Les Miserables - Les Magnifiques

Čisto podsećanja radi, da još jednom naglasim da mi je sve što je francusko srcu blisko. Ili što u najmanju ruku ima neke veze sa Francuskom. Zato je i moj prvi „pik na draftu“ za ovogodišnji FEST bio film „Les Miserables“. Jeste knjiga pročitana odavno, odgledana neka stara verzija od pre dvadesetak i kusur godina, ali ovo se nije smelo propustiti, pogotovo što je u pitanju mjuzikl. Inače volim „filmove sa pevanjem i igranjem“, utoliko što ih smatram žanrovski vrlo zahtevnom kategorijom, u kojoj se snalaze samo vrhunski umetnici, sa obe strane kamere.

Kako smo se smestile u Sali, komentarišemo Jelena i ja kako imamo sjajna mesta i kako je atmosfera baš nekako opuštena, ready for enjoying. Fali samo da vam neko doda šolju ukusne kafe. Kafe nije bilo, ali se uživalo od prve scene.

Volim onu svoju veštinu prepoznavanja sjajnih stvari na prvi pogled – tako je bilo i ovaj put: Film počinje monumentalnom scenom gde stotine robova užadima vuku brod koji se tu nasukao. Pljuštanje kiše, "grmljavina" muzike i njihovih glasova i strašni pogledi tih izmučenih ljudi se istog trenutka urezuju u pamćenje. A to je bio tek početak... (Što bi značilo da sam „kupljena“ u prvim sekundama)

Oduševila me sama fotografija – svaka od scena bi bez problema mogla poneti epitet kultne i ući u istoriju filmske umetnosti. Tu su i fenomenalni pogledi na vrhove planina, panorama Pariza kao i „zavirivanje“ u pariske ulicice „odozgo“, sa velikih visina. Nebo je gotovo uvek teško, olovno, maglovito. Boje odeće „isprane“, „ozbiljne“, šminka i kostimi odlični. Stvarni, autentični.

Glavni glumac Hugh Jackman više nego briljantan –vrhunska transformacija, sjajni prelasci iz očaja u bes, tugu, sreću. Sve smo proživeli sa njim.

Russel Crow je odlično dočarao lik inspektora Žavera – te sitne sivkaste oči, glatki obrazi i oštro obrijana proseda bradica jasno ukazuju na čoveka koji je maksimalno snalažljiv, kao mačak sa devet života, spreman na raznorazna dela i nedele ne bi li ostvbario svoj cilj.

O svakom od glumaca bi se mogao napisati esej, jer sve vreme dok ih gledate, shvatate koliko u stvari verujete u to što govore, rade.  Nijedna scena nije predugačka, monotona. Svaka „odsečena“ tamo gde treba.  Muzika dramatična, emotivna, teška, „uznemirujuća“, a sasvim sigurno nešto što bih rado poslušala i bez gledanja filma. Pregršt britko izrečenih  životnih mudrosti smeštenih u elegantno spevane stihove.

Najjači utisak na mene jeste ostavila simbolika koju scene nose - ivica kamene ograde po kojoj hoda Žaver,  zlokobno tamno nebo,udari talasa, ponori, svećnjaci koje Valžan nosi sa sobom kud god da krene, ulepljena francuska zastava koja se vuče po  pločniku, telo jednog od revolucionara koje ostaje da visi sa prozora ne ispuštajući crvenu zastavu...  i samo podsećajući na jednu.

Gledanje ovog fenomenalnog ostvarenja ujedno je i svojevrsno podesećanje na iskonske vrline – na drugu šansu koju treba iskoristiti kako najbolje umete, na volju da se pomogne pa makar i neznancu, na večnu veru u pobedu dobrog, na snagu oproštaja, na ljudsku veličinu koja u trenucima život ili smrt pokazuje svoje pravo lice. Parafraziraću jednu od, po mom mišljenju, najjačih rečenica: kada nekog volite, to je kao da ste videli lice Boga. A bez sumnje, svi često zaboravljamo koliko je lepo samo što postoji neko koga volite, u ma kom kontekstu... I koliko nas same ispunjava činjenica da činimo nešto iz čiste ljubavi.

Iskoristiću, umesto zaključka, rečenicu koju je po izlasku iz sale, izrekla ma belle – Vredi svakog od 157 minuta. Izvrstan umetnički doživljaj, mogućnost da sagledate sebe i svoj život ogledajući se u karakterima glavnih junaka, zaista neponovljivo iskustvo.

Tous mes compliments.

