jedio stanje koje mi je mrsko. Samim tim i moda kao nešto što je mnogo više od para cipela i haljina predstavlja deo te gladi. Hranimo se lepotom kao hlebom nasušnim. Upijamo, osećamo, stvaramo, prosto smo jedno sa svetom oko sebe a ta moda sama po sebi ume da donese više radosti nego mnogi pogledi ili osmesi.

Koja je tvoja prva fashion memory?

Ne bih znala da li bih podvela pod fashion memory, ali svakako jedan od zabavnijih i bizarnijih događaja koji je jako rano pokazao čime želim da se bavim i gde da budem desio se kada sam imala pune tri godine. Imam veliku sreću da sam odrastala u porodici u kojoj su se umetnost i estetika živeli i cenili čak i u ono mračno doba komunizma koga se opet rado sećamo, te se ta neka individualnost jako cenila i ohrabrivala. Naime da bi neke stavri bile jasnije, napomenula bih da sam tečno progovorila sa šest meseci, a sa godinu dana već uveliko čitala i pisala što je verovatno bilo zastrašujuće za moje okruženje koga i nisam bila previše svesna, a imam živa sećanja koja datiraju upravo iz tog perioda. Najnormalnija stvar na svetu je bila da neka vekna koja još uvek ne ume da hoda brblja po celi dan i uči sa mamom da crta. Verovatno  su me i nepogrešiv stil i sada savim objektivno, retko raskošna lepota moje majke trajno deformisali što se estetike i mode tiče, i vezano za onaj deo o ohrabrivranju individualnosti, tako se moja divna mama sasvim naivno jednog dana dosetila da pita svoju malu monstrum ćerku, kakav kaputić želim, ona će ga napraviti i pružila mi je papir i olovku, jer smo mi sve crtale. Kakva početnička greška. Nažvrljala sam nešto i precizno objasnila da želim kamel kaputić sa bubi kragnom i crvenim okruglim dugmetima. Naime uživala sam da provodim vreme više sa svojim dedama u šetnji nego sa drugom decom i verovatno tu pokupila osećaj za taj “penzionerski” živahni kolorit koji i dalje nosim. Na žalost ne pamtim izraz lica moje majke koja nije imala prilike da ima onu klasičnu girly ćerku, ali vrlo živo pamtim taj kamel kaputić sa okruglim dugmetima koji mi je mama napravila i što je još bitnije onaj osećaj potpunog zadovoljstva i ponosa. Tu se rodila ta veza sa modom koja i danas traje. Tako da mogu reći da bez obzira na to što mi stvaramo modu, ona takođe stvara nas.

Na koji si svoj tekst najponosnija, u smislu da si ulozila najvise sebe?

U svaki na kome trenutno radim. Svakom tekstu, bez obzira na formu ili temu pristupam sa istom ozbiljnošću, studioznošću i strašću. Puštam mu da me vodi, muči, opseda, onda malo ja opsedam na njega i kada sednem za tastaturu osećaj biva gotovo katarzičan. Nemam dece te ne mogu da tvrdim, ali hipotetički govoreći kao da svaki put iznova rađaš nešto novo.

Šta te najviše privuče kod sagovornika pa poželis da uradiš neku sjajnu priču sa njim/njom?

Hrabrost, individualnost, iskrenost i doslednost sebi i određenim principima. Što komplikovanije, to bolje.

Kada bi bila gost urednik pariskog Vogue, kako bi volela da te Emanuelle Alt predstavi?

Kao Asku koju ponekad zovu i Jelena a ona jako puno voli pse i mačke, a ponekad i ljude.

Kao nekoga ko je tu zato što želi i veruje da moda možda ne može pomoći da se spasi svet, ali nam je omiljeno oružje u ulepšavanju istog i nalaženju hrabrosti da svaki dan idemo dalje.

Ja te vidim kao osnivača nekog luksuznog magazina poput CR Fashion book. Imas li već koncept kako bi to izgledalo?

Trenutno ne bih mogla ništa da kažem na ovu temu, ali svakako da postoje neka stremljenja i planovi.

“Kako biti Parižanka gde god da ste “ To su objasnile CDM i Sophie Mass. Šta bi u tvojoj knjizi stajalo, kako biti ŠTA?

Kako preživeti ratove i lomove a biti i ostati stylish i lepa gde god da ste otprilike.

Sam koncept knjige koji je pitak ali ne površan mi se je lično jako dopao obzirom na to da su autorke uspele da obuhvate bukvalno sve - od mode preko filozofije, načina života, provokacije i humora koji je neizostavan. Verujem da bi knjiga slične tematike ali vezana za prostore na kojima mi živimo imala drugačiji balans ali sam takođe i sigurna da bi se imalo dosta materijala za istu. Naime francuski stil je predstavljen kao potpuno opušten, što naizgled i jeste mada one jako vešto skrivaju svoje teretane, frizere i filere. Sa druge strane kod nas je zastupljeno ono “više je bolje”, i naše devojke i žene, generalno govoreći i previše žude za nekom atraktivnom pojavom što je opet posledica kulturno- istorijskog nasleđa, dodala bih na žalost u većini slučajeva. Francuskinje se prećutno nekekao drže zajedno, udružene u svojoj stilskoj formi, dok je kod nas to sasvim drugačije.

