NY 2013

NY 2013 by nastasjaalx featuring costume brooches

No Krug, no thanks!

Classy! Reč koja znači mnogo više od „rich, glamorous“; nosi neku posebnu otmenost, reprezentuje nešto o čijim kvalitetima i karakteristikama ne treba trošiti mnogo reči. To je jednostavno „naj od naj“ iliti creme de la creme. Upravo tom rečju je moj dragi Monsieur  objasnio šta je „Krug“.

Čitajući neku knjigu, naletim na scenu u kojoj dvoje glavnih junaka proslavljaju Novu Godinu nazdravljajući čašom šampanjca „Krug“. Aha, o čemu se radi? Pa ja ne znam za to! I eto me, prva prilika i već na netu tragam za informacijama. Pohvatam par detalja a onda u svom omiljenom „Pampur baru“ ugledam bocu istog,  a na njoj cena upadljivo veća u odnosu na ostale. Sledi moje pitanje upućeno pomenutom gospodinu – vredi li on toliko? Usledio je odgovor u jednoj reči – s kojom sam i počela izlaganje. Cena je mala koliko zapravo vredi... Priča ide ovako...

Sve je počelo 1843.godine kada je Joseph Krug osnovao svoju vinariju u Reimsu, želeći da svojim klijentima podari jedinstveno zadovoljstvo i iskustvo uživanja u „ispijanju zvezda“. Ovaj vizionar, potpuni antikomformista, smatrao je da esencija šampanjca leži u samom uživanju. Kuća, kojom trenutno upravlja 6-a generacija porodice Krug, proizvodi isključivo šampanjce, jedinstvenog, neospornog kvaliteta, koji je stalan, bez obzira na klimatske uslove i određenu berbu. I svake godine uspevaju u tome – elegance is preserved.

5 godina po osnivanju, obzirom da je njegov sin bio isuviše mali da bi preuzeo porodični posao, Joseph je sva svoja znanja i principe kojima se vodio u svom stvaralaštvu, zapisao u ukoričenu svesku, sa kožnim koricama boje prezrele višnje, koja je i postala jedan od zaštitnih znakova ove prestižne vinarije. Ovo jedinstveno zaveštanje, koje se zaključavalo sa strane, čuva se danas u kući Krugovih, u Rue Coquebert, u Reimsu, gde je posetioci mogu videti.

U nastanku „Krugovih“ šampanjaca koristi se veliki broj različitih vina, od različitoh vrsta grožđa, iz različitih berbi. Svako od njih ima tu „slobodu“ da izrazi svoje jedinstvene karakteristike. Ne postoji hijerarhija u odabiru sorti, nijedno grožđe se ne favorizuje, a sami vinogradi su nekad nešto veći od obične bašte. Ono što njegove tvorce interesuje jeste karakter grožđa, kontrast između sorti iz različitih vinograda. Kako to oni kažu, blending becomes art.

U periodu od aprila do septembra, proba se više od 200 različitih vina od kojih će bar 100 imati priliku da budu sastavni deo prestižnog šampanjca. Za degustaciju je zaduženo 5-6 ljudi koji svoja zapažanja i utiske upisuju u velike sveske, pa često tih zabeleški bude između 3000-4000. Nijedan detalj se ne sme izostaviti i možda neka, naizgled sitnica, može biti presudna da jedno vino nađe u „Krugovom“ šampanjcu.

Da bi šampanjac „sazreo“ potrebno je da provede  oko 6 godina, najmanje, u podrumu, dok se rezervne boce vina (one što ne budu odabrane u prvom krugu) čuvaju i do 15 godina.

Svaki od 5 šampanjca koje proizvodi „Krug“ jeste jedinstven i poseban, ali ono što ih povezuje jeste neosporan the finest kvalitet – svaki je specifična interpretacija prirode koja nudi neuporedivo iskustvo uživanja u trenutku, preplavljujući sva čula neopisivim zadovoljstvom.