Official website  Les Miserables

Very Versace (Automne/Hiver 2013-2014)

Bilo da ste vatreni obožavalac kuće Versace ili ne, nemoguće je ostati ravnodušan na kreacije koje stižu odatle. Šokiraju, uzbuđuju, očaravaju ili vam jednostavno "ne bude dobro" (i u pozitivnom i negativnom smislu) ali oni su to što jesu. U opštem smislu - malo su za moj ukus too much, ali im u svakom slučaju skidam kapu. Uvek postoji nešto što bih rado obukla, a kad je reč o poslednjoj kolekciji za jesen-zimu 2013/2014, posebno su me oduševili detalji, što će reći nakit i obuća. 

Najkraće definisano - volim, volim da preteram. Upravo tako izgledaju sve te ogrlice, narukvice, sandale i čizme. Stilski sjajno uklopljeni elementi ali u prevelikoj količini. I meni se to jako dopada. Neretko, i sama imam te momente. Zapravo, mislim da sam , u tom smislu, podvojena ličnost :-). 

Ovako nešto mogu da nose samo žene čije je samopuzdanje na (pre)visokom nivou. One koje su tako sigurne u sebe, koje znaju da mogu da promene svet i da to učine kad god požele... a sve ove bodlje su tu da to još više naglase. Mnogo je? Neka je... može im se. 

Versace ne odustaje od svoje vizije  ultra sexy&glam zavodnice sa velikim Z. Ovog puta je njihova moćnica pankerski raspoložena - koža, lak, nitne, lanci, perle.

Naravno, reč je o komadima vrhunske izrade, sa velikim umetničkim dojmom. Predimenzionirana narukvica sa mnogobrojnim bodljama i gomilom kristala koji tu negde vise, izgleda kao galerijski eksponat.

Efekat je zaslepljujući, totalno WOW! And my wish list looks like this...

photos: Vogue Paris

Enterijer EXPO 2013

Jedna od mojih omiljenih “krilatica” – Lepota će spasiti svet (kao što spašava mene!) ponovo dokazuje svoju moć i pokazuje svoje pravo (lepo, a kako drugačije?) lice. Sinoć mi je i pogled na polupraznu Knez Mihailovu, vodnjikastim pahuljama  zamućen, izgledao lepo i nekako tres chic: Ma belle i ja jurimo na otvaranje izložbe Enterijer Expo 2013 u galeriji “Progres”. Kako drugačije da se oseća čovek kome se u mislima prepliću radost išćekivanja nečeg novog, zaintrigiranost nečim iznenađujućim i počastvovanost mogućnošću prisustvovanja samoj premijeri? Nešto kao odlazak na crveni tepih sveta umetnosti. Definitely my cup of tea!

Izložbu organizuje magazin Enterijer, dok je autor čitave postavke arhitekta Nenad Veličković (intervju sa njim nalazi se u prethodnom postu). Sasvim dovoljno da ni na trenutak ne posumnjam da će ono što me očekuje unutar mermernih zidina biti lepo, jako lepo.

Moram da dodam da sam bila jako srećna saznavši da je ovo (tek) druga izložba po redu, dakle nisam propustila nijednu – prošle godine je bilo zvanično upoznavanje. E pa sjajno, znači, zajedno gradimo – svako svoju – tradiciju.

Tema ovogodišnje postavke jeste kontrast  - spoj – sklad tradicionalnog i modernog. Ima tu simbolike. Kao što je Jeleni pažnju privukla replika starog radio aparata, u onoj retro boji drveta, tako sam ja svoj pogled prikovala za fotelju u obliku egzotičnog cveta sa fenomenalnom baršunastom teksturom. (Možda se i ona i ja baš tako divno slažemo jer umemo dobro da iskombinujemo razlike i sličnosti J)

Već prvim obilaskom izložbe stekla sam utisak da se ova postavka bitno razlikuje od one iz 2012. Što je opet sasvim u redu. I treba da bude drugačije, novo... Za razliku od prošlogodišnje koja je upadljivo mirisala na glamur, gde je sve vrvelo od barokom inspirisanih detalja, svetlucavih mozaika, ovde imamo balu slame i na njoj futuristički dizajniran gramofon (da, gramofon). I nekako je ova postavka praktičnija i pristupačnija, lakša za zamisliti u svom domu. Cilj i jeste da naučimo kako da ono što je produkt savremenog dizajna uklopimo u životni prostor u kome su zastupljeni i neki tradicionalni elementi.

