Rečenica koju je, na predstavljanju
svog novog filma „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa“, izgovorio reditelj
Nikola Vukčević, kao svojevrstan
lajtmotiv filma – „Svakom je svoja muka
najteža“ , jeste upravo jedna od onih koju najčešće navodim kao postulat
suočavanja sa životom i realnošću. Uvek ima gore, ali može i bolje i jedino mi
sami znamo kako je biti u našoj koži.
Dugo očekivano ostvarenje imaće svoju
premijeru naredne godine, a javnosti je predstavljeno na pres konferenciji
održanoj 13.novembra u hotelu Zira. Sticajem okolnosti (ruska veza J ) od početka snimanja filma sam bila upoznata sa čitavom
pričom, i dodavši brojne „sekvence“ koje su me osvojile na prvi pogled, više
sam neko zaintrigirana da saznam kakvo je to Vukčevićevo viđenje „svoje muke“.
Sam reditelj mi izgleda kao „buntovnik
s razlogom“, kao čovek koji rado ide težim putem i koga ne privlači već viđeno.
On ide dalje, otkriva više, prikazuje realnost oštrijim linijama.
Sudeći po nekim vizuelnim detaljima,
ovo nije film za „slabiće“ i svako je negde heroj. Sam logo filma, spoj
Podgorica-Zagreb-London, gde je sniman, više nego sjajna glumačka ekipa,
slobodno mogu da kažem da garantuju ostvarenje koje će trajati, a verujem da će
i mnoge scene postati legendarne. Jako me zanima da vidim kako se u jednoj
drugačijoj ulozi snašao Momčilo Otašević, zatim Goran Bogdan, kao jedna
surovija verzija James Deana, Ana Sofrenović u jednom posebnom izdanju, Nebojša
Glogovac, koji je meni lino postao zanimljiviji kao glumac u ovim“zrelijim“
godinama i naravno uvek fenomenalni Petar Božović, čije je samo prisustvo u
kadru nosi dozu veličanstvenosti.
Na
osnovu viđenog trailera i reči samog reditelja, jasno je da se o svakom
detalju vodi računa; Vukčević ne pristaje ni na šta od onoga što sam nije
birao, što se u datom momentu nije
pokazalo kao najbolje rešenje. Studiozno i precizno.
Ovom prilikom, medijima je
predstavljena i scena iz filma, u kojoj se glavni junak koga tumači Goran Bogdan, poistovećuje sa
ruskim carem Ivanom Groznim, u isto vreme nazdravljajući votkom „Ivan The Terrible“. Činjenica da je
brend poznate ruske votke jedan od sponzora filma, provučena je krajnje
suptilno i umetnički; sa sve tom crveno-zlatnom etiketom boce koja kao da
prkosi ostalim „maglovitim“ bojama scene i negde simbolizuje prkos, strast,
beskompromisnost i „surov“ karakter. Čak i prugasta mornarska majica koju nosi
Goran, asocira na neke heroje ulice sa viteškim manirima i neka prošla vremena. Ne čudi što je baš u
takvom okruženju, uz piće inspirisano surovošću Ivana Groznog, glavni junak
rešio da ispriča svoju životnu priču. Pogledati na : https://www.youtube.com/watch?v=R4NI0v4AWV0
Po rečima reditelja, ova priča,
takođe, bavi se pitanjima vrednosti i
zadovoljenjem nagona i potreba - kroz koje će protagonisti ovog segmenta
priče – sazreti više nego što su imali u planu. Njihovo noćno lutanje kroz svet margine, otkriće im mnogo više od onog
što su želeli da saznaju, kao – i mnogo više o njima samima. Ovim, zapravo –
svi skupa postaju svesni - problemi ne zastarevaju, ne rešavaju se bežanjem i
prečicama – život je nešto što se postepeno uči i služi da se njime udahne
punim plućima, nikako Instant (kako
je originalni naziv drame po kojoj je napisan scenario).
Reditelj i koscenarista Nikola Vukčević
Foto: Ivan the terible vodka, Marko Sladovljev
Нема коментара:
Постави коментар