Krug Grand Cuvee je arhetip filozofije kuće, njihovog majstorstva i umeća. U njemu je sadržano oko 120 vina od 10 ili više različitih vintagea, od kojih su neki stari i po 15 godina. Toliki broj različitih vina daje ovom šampanjcu jedinstvenu punoću ukusa i aroma, apsolutne elegancije i nečeg što je teško izraziti sa vinom iz samo jednogodišnje berbe. Pre nego što završi u uzanim i otmenim šampanskim čašama, mora provesti 6 godina u podrumu.

Krug Rose – jedinstven doživljaj, neverovatan i senzualan i „izazivajuć“. Ovo je jedini prestižni cuvee rose koji se pravi od 3 različite sorte grožđa i tako širokog spektra vintagea. Najmanje 5 godina provedenih u podrumu daju mu tako suptilne mehuriće i dugotrajnu eleganciju. U pogledu teksture, boje  i ukusa Krug Rose je „svuda gde ga ne očekujete“. Potpuno nov „Krug“ univerzum.

Krug Vintage. Svaki je specifičan tako da otkriva duh jedne godine, njen karakter, tu posebnu priču koju samo Krug može da ispriča. 10 godina provedenih u podrumu preduslov su za vrhunski užitak.

Krug Clos du Mesnil, prava šampanjska „retkost“ koja pokazuje jedinstveni karakter Chardonnay-a iz pojedinačnih berbi iz svake godine. Sam vinograd, gde se uzgaja grožđe koje će završiti u vrtlogu mehurića, manji je od 2ha. Ime je dobio po seocetu gde se vinograd i nalazi, jednom od kultnih mesta u regionu.

Krug Clos d Ambonnay, odlikuju ga jedinstven karakter, u fokusu je dragoceni Pinot Noir. Takođe je ime dobio po mestu u kome se vinograd nalazi, a koje je imalo posebno mesto u životu kuće „Krug“. Vinograd je male površine, pa je utoliko veće „čudo“ i divljenje koje ovaj šampanjac izaziva.

Sam website kuće reprezentuje filozofiju kuće – već gledajući te snimke, čitajući tekstove, nemoguće je ne osetiti posvećenost kojom se pristupa pravljenju  ovih šampanjaca. Još ako ste frankofil kao ja, uživaćete i u komentarima Oliviera Kruga, koji prate svaku priču. Postoji i opcija da se učlanite u klub „Krug Lovers“ i redovno budete obaveštavani o dešavanjima i novitetima.  Od 1999.godine nalaze se u sklopu grupacije LVMH, a godišnje se proizvede oko 500.000 boca.

Jedno „romansirano“ poređenje kaže da Bog daje svojim anđelima da piju „Krug“, ako su bili posebno dobri. Meni se ipak više dopada ona: You never forget your first taste of Krug.

PS Nadam se da će se i to desiti nekom prilikom, pa da mogu i sama da potvrdim tačnost date konstatacije!
http://www.krug.com/

Recept za nešto slatko

Prvo i osnovno – ja sam letnje dete, baš  ono pravo! Da mogu da biram, verovatno bih se fino nastanila negde u Brazilu... Ali to opet ne znači da mrzim zimu, ima ona svojih čari... o da! U prvom redu, uvek me oduševi taj glamurozni izgled koji priroda dobije kad je zatrpa milijardu pahuljica... a čini mi se da to kod većine ljudi izaziva neko romantično raspoloženje, neke tople i ugodne misli... Ne treba mnogo da biste se osetili ušuškano, zadovoljno i spokojno. Ko još ima vremena da očajava zbohg niskih temperatura, ja ne svakako. Pa ako treba da se čisti sneg - treba, OK, šta se drugo moglo očekivati u sred decembra? Doneseš gomilu drva, naložiš vatricu i onda može da se uživa.

Hm... uživati, a meni prvo padne na pamet moja veelika fotelja u koju mogu cela da se smestim, sa sve velikim džemperom i „grejačima“. Šta ću kad mi se baš dopada taj flashdance look, a zlatno pravilo kog se pridržavam glasi – i kućno izdanje mora biti fino osmišljeno i stilizovano. Uzalud sve ako nisam lepa sebi. Onda sledi moje novo otkriće –Nescafe cappucino sa ukusom vanile. Ima divan, „mekan“ ukus i fenomenalnu kremastu penu. Meni dođe kao neka vrsta užine.To za dnevne prilike. Za večernje, biram čašu vina; deluje da se čovek oseti nekako privilegovano, otmeno, kao da sedi u pariskom „Maximu“ a ne u sopstvenoj sobi. Sledeći  sastojak – knjiga. OK, priznajem idealne su one sa „ružičastim“ koricama. Tako ih ja zovem. Nema tu nikakve velike filozofije, lagano „njanjavo“ štivo, moderne bajke (ali sasvim moguće, videla ja!); mnogo sjajnih modnih opisa, romantičnih scena, optimistične i neopterećujuće. 