Među mojim favoritima, pored pomenute cvet-fotelje, našla se i sofa (nalik onoj sa portreta Madame Recamier) – boja starog zlata, fini piš, valovite forme. Ja sam je istog trenutka poželela u svojoj kući, Jelena dodala „pored prozora“ (See what I am talking about?). Tu je i jedno sjajno ogledalo sa kitnjastoim, drvenim ramom i efektom ispucale farbe. Nekako mi je zableštalo na romantiku Provanse, a pri tom se sjajno kombinuje uz staklo i tamne, glatke drvene povšine. Krzneni prekrivač bi se svakako našao na mojoj listi želja, ali su me najviše oduševili prekidači za struju. Valjda je i sam proizvođač bio svestan efekta koji će izazvati, pa ih je tako lepo izložio na zidu sa cvetnim tapetama i svaki uramio u dekorativne ramove, kao što bi neko uramio goblen. A dizajn… elegantan, jednostavan, odlična kombinacija mat i sjajnih površina. Zamislite da na zidu imate prekidač sa zlatnim “paspulom”. Tako “sporedna” sitnica a tako upečatliv detalj, da poželite da poređate nekoliko, samo da biste ih gledali. Odličan način da minimalistički uređenom prostoru, sa obiljem neutralnih boja i transparentnih detalja, date Hollywood glamour touch. Fenomenalno!

Na moju veliku radost, videh i da su dekorativni jastučići i te kako u trendu – morski zeleni pliš sa hippie tufnama ili vintage sa portretom Devojke sa bisernom minđušom – the choice is yours!

Veče se završilo Jeleninim “zaključkom” –There are far,far better things ahead that any we leave behind.

Enterijer Expo 2013 je sigurno jedna od tih stvari koje su u svakom smislu AHEAD!

*Izložba je otvorena do 27.02.2013, od 10 do 20h, ulaz slobodan.

Izazov sa posebnim šarmom – Nenad Veličković

U lepoti treba umeti uživati – prepoznati je i proniknuti u njene najveće tajne; prepustiti joj se i dopustiti da vam pomeri granice do tad poznatog. Lepota prostora u kome živimo, radimo i sa kojim se saživimo, postaje deo nas samih. Svaki detalj govori o nama i mi o njemu. Ima li šta lepše nego okružiti se bojama, predmetima, detaljima na koje i sam pogled čini da se osetimo bolje, uzvišenije?

Čak i u razgovoru sa Nenadom Veličkovićem, arhitektom unutrašnje arhitekture, prepoznaje se njegov istančan ukus i visoko-umetnički pristup kojim “vaja” poveren mu prostor – u kome će njegov snažan osećaj za lepo i doći do punog izražaja.

Ljubav, umeće, posvećenost i znanje, potrebno da bi jedna”čistina” dobila nove dimenzjje, ne mogu se okarakterisati merljivim vrednostima. Potrebno je nešto više.

Koliko je zapravo uređenje enterijera umetnost a koliko praktična aktivnost kojom se prostor čini funkcionalnijim i lepšim?

Gotovo svaki segment iz oblasti dizajna, ukoliko mu se prilazi ozbiljno i  “sa srcem”,

lako postaje umetnost… Dizajn enterijera je prvenstveno praktična aktivnost, kako ste ga Vi nazvali, zato što je podređen ergonomskim normativima i zahtevima nas, ljudi, ali ukoliko nema tu neophodnu dozu umetničkog, inovativnog pristupa-ostaje samo isprazno rešenje prostora.

One koji se spremaju da preurede svoj životni prostor, sigurno će zanimati koji su to trendovi trenutno aktuelni u ovoj oblasti.

Trendovi su poslednju deceniju, na svim poljima dizajna, postali eklektični do te mere da se ne usudim definisati ih samo kao nekoliko odrednica… Pogledajte modu, čak i muziku - gotovo nemoguće kombinacije postaju moderne preko noći. Tako je i u mom poslu.. Na nama arhitektama je da nudimo nešto novo, ali i dovoljno “provereno”, da bismo uspostavili neki trend.  Za mene, trend je uvek tačna mera dobrog ukusa  i slobode u kreativnosti.

Kako većina ljud i danas nije u mogućnosti da “drastično” menja enterijer svog stana, kuće, a opet, svi znamo koliko te lepe, pozitivne promene utiču na raspoloženje i psihu onoga ko tu živi.

Koji su to neki detalji kojima na jednostavan način možemo osvežiti izgled svog okruženja?

