Rezime.

Imam ja popriličan broj započetih, tek skiciranih tekstova kojekuda... po raznoraznim agendama, sveskama, telefonima... Al’ nekako nije bio momenat. Zapravo, možda i jest’, ali kad naviknete okolinu da ste uvek „wow“ i kad u vas veruju  neki ozbiljni ljudi, nekako postane društvena odgovornost da budete eto tako baš „wow“. Zato ne pišem  kad sam tužna. Iako tada generalno bolje pišem; da me  samo čuje  Ivo Andrić...

Nedelja je dan koji sebično čuvam, da bude kako meni paše. Kao što je Mikelanđelo klesao Davida i odbacivao „sve što nije David“ tako i ja odbacujem, guram, teram, skrećem pogled od svega što može da naruši tu moju finu liniju nedelje. Ne dam, eto, moje, bre! U nedostatku krupnih stvari, više se vrednuju one sitnice. Baš isto ka što mala sreća ume da ublaži veliku tugu.

Kako jednom izjavi moj veliki brat-prijatelj Miško: „Evo, najveća mi je briga kako sad ovu kafu da popijem na miru“, u tom stilu sam i započela svoju nedelju.  

#ChezBoki  me čekaju moj Markić i drugari. Od mene, samo trepavice. Otišla u starkama, džinsu i beloj majici. Jedini aksesoar, muški sat; razgovori muški – teme kafanske, malo o ženama i akumulatorima. Priče iz radionice se nastavljaju kod Markića „tetkino veliko dete“ u njegovoj garaži. Ja tamo, kao dete u luna parku. Oduševljavam se onim kanalom, ključevima, zavirujem i ja pod haubu, pažljivo slušam gde je šta... Milina. Usput još jednom sebi potvrđujem koliko volim tog mog bratanca, koliko mi je čovek melem na ranu, koliko njegovo „ne brini, tetka“ mene stvarno ubedi da ne brinem. To su oni ljudi s kojima možete da budete sve, i da ćutite i da se šalite... A nikad mu neću zaboraviti kad smo pre nekih 15ak godina išli da „špijuniramo“ njegovog tadašnjeg  teču – u 2h posle ponoći, trkačkim „Yugom“,na ler, zasvaki slučaj.  Moje dete, moje!

U međuvremenu se setim da mi je telefonu još uvek fotografija kojoj više nikako nije mesto tu, ni memoriju da zauzima. Pametan telefon pametno pita:“Premestiti u otpad?“. „Da“. Kakva simbolika. Dobra je ta direktnost. Iako me lepo posavetovao jedan prijatelj, ima tome dana... „Stavi to u fioku  i baci ključ“, ali ovo sa „premeštanjem“ zvuči bolje. Oprosti čovek svakve gluposti, al’ način na koji se neko pozdravlja, nikako. Otpade još jedan komad kamena sa Davida...

U „Blicu“ pri vrhu jedne strane, stoji sličica onog dečaka i devojčice. „Ljubav je... kad je njegov dolazak kao zrak sunca“. Ima tih ljudi koji baš tako sijaju, kakva god da je vrsta ljubavi u pitanju. Ljubav je ljubav. A lav bez sunca ne može. Bljesne  tako meni danas jedan drag čovek, moje čudesno biće; prijateljski ga potapšem po ramenu i setim se koliko sam ponosna bila kad mi je nedavno onako muški pružio ruku i čestitao na donešenim odlukama, koje i on sam podržava. „Svaka ti čast, Nato“. Ej, ja, dočekala da mi taj čovek, glavni frajer u školi, ugledni poslovni čovek, ozbiljna faca, po kome se mere mnoge stvari u mom životu, čije mi je mišljenje  zakon nepisani, tako kaže. Orden ne treba. Shine, baby, shine.

Da rezimiramo - dovoljno za miran ulazak u krivinu i put se već fino otvara. Znam da mi trebaju nova krila. Biće rešeno. Moodboard već imam. Poput @leiasfez ispijam kaficu u nekom pariskom kafeu, @secretparisien mi otkriva secrets de Paris a moja Iva  Macit zove da posetimo njene omiljene lokacije na Avenue Montaigne, dok na kraju dana komentarišem najnovije radove sa omiljenom mi Dinom Broadhurst. 

Resetovanje u toku, kako mi reče Žana Poliakov, saosećajnim tonom podržavanja i razumevanja.

