NOVA sezona

Prva stvar koju sam jutros pročitala je poruka moje Gage – „Najbolji dan u tvom životu je onaj dan kada odlučiš da je tvoj život samo tvoj, bez  izvinjenja i opravdanja“. Potpuno prigodan tekst na lepoj zelenkastoj pozadini, lišću tropskih biljaka, kao zaključak naše noćašnje debate. I podseća me Gaga na to često, za svaki slučaj, da bude sigurna da sam naučila. Još jedna stvar koja nema veze sa godinama.

Pijem jutros kafu sa svojom drugom majkom (za neupućene, tetka iz Pariza) i tako vodimo ozbiljne razgovore o životu i ostalim sitnicama, pa se dotakosmo i mog privatnog života, vazda intrigantnoj temi bliže i dalje familije, jer se nikako ne uklapa u klišee prihvaćene u našoj dinastiji.

Nije da sam baš htela ali eto namesti se da dobijem neke informacije, koje bi me nekada uzdrmale i  koje bih prihvatila kao apsolutno tačne. Danas ne. Možda jesu tačne. Možda sam ja u zabludi. Neka. Neće tetka da me povredi... Ma mislim se, udri slobodno, pa sve mogu da izdržim...  Ali svesno ne prihvatam ništa što lično nisam proverila, što mi se tek tako nameće. To bi mi bilo kao da potpuno mirno prihvatam nečija uverenja da nisam dovoljno sposobna da sama rasuđujem. Sve i da zvučim gordo, to bi za mene bila uvreda.  U isto vreme shvatim da zahteva veliku mentalnu snagu verovati tamo nekom „optuženom“ – ili mu dati na vremenu za odbranu, poput kakvog advokata sigurnom u njegovu nevinost. (Zato što ja tako želim i što se zid najbolje razbija sopstvenom glavom.) Onako smireno, bez „treskanja vratima“. Obuzdati svoj karakter, koji je, kako bi Washington rekao MOĆ – je onda nadmoć. Kako je moj tata govorio – nisi mala. Nisam.

Uprkos svojoj životnoj etiketi one man show, znam i da zakukam za  podrškom, tražeći je izgleda na pogrešnom mestu, nesvesno zanemarivši činjenicu da je (it is) a man’s world zapravo moj teren.

Pre neki dan, moj veliki BRAT već na kapiji, dovikuje :“Ej Nale, ti imaš onaj moj srpski broj? Pa ništa, zovi me ako ti nešto treba“. A ništa mi ne treba, bar ne ono što može da se kupi J. Vratim se košenju dvorišta i skapiram da nije bilo mnogo situacija da sam čula tu rečenicu. A da sam potpuno sigurna da verujem u svako slovo iste. Baš taj čovek mi  je zapravo podrška koja mi je trebala. Ne možete prihvatiti savet od onoga ko istu situaciju nije proživeo. On zna sve strane sveta i života. I običan je. I lud na svoj način. I beskrajno šarmantan i duhovit-podjednako se šali i na svoj i tuđ račun. I ne možete da budete imuni na njega u bilo kom smislu. Nije savršen ali kad nekog volite ne tražite mu mane. S godinama smo sve sličniji – kako bi rekao majstor Života, i lafčine i budalčine, tek meni njegova pohvala znači više od bilo čije, savet shvatim ozbiljnije sve i da pri tom umiremo od smeha; kad me on nešto, sad stvarno ozbiljno, pita, osetim se doraslom i njegov zamišljen pogled mi je lampica za zabrinutost. Znači, sad pamet u glavu.

Naš zagrljaj (uz obavezno tapšanje po leđima) i njegovo „Gde si, BRATE moj“  su najveća potvrda naše bliskosti, moje zrelosti, njegove vere u mene; čovek jasno i glasno pokazuje da sam mu VAŽNA, kao čovek. Nevezano za rodbinsku, imamo i našu tajnu vezu.  Jednog dana – imaćemo imperiju. Imam moje rame.

Prolazim večeras kroz svoju sobu i bacim pogled na sto – veliki tamnosmeđi blok za skiciranje, pariski Vogue (most wanted september issue) i knjiga za Francuski jezik. Moodboard mog sadašnjeg života. Bez foliranja. Crtaj i idi živi u tom tvom Parizu!

Konačno imam vremena da radim ono što najviše volim – onda spoljni svet prestaje da postoji, a sa njim i sve brige i problemi (naravno da mi život nije sjajna stranica lifestyle magazina iako ga tendeciozno uređujem tako, da bar zaliči). Svakodnevni  rad i postavljanje sve težih  zadataka i vera u sebe moraju dati rezultate. Do skoro sam se divila Arturo Eleni, Megan Hess, Thiery Perezu... razmišljajući o definiciji sopstvenog stila, pa malo tražeći i nalazeći mane svom radu... dok me komentari ljudi čije mišljenje izuzetno cenim, nisu trgli  - pa devojko, ti već imaš svoj stil i sjajno je to što radiš, samo napred! To daje još veći elan i želju da budeš još bolji. Ne treba uvek biti strog prema sebi .Uči, istražuj, eksperimentiši... „bolje“ je jedina opcija. Ni Rim nije izgrađen za dan. Nisu li komentari Nine Ricci, Blumarine, Montaigne marketa, Secret Parisiena, Maxime Gautiera (ne hvalim se nego da još malo osvestim sebe) lep pokazatelj da ti dobro ide? Seti se samo tvojih real life idola koji su nekad i mesecima čekali da se popnu na pobedničko postolje. Ali su tamo i dalje.