Ako tražite najjednostavniji način menjanja vizuelnog identiteta nekog rešenog prostora, ja bih Vam savetovao da obratite pažnju na posebno izdvojene celine, male i često zanemarene… tekstile, tj. tepih, zavese, jastučići, prekrivači, jer ih zapažamo kao “udarne” tačke u nekom prostoru. Naravno, za mene prostor podrazumeva u startu dobro rešene osnove, dakle - rasvetu, podove, obrade zidova i druge “krupne faktore” u enterijeru… Pored tekstilnih detalja, veoma lako prostor menja formu promenom boje zida, ili tapetom, kojih danas ima u neograničenom izboru… I nikako ne zaboravite biljke koje u pravoj formi, u pravoj posudi, mogu oplemeniti i promeniti i najzahtevinje prostore.

Vrlo često smo suočeni sa zadatkom da mali prostor moramo u isto vreme učiniti i funkcionalnim i estetski usaglašenim, a prilično smo ograničeni.

Po Nenadovim rečima, u malim prostorima, bilo da su celovite stambene jedinice tipa-garsonjere,ili manje prostorije određene namene, akcenat je na funkcionalnosti kojoj je neophodan šarm, da taj mali prostor ne bi bio samo “laboratorija svrhe”.

Atraktivnost postižemo primenom odgovarajućeg komponovanja dizajna sa neophodnim mobilijarom, a funkcionalnost iskorištenjem prostora da tačno služi nameni i zadovoljava potrebe konzumenta.

Kao što sam već rekao, akcenat je na upotrebnoj vrednosti prostora...Ukoliko ne prilagodite namenu i svrsishodnost prostora onima koji će ga koristiti, dizajn ne može da vas “izvuče”. Dizajn je samo emocija, ekspresija dizajnera koja usavršava dobro postavljene osnove. Naravno, za mene je jednako važno i to surovo tehničko rešavanje problematike nekog prostora, kao i njegovo vizuelno estetsko uobličavanje.

Početak stvaranja svakog umetničkog dela, samim tim i uređenje enterijera, prati dobra inspiracija, mnoštvo ideja i zadataka čijom će realizacijom projekat biti kompletiran.

Inspiracija je stvar trenutka. Ponekad ugao padanja svetla na pod, ili čak neka muzika koju čujem, u meni izazove bujicu ideja koje onda spontano krenu da se uklapaju u priču o tom prostoru… Bitno je doživeti prostor i ljude uključene u njega što otvorenijeg uma i srca. Ostalo dolazi samo.

Poznato je da se umetnici i ljudi čiji je smisao za lepo ipak na jednom višem nivou u odnosu na ostale, rado suočavaju sa kreativnim izazovima, kada treba iznedriti ono što je najbolje u vama i preoblikovati u nešto što poseduje visoku upotrebnu i estetsku vrednost.

Nenadu je najveći izazov “beli papir”, a mišljenja je da će se sa tim složiti i većina njegovih kolega.

Kad je pred vama potpuno prazan plac, kuća ili prostorija, u kojoj, u tom momentu samo vi možete jasno videti potpuno rešen prostor…a svaki posao je sam po sebi izazov, jer se retko događa da se poklopi većina okolnosti koje ste već jednom prošli.

Isto je tako važno i prepoznati šta je ono što klijent zahteva, šta je ono što u njemu budi lepa osećanja, ono što odgovara njegovom senzibilitetu, načinu života i poimanju estetike.

Moj posao podrazumeva i tu konstantnu interakciju sa ljudima, tako da sam naučio da slušam, upoznajem ih i brzo shvatim šta je to što oni zapravo žele. Morate ljudima dati šansu, da na sebi svojstven način pokušaju da vam objasne kako oni vide to što zahtevaju od vas da uobličite. Na meni je da to prepoznam.

Nenad je za svoj rad više puta nagrađivan, a posebno je ponosan na dizajn enterijera stanu u Novom Sadu, za koji je 2011. godine dobio priznanje za Najlepši enterijer Srbije. Sa velikim uspehom organizovao je izložbu Enterijer Expo gde su se kao izlagači pojavili prestižni brendovi u dizajnu i izradi nameštaja, keramike, dekora…

Kada je reč o prostorima koje je imao da vidi, a koji sun a njega ostavili snažan utisak, izdvojio bi Kazino u Vegasu, opisujući ga kao “težak, ogroman enterijer, prepun života, gde je sublimirano sve ono najbolje od svih stilova, najbolje od rasvete, najbolje od ljudi koji ga konzumiraju 24 sata”.

Sa godinama se menjaju i životne navike ljudi, njihovi pogledi na svet – na sve to utiče i napredak i razvoj tehnike i tehnologije, stvaranje novih pravaca u umetnosti…

U kojoj meri ljudi danas polažu na uređenje svojih stambenih i poslovnih prostora, koliko se ta slika vremenom izmenila?