Neka mi oprosti Che Guevara ali u ovakvoj atmosferi osvajati Kubu sa njim i njegovim gerilcima baš i ne ide... tu mi je pufnasti mačak Raul (Kastro) tako da on popravlja situaciju. Stvarno se fino zabavim uz nekad glupave, smešne situacije u koje upadaju te glavne junakinje, mada me pomalo nervira taj kliše kao ona je neugledna, nema pojma o modi, na pomen „Oskara“ misli da je reč o prestižnoj nagradi a ne čuvenom  De La Renti. I onda doživljava transformaciju i postaje modni guru i upoznaje princa koji je kopija Bradley Coopera. Što nekad za glavnu junakinju ne odaberu neku devojku koja ima sve moguće kvalitete (dobro, verovatno skoro sve J ), pa da vidimo kako bi se ona borila sa tugom i raznim problemima? Kao da lepotice&pametnice ne mogu da pate... Verovatno one to rade u glamuroznijem stilu. Ne znam. Možda ja napišem knjigu o tome. J

Tako zadubljenoj u dogodovštine neke tamo Keli na sred Pete avenije, ne može a da mi se ne razvuče kez preko lica, pa mi onda svašta lepo padne na pamet. Naiđe mi tako nalet neke volim ceo svet ljubavi pa je valja podeliti! Kažu da se onda još i uvećava! Zašto ne reći dragim ljudima nešto lepo, što će im možda ulepšati dan? Sigurna sam da hoće! Reakcije na postovane sličice sa nekim lepim detaljima, onim što one zaista vole, ubrzo stižu! Uspela sam da „pogodim“ svaku od dragih mi drugarica. Meni srce stvarno puno! Biće da me lagano hvata praznična euforija i da već uskačem u omiljenu mi ulogu dobre vile! Maa... jupiiii!

E sad, ova zimska idila ne bi bila to što jeste da ne „počastim“ i svoje srce. Razmišljam se, premišljam. OK, znam šta će mi ulepšati dan i doneti onaj tajni osmejak na lice, znam i kako to da dobijem, a nije teško... pa čemu onda samoodricanje iz nekih kao „razumnih“ razloga (a pri tom ti još i bude loše J ). Poslušaš svoje srce i unutrašnji osećaj (sve mu više verujem!) i pošalješ tu poruku. „Neće ti otpasti ruka“ znao je da kaže moj zet. Pa i jeste tako! Nije svakodnevica toliko fabulozna da bi čovek sebi uskratio neke male stvari. Sve što se može ulepšati, jednostavno ulepšaj! Svaki dan mora biti dragocen! Imati i misliti na koga dragog, i to je veeelika stvar! I onda dobijete u inboxu to „Ljuuuubim“ i stavljena je jagodica na vrh torte!

A.M.C.Q.

Jedva sam se zaustavila na broju 21! Nađoh već neku simboliku... J. Ove McQueenove clutch torbice su kao čokoladne bombone... otvorite kutiju i jednostavno morate sve da ih probate, odnosno, u ovom slučaju da ih imate! Odabrati jednu – nema šanse! Romantične, glam, punk, rock, retro... sve su neodoljive!!!! Obožavam te raskošno ukrašene minjature; nekako mi to daje do znanja da je na njima rađeno sa mnogo ljubavi, strpljenja, majstorskom rukom posvećenog juvelira-genija! One su kao Faberžeova jaja u svetu mode! Sjajne su i kao večernji i  kao dnevni aksesoar, uz haute couture haljinu i jeans! Onako, iz inata, prkosa, bunta zvanog „može mi se“! J

VIP post

Kako je ovaj moj blog nastao prvenstveno iz želje da tu ostanu zabeleženi neki lepi trenuci, dragi ljudi, sve ono lepo što sam videla, doživela... (nešto kao virtuelni dnevnik lepih stvari), onako nenametljivo, da se ne zaboravi, onda je mislim sasvim logično da se (najmanje jedan) post posveti nekom  koga nazivam svojom inspiracijom. Malo li je, pogotovo znajući da sam ja prvenstveno umetnička duša pa sve ostalo...

