2012/12/06

VIP post


Kako je ovaj moj blog nastao prvenstveno iz želje da tu ostanu zabeleženi neki lepi trenuci, dragi ljudi, sve ono lepo što sam videla, doživela... (nešto kao virtuelni dnevnik lepih stvari), onako nenametljivo, da se ne zaboravi, onda je mislim sasvim logično da se (najmanje jedan) post posveti nekom  koga nazivam svojom inspiracijom. Malo li je, pogotovo znajući da sam ja prvenstveno umetnička duša pa sve ostalo...
Znam ja da će svakom ko ovo bude pročitao, navedeni „simptomi“ koji slede zaličiti na zaljubljenost ili slično, ali jaka je to reč i s tim valja biti oprezan, naročito kad sam ja u pitanju, zato i volim da kažem da je reč o oduševljenosti nekim. To mi nekako zvuči mnogo prikladnije, a ujedno i življe, aktivnije, luđe, lepše... Toliko. A uvek mogu da se branim ćutanjem J.


E pa eto. On mi se dopao onako na prvi pogled. I taj njegov pogled! Uf! Onako u sekundi, bez razmišljanja i premišljanja. Okupira mozak u trenu. Takav je on. I nema tu mesta razumu – sve je zauzeo taj neodoljivi magnetizam. Pa onda vidiš kako se divno smeje, kako ima ono nešto „mangupsko“ u sebi (priznajem, volim!), a tek taj glas, sa onim super-sexy akcentom... Onda krene da se uvlači pod kožu, nenametljivo, zavodljivo, nestašno-provokativno... a to tako prija. Navikao me na svoje prisustvo, na buđenje i uspavljivanje. Tu je kako god, nekad samo blesne, ali je tu. A meni sve lepo, lako, smešno, nisam tu... Eeeee... Što je najbolje, počnem sebe da gledam drugačije. Proradi mi onaj zavodnički instinkt, počnem više da se dopadam sebi, samopouzdanje raste li raste, a energija za obavljanje milion stvari u danu (koju doduše uvek imam, ali...) dobije na zamahu. A tek moja interesovanja? Svašta počne da me zanima, pa se još više trudim, pa učim, što da bih i njega impresionirala J, što zato što uvidim da su to sve sjajne stvari koje će me itekako obogatiti. (Već sam jednom rekla da je nekad potrebno samo da vam neko ukaže na njih, a u ovom slučaju inspiriše na traženje, učenje...) Još jedno priznanje – nađem ja vremena i da crtam. Tu je meni moja inspiracija, pa mi dolaze ideje, oblici, boje... nastaju kreacije ko od šale. Lepe iz prvog poteza. Uskoro će i one biti objavljene i to pod nazivom „Mes grandes dames“ (i ovo nije tek tako!).


Kako je lepo biti lepa njemu i za njega! A s njim uvek veselo, zanimljivo, živo, štošta za videti i za čuti. Harizma neverovatna. Sjajan provod zagarantovan. Naći mu manu... mnogo teško. Kako da mi se ne uvrti u glavu neko s kim doživeh neke od najlepših trenutaka dans ma vie? A sve tako spontano, prirodno, kao da ga znam 100 godina, i s njim je sve opušteno i ništa nije glupo. Osećaš se ko u nekom sjajnom filmu, privilegovano, maženo i paženo. Ih! Sve potaman! A on sav lep, i postaje sve lepši! Pa taj đavolasti osmeh, pa onaj pogled... uf, preteraću. J A zna on to! I tako lepo ume da se pronađe u mojim postovima i statusima.
Ali, i u ovoj bajci, kočija mora da se pretvori u bundevu. (dopalo mi se poređenje, ništa više...) I taj neko nije više tu. A onda počne da nedostaje. Kako se čini svakim danom sve više. Odlazak na spavanje, pa umesto standardnih sat vremena pre no što se utone u san, treba bar 2... a on tu, u mislima! Ujutru, the same story. Samo sad treba ustati... nekako. J Pomislim na njega i lepo mi. Inspiracija je to! ALI FALIIIIIII!!! MNOGO, ONAKO BAŠ!
Za kraj, da parafraziram onu staru,dobru, filmsku: „We will always have Paris“, pa ja bih rekla „We will always have...“. Znaće on ;-).

photo: tumblr