Foto: Instagram @leiasfez

Drugačija verzija mene

Već nekako s’proleća sam predosetila da će  ovo leto biti bar po nečemu drugačije. Nekako se nametnulo da mi se dopadaju stvari koje do tad nisu, da odbacujem one druge koje me sputavaju. Mislim da i ja generalno postajem drugačija. Sve češće presretnem sebe s rečenicom „Pa ja ovo  nikad nisam ovako...?“ Hm, postajem li ja to bolja verzija sebe, što bi rekla Loona Lu? J Za sad mi se jako dopada taj put – zabavniji je, opušteniji, zreliji, iskreniji... a ovo je samo par poteza, koji čine skicu novije Nate. J

Moda

Make  up inspirisan Biancom Balti i lepoticama sa Sicilije. Akcenat je na trepavicama i punim usnama  boje mesa. U mojoj verziji to znači preplanuo ten, Niveina BB krema, puder&bronzer  Yves  Rocher. Trepavice  geni i Maybelline Extreme Colosal. Usne – Aurina olovka u boji mesa,  Rosal lip balm, Rimmel Kate  Moss  mat  ruž. Kad je o odevanju reč, posle Biance Brandolini, moja nova  inspiracija je  Aleksandra  Kirienko (instagram @aleksandrakirienko ). Ta devojka nosi patike-tenisice u svim varijantama i prilkama i to  izgleda apsolutno sjajno. Posebno su efektne  kombinacije sa šortsem i sakoom. Checked & approved! (Hm, ja i patike J)). Za uveče, must mi je total leather look. Potpuno je logično što bih čitavu kolekciju Marte Miljanić smestila u svoj ormar! Go dark, baby!

Muzika

Imam ja već na YT svoju playlistu koja se jednostavno zove  Music for my soul. Tu se može  naći  pregršt club hitova deep housea, koje redovno  kradem od  mog  Veljka, poneki dobar narodnjak, hitovi osamdesetih... E pa uskoro dodajem i album Milice  Pavlović. Sve njene  pesmice su odlične za  đuskanje  i garant za dobar provod. A možete  i vežbati uz njih!  Posebno  me  oduševila vest  da  je brigu  o Miličinom stajlingu preuzela  super talentovana Elena  Nikolaevna. Navijam za ove dve   devojke. Iako se na prvi mah čine kao spoj nespojivog (ah te predrasude!) sigurna  sam da će napraviti nešto zaista sjajno!

Provod

U poslednje  vreme me je vrlo lako naći. Kad nisam na poslu J, onda sam u mom omiljenom Soprano  baru. Konobari i barmeni već prešli u kategoriju prijatelja, a atmosfera... ona moja. Kao „druga kuća“. Sve znaš i svi te znaju. Kokteli sa tajnim Rajkovim sastojcima i sjajno  društvo su garancija odličnog provoda. I ja sam ponosna što sam „njihova“  Odri.

Raspoloženje

Hm... ja ga definišem kao „tinejdžersko“. Simptomi – malo sna, loš  apetit, čest nedostatak inspiracije, sklonost kao većem broju presvlačenja u toku dana (mrtva trka između mene i lutkice iz „Obucite Maju“); a tek što umem da se zbunim, ostanem bez teksta, izlupetam svašta i pocrvenim... I opet mi se izlazi po splavovimaJ! Uzrok svemu navedenom je kompleksan, ali je  poenta da  je mnogo zabavno! Poučena savetima mojih Milice i Peđe, opuštam se i uživam!  Obećavam!

Ljubav

Najneomiljeniji lik iz serije  „Beverly  Hills“ mi je bio Stiv. Nisam podnosila  čoveka jer je plav – kosa, oči, svetao ten... Ma kakvi!  Nisam mogla da oprostim onoj Keli što je s njim. I tako ja  čitavog  života svesno-nesvesno   biram one crne sa zelenim očima. A onda juče shvatim, da mi je utakmica Brazil –Čile bila jedna od najlepših stvari koja mi se desila u poslednje vreme. Ne zato što je moj Brazil pobedio, nego što sam tih 90ak minuta provela u blizini nekog ko ima svetlu kosu i najplavlje oči na svetu!.  Lepo kaže  Žana  Poliakov, sve je moguće!

U tom love is the air i all you need is love duhu, odjavljujem se. Ne bih vas više zadržavala! :-*

Foto: Stilbook, Marko Vulević, Facebook, Gdeizaci.com