Za ovu novu sezonu (mene)  čuvam svoje šiške i omiljeni Rimmel Kate Moss 45 a vidim se u dugoj Jacquemus haljini boje leda od finog moher pletiva i da mirišem na Dior Homme. Miks zašitnog znaka, nečeg što je timeless, jednostavne cosy&sexy elegancije, malo emocija u mirisima, onog masculine akcenta... Trening je pod must (ima nešto u onom bilderskom zagledanju pločica pred ogledalom J ) i više sna... jer beauty sleep (borice, znam da ste od stalnog smejanja, ali...). C est moi. Neću da crtam obrve nosim patike uz haljinu sa ne daj Bože torbicom oko struka, sve i da ima YSL kristalčiće. I dalje ću da se ulepšavam pred spavanje i aranžiram jastuke.

Kad si svestan sebe, svojih kvaliteta, ali  i svih onih stranputica gde se spotakneš pa nastaviš dalje... pustiš tebe da budeš ti, lakše je biti veliki i hrabar i majstorski laganim potezima postizati ono što dugo želiš. Lepo je rekla neka pametna srpska glava – život je ozbiljan posao.  Zahteva spartansku rešenost  i mnogo rada, ako ste stvarno u fazonu da izgleda kao onaj luksuzni magazin... ako ne, onda su i dnevne novine pa valjda u redu.

Foto-Pinterest, Jane & Serge, french quotes & Dina Broadhurst Art

Drugačija verzija mene

Već nekako s’proleća sam predosetila da će  ovo leto biti bar po nečemu drugačije. Nekako se nametnulo da mi se dopadaju stvari koje do tad nisu, da odbacujem one druge koje me sputavaju. Mislim da i ja generalno postajem drugačija. Sve češće presretnem sebe s rečenicom „Pa ja ovo  nikad nisam ovako...?“ Hm, postajem li ja to bolja verzija sebe, što bi rekla Loona Lu? J Za sad mi se jako dopada taj put – zabavniji je, opušteniji, zreliji, iskreniji... a ovo je samo par poteza, koji čine skicu novije Nate. J

Moda

Make  up inspirisan Biancom Balti i lepoticama sa Sicilije. Akcenat je na trepavicama i punim usnama  boje mesa. U mojoj verziji to znači preplanuo ten, Niveina BB krema, puder&bronzer  Yves  Rocher. Trepavice  geni i Maybelline Extreme Colosal. Usne – Aurina olovka u boji mesa,  Rosal lip balm, Rimmel Kate  Moss  mat  ruž. Kad je o odevanju reč, posle Biance Brandolini, moja nova  inspiracija je  Aleksandra  Kirienko (instagram @aleksandrakirienko ). Ta devojka nosi patike-tenisice u svim varijantama i prilkama i to  izgleda apsolutno sjajno. Posebno su efektne  kombinacije sa šortsem i sakoom. Checked & approved! (Hm, ja i patike J)). Za uveče, must mi je total leather look. Potpuno je logično što bih čitavu kolekciju Marte Miljanić smestila u svoj ormar! Go dark, baby!

Muzika

Imam ja već na YT svoju playlistu koja se jednostavno zove  Music for my soul. Tu se može  naći  pregršt club hitova deep housea, koje redovno  kradem od  mog  Veljka, poneki dobar narodnjak, hitovi osamdesetih... E pa uskoro dodajem i album Milice  Pavlović. Sve njene  pesmice su odlične za  đuskanje  i garant za dobar provod. A možete  i vežbati uz njih!  Posebno  me  oduševila vest  da  je brigu  o Miličinom stajlingu preuzela  super talentovana Elena  Nikolaevna. Navijam za ove dve   devojke. Iako se na prvi mah čine kao spoj nespojivog (ah te predrasude!) sigurna  sam da će napraviti nešto zaista sjajno!

Provod

U poslednje  vreme me je vrlo lako naći. Kad nisam na poslu J, onda sam u mom omiljenom Soprano  baru. Konobari i barmeni već prešli u kategoriju prijatelja, a atmosfera... ona moja. Kao „druga kuća“. Sve znaš i svi te znaju. Kokteli sa tajnim Rajkovim sastojcima i sjajno  društvo su garancija odličnog provoda. I ja sam ponosna što sam „njihova“  Odri.

Raspoloženje

Hm... ja ga definišem kao „tinejdžersko“. Simptomi – malo sna, loš  apetit, čest nedostatak inspiracije, sklonost kao većem broju presvlačenja u toku dana (mrtva trka između mene i lutkice iz „Obucite Maju“); a tek što umem da se zbunim, ostanem bez teksta, izlupetam svašta i pocrvenim... I opet mi se izlazi po splavovimaJ! Uzrok svemu navedenom je kompleksan, ali je  poenta da  je mnogo zabavno! Poučena savetima mojih Milice i Peđe, opuštam se i uživam!  Obećavam!

Ljubav

Najneomiljeniji lik iz serije  „Beverly  Hills“ mi je bio Stiv. Nisam podnosila  čoveka jer je plav – kosa, oči, svetao ten... Ma kakvi!  Nisam mogla da oprostim onoj Keli što je s njim. I tako ja  čitavog  života svesno-nesvesno   biram one crne sa zelenim očima. A onda juče shvatim, da mi je utakmica Brazil –Čile bila jedna od najlepših stvari koja mi se desila u poslednje vreme. Ne zato što je moj Brazil pobedio, nego što sam tih 90ak minuta provela u blizini nekog ko ima svetlu kosu i najplavlje oči na svetu!.  Lepo kaže  Žana  Poliakov, sve je moguće!

U tom love is the air i all you need is love duhu, odjavljujem se. Ne bih vas više zadržavala! :-*

Foto: Stilbook, Marko Vulević, Facebook, Gdeizaci.com