Znam ja da će svakom ko ovo bude pročitao, navedeni „simptomi“ koji slede zaličiti na zaljubljenost ili slično, ali jaka je to reč i s tim valja biti oprezan, naročito kad sam ja u pitanju, zato i volim da kažem da je reč o oduševljenosti nekim. To mi nekako zvuči mnogo prikladnije, a ujedno i življe, aktivnije, luđe, lepše... Toliko. A uvek mogu da se branim ćutanjem J.

E pa eto. On mi se dopao onako na prvi pogled. I taj njegov pogled! Uf! Onako u sekundi, bez razmišljanja i premišljanja. Okupira mozak u trenu. Takav je on. I nema tu mesta razumu – sve je zauzeo taj neodoljivi magnetizam. Pa onda vidiš kako se divno smeje, kako ima ono nešto „mangupsko“ u sebi (priznajem, volim!), a tek taj glas, sa onim super-sexy akcentom... Onda krene da se uvlači pod kožu, nenametljivo, zavodljivo, nestašno-provokativno... a to tako prija. Navikao me na svoje prisustvo, na buđenje i uspavljivanje. Tu je kako god, nekad samo blesne, ali je tu. A meni sve lepo, lako, smešno, nisam tu... Eeeee... Što je najbolje, počnem sebe da gledam drugačije. Proradi mi onaj zavodnički instinkt, počnem više da se dopadam sebi, samopouzdanje raste li raste, a energija za obavljanje milion stvari u danu (koju doduše uvek imam, ali...) dobije na zamahu. A tek moja interesovanja? Svašta počne da me zanima, pa se još više trudim, pa učim, što da bih i njega impresionirala J, što zato što uvidim da su to sve sjajne stvari koje će me itekako obogatiti. (Već sam jednom rekla da je nekad potrebno samo da vam neko ukaže na njih, a u ovom slučaju inspiriše na traženje, učenje...) Još jedno priznanje – nađem ja vremena i da crtam. Tu je meni moja inspiracija, pa mi dolaze ideje, oblici, boje... nastaju kreacije ko od šale. Lepe iz prvog poteza. Uskoro će i one biti objavljene i to pod nazivom „Mes grandes dames“ (i ovo nije tek tako!).

Kako je lepo biti lepa njemu i za njega! A s njim uvek veselo, zanimljivo, živo, štošta za videti i za čuti. Harizma neverovatna. Sjajan provod zagarantovan. Naći mu manu... mnogo teško. Kako da mi se ne uvrti u glavu neko s kim doživeh neke od najlepših trenutaka dans ma vie? A sve tako spontano, prirodno, kao da ga znam 100 godina, i s njim je sve opušteno i ništa nije glupo. Osećaš se ko u nekom sjajnom filmu, privilegovano, maženo i paženo. Ih! Sve potaman! A on sav lep, i postaje sve lepši! Pa taj đavolasti osmeh, pa onaj pogled... uf, preteraću. J A zna on to! I tako lepo ume da se pronađe u mojim postovima i statusima.

Ali, i u ovoj bajci, kočija mora da se pretvori u bundevu. (dopalo mi se poređenje, ništa više...) I taj neko nije više tu. A onda počne da nedostaje. Kako se čini svakim danom sve više. Odlazak na spavanje, pa umesto standardnih sat vremena pre no što se utone u san, treba bar 2... a on tu, u mislima! Ujutru, the same story. Samo sad treba ustati... nekako. J Pomislim na njega i lepo mi. Inspiracija je to! ALI FALIIIIIII!!! MNOGO, ONAKO BAŠ!