  3 najvažnija styling tips by Aska

1) Boju odeće i kose birajte prema boji tena a ne samo raspoloženja jer je put od danas si cvet, sutra uvela ruža jako kratak.

2) Nikada nemojte da ogolite previše, uvek akcentujte jedan deo, npr. ukoliko otkrivate noge, zaboga nikako grudi no brade. Grudi nikako, spakujte ih za neke druge dane. Ili pak obratno: ukoliko želite da naglasite dekolte, pokrijte noge i nemojte grudi baš do brade.

3) Ne kopirajte uzore ukoliko ih imate, bićete smešni, koristite ih kaoo inspiraciju.

Gde pronalaziš sve te inspiratvne ličnosti za intervjue, da odmah odlazimo na njihove insta profile?

Kao što sam rekla na FM42 panelu, dopuštam da me vode osećaj, impuls, neko znanje koje imam kao i osećaj za estetiku. Jako je bitno naučiti razliku između subjektivnosti i objektivnosti jer ono što bi lično meni bilo interesantno, ne znači nužno da bi  bilo i nekoj široj publici. Interesantnih ljudi ima svuda, na društvenim mrežama, u magazinima, svakodnevnom životu ali je Instagram taj koji nam daje uvid u vizuelni deo osobe, kao i glas, mimiku, pokret, gde vi bivate privučeni, odbijeni ili potpuno ravnodušni.

Da smo u Parizu, kuda bismo šetale i vodile ovaj razgovor?

Verovatno bi sedele uz čašu vina ili dve, ali kada bi krenule da šetamo, prošle bi obalom Sene i šunjale se lavirintima pored Hotela Particullier Montmartre da bi se potom magično obrele u Jardin de la Nouvelle-France. Te male skrivene bašte, složićeš se kao pravi Frankofonac, nose mogo više šarma koji bezobrazno očekujemo od Pariza. Potom bi prosto morale da skoknemo do 145 rue Lafayette i čudimo se magiji zgrade i vratiju bez kvaka koja čuvaju neke tajne, a koja je čuveni Umberto Eco opisao kao “zgradu sa ustima koja su ulaz u pakao” , u svojoj knjizi “Fukoovo klatno”. Posle ovoga bi mi bila potrebna još jedna čaša vina, ukoliko se slažeš? (Je suis d’accord. Prim aut.)

Koji ti je omiljeni timeless piece a koji trendy komad?

Muški sako i muški sako.

Miris i melodija savršenog nedeljnog jutra?

Moja nedelja je neretko radna tako da bi miris očekivano bio miris kafe, a melodija potpuno zavisi od toga kako se osećam u tom trenutku, mada najčešće potpuna tišina.

Ukoliko si mislila na lenji slobodni dan, kod mene je to najčešće sreda, miris ostaje isti, mada pomešan sa mirisom mog parfema koji ostane nekako duboko u koži i ovaj put ja pevam, pa ko preživi, pričaće.

Modna ikona van sveta mode a da je tvoj cup of tea?

Zar uopšte postoji neko ko je van sveta mode?

Ukoliko moram da odaberem jednu, verovatno Marlene Deitrich.

Biraj fashion week. Čija revija, ko sedi pored tebe i šta ćemo videti na tvom story?

Ne bih smela da odam ko bi sedeo pored mene, ali na onom drugom mestu eto recimo ti, Haider Ackermann  i Lacroix, Pariz.

Za kakvu priliku bi obukla smoking by Saint Laurent?

Moj svet je pomalo specifičan po tom pitanju tako da mi ne bi bila potrebna posebna prilika ukoliko mi se tog trenutka nosi Saint Laurent smoking, sela bih i potpuno sama, ili sa svojim psom, sipala sebi čašu vina i pustila Leonarda Cohena ili Bowija.

Privlači li te slikanje, vajanje, fotografija?

Kada se baviš i živiš estetiku privlači te sve što potpada pod istu. Crtam od kada i govorim, fotografijiom se manje - više svi bavimo u doba Instagrama, vajarstvo u smislu stvaranja retko, više sam nemi posmatrač. Jako puno volim da kuvam, što je opet neko izražavanje kroz kreativnost, ali svoj životni prostor možda doživljavam previše intimno, tako da se to više ne događa sa namerom da ugostim prijatelje, već kao drugi vid otvaranja.

Ti si i Aska i Wolf. Koja ti je omiljena modna kombinacija po sistemu mix & match?

Muško odelo ili sako i pantalone, bela košulja nehajno otkopčana i naočare za sunce koje nosim i kada bacam đubre. Ništa opterećujuće, neophodno mi je da imam prostora, kako u garderobi, tako i u životu, što ponovo potvrđuje deo da se moda i mi zajedno oblikujemo i rastemo.

Jesu li leptirići zaista prepredeni?

Oh da, srećom ne žive dugo pa ih reanimiramo po potrebi.

Fotografije / Pinterest & @askawolf