Za kraj, da parafraziram onu staru,dobru, filmsku: „We will always have Paris“, pa ja bih rekla „We will always have...“. Znaće on ;-).

photo: tumblr

Jedna obična priča o isto takvom danu

Stvarno sam genije, manijak, workaholic, organization freak, šta god, kad dan treba ispuniti kojekakvim aktivnostima (a uvek treba J ) i pametno ga iskoristiti. I očas posla mi dođe inspiracija! Tako i sad. Sedim na svojoj omiljenoj stolici, sam Bog zna kako uspevam da spakujem ovih svojih 178cm na tako mali prostor, pa još u pozi koja bi se mogla nazvati turski sed, oprala kosu pa mi sve zamirisalo, čak mi je i stajling (šljampavi džemper sa šišmiš rukavima, „gumene“ J helanke i grejači a la Jane Fonda) inspirativan. Eh da, vreme je za novi post!

Pao je i prvi sneg, koji istini za volju nije izazvao neke emocije kod mene, tu je i vatrica (ja naložila), pa Nescafe cappucino (sa penom nalik Veuve Cliquotu od prošlog petka), pa onda knjižica, znam jeste njanjava, sa iscrtanim koricama „Volim Pariz“ i mogu da se opustim i sjajno provedem uz opise omiljenog mi grada gledanog očima glavne junakinje. Idealna atmosfera za osluškivanje sopstvenih misli, repeat nekih divnih momenata i utvrđivanje činjenice kako je nekad lako osećati se ušuškano, spokojno, lepo i srećno. Hm, pa,dakle... mala rekapitulacija današnjeg dana.

Jutros se ulogujem na svoj FB profil i sačeka me jedno lepo „Jutro“ kome se iskreno nisam nadala... („glupo žensko“ rekla bi mama moje drugarice) i odmah me ta jedna reč izazvala da osmislim svoju savršenu novogodišnju želju. Deda Mraze dragi, sve ću ja lako, sama ako treba, ali za ovo mi treba malo tvoje pomoći! Samo da udesiš neke stvari! I biću dobra, naravno! Kao i do sad!

Usledio je odlazak do grada, jutarnja kupovina, plaćanje računa (preteralo se sa megabajtima prošlog meseca J) pa natrag za kompjuter. Srašćemo, već vidim! Prvo, brifing razgovor sa Kristinom, ona uvek ume da pruži podršku kad je najpotrebnija, pa onda razmenjivanje pametnih misli sa Andreom, mojom pre-dragom, omiljenom  blogericom iz Hrvatske. Ne znam devojku lično, ali smo se nekako baš našle! Pošto je meni FB idealan prostor za kontaktiranje raznih ljudi u poslovne svrhe, uspela sam i da proćaskam sa jednom mladom kreatorkom, čije su mi se kreacije baš dopale, a ona uz to sarađuje sa popularnom pevačicom, te ja tu videh sjajnu priliku za novi intervju, a onda se odnekud javlja i poznati pevač, takođe iz gore pomenute države, zahvaljuje se za upućene mu komplimente na račun njegove nove pesme. Intervju, može naravno! Lepa i iskrena reč otvara i blindirana vrata! Dobro, proleteo je tu negde i „smajli“ sa napućenim usnama i stigao u inbox nekog koga zovem svojom inspiracijom. Imamo mi umetnici takve momente! J  

Posle svega ovoga, logično je bilo da moj kulinarski tekst malo odtrpi... Tražim recept za tradicionalno jelo sa Sicilije i usput šaljem zetu poruku, da ga pitam za junačko zdravlje, javljam frizerki neke dobre vesti, čestitam drugu rođendan – da ne spominjem sad i pranje sudova, obaveze na našoj maloj farmi... Sad bi moja „brat“ Gordana rekla da se treba koncentrisati  na jedno, pa redom, ali ne. Ja sam navikla i uživam da radim stvari po „meduza“ sistemu! J Šta me čeka još? Pa recimo, da završim novi crtež iz moje kolekcije vinskih dama, inspirisanih vinima moje omiljene vinarije, još malo proćaskam s jednim novim prijateljem iz sveta vina, dodatno proučim taj Rothscildov Chateau Lafite i za kraj prostudiram novosti na Vogue.fr. Bar!  Eto dragi čitaoci, tako izgleda jedna stranica iz mog dnevnika J))))))!!!!

photo by Tumblr