Ako gledamo kroz istoriju dizajna enterijera, ljudi su svako u svom vremenu, uvek mogli da se podele na one koji polažu na svoj životni proctor i one koji to otaljavaju. Danas je dobro što era kompjuterizacije i moderne pismenosti sve više ljude približava različitostima širom planete, pa ta sama dostupnost čini ljude zainteresovanijim i angažovanijim po pitanju uređenja prostora. Moderan čovek se određuje i kroz prostor u kom živi i radi.

Oni koji su upućeni i prate rad Nenada Veličkovića, već mogu da prepoznaju neke detalje, karakteristike koji ono što on radi čine upečatljivim, prepoznatljivim. Kada govori o nečemu što bi mogao nazvati svojim stilom, tvrdi da je stil jedna ozbiljna kategorizacija, naročito u njegovoj profesiji.

 Gotovo sam siguran da je moj lični pečat u prostorima koje dizajniram ta neka vrsta glamura koji je gotovo nestao na našim prostorima, a pod glamurom mislim na odmereno kombinovanje plemenitih materijala i savremenih tehničkih elemenata... kamena, npr. onixa, prirodnog drveta bogate teksture i egzotične prirode, kao i kovanog gvožđja. Sve to suprotstavljam ultramodernoj led rasveti koju koristim u svojim projektima, na bogatim, , dekorativnim tavanicama - ali bez suvišnih detalja... Dakle, mislim da je taj odnos svetla i plemenitih materijala ključan za definiciju mog stila.

Foto: Rade Kovač

Long live love! And a bit of philosophy...

OK, danas je Dan Zaljubljenih. Ma koliko se „busali“ kako treba biti veran svojoj, pravoslavnoj tradiciji i slaviti Sv. Trifuna, nemoguće je ostati imun na pljusak srdašaca i crvene boje. (Priznajem, meni je svakako – trenutno – srcu bliži ovaj naš svetac, naročito imajući u vidu moju ljubav prema vinu J ).

E sad, ono što je najbolje kod tog „Valentinova“ je to što bar danas ljudi u prvi plan stavljaju ljubav; nekom je cilj, nekom izgovor J, nekom motivacija... šta god... but love is in the air! I to svima, ma kog emotivnog statusa bili, donosi sjajno raspoloženje. Drugačije jednostavno ne ide.

 

 Čak i ja koja ne „robujem“ nekim običajima „valja se“, sterotipima i klišeima, ne bih imala baš ništa protiv plišanog mede sa crvenim srcem punim pralina (dodajte i bocu vina, tako je mnogo elegantnije, nekako više classy J ). Svakako, kompletan utisak zavisi od „dostavljača“ istog, ali da je lepo, lepo je. Zanimljive su čak i one duhovito-ironične pošalice na račun Kupidona i ostalih leptirića.

Mene su danas, po tom pitanju, nasmejale dve divne devojke – dizajnerka Milica koja je ušetala sa ogromnim osmehom i rekla „Gde si mačko, srećan ti ovaj dan NEzaljubljenih J“  a onda stiže dekoraterka Jelena, koja čestitku izgovara kako treba J i dodaje: „Znaš, na mom sajtu piše Još se nadam“. Kako da ih ne volite – i eto opet neke ljubavi!

Hm, kad smo kod tog VT, meni je jutros palo na pamet kako bih to rekla, onako sa stoprocentnom sigurnošću, jednom svom prijatelju – ali u baš tom, prijateljskom smislu. To je neko koga neizmerno cenim, čiji me duh oduševljava, čija mi je podrška jako važna, neko o čijim savetima dobro razmislim (poznato je da većinu saveta odbacim a da nisu ušli ni u fazu process), neko od koga se može naučiti štošta. Izuzetno sam ponosna na prijateljstvo s njim i ne bi mi uopšte „bila frka“ da mu to kažem. Eto, da zna. Ili bar da ga podsetim.

„Ti si meni sva tako draga, ljupka i mila“ je još jedna rečenica koja me prvo oduševila, a onda naterala da malo filozofiram, kako bih ja rekla, odnosno porazgovaram sa sobom („nekim pametnim“ dodala bi moja Gordana). Oduševljenje potiče otud što je ovaj lepi kompliment izgovorila žena koja je, po mom uverenju, sinonim uspešne žene – 40 godina, izgleda sjajno, prati modu, bira ono najkvalitetnije, ima stila; pored karijere stiže da se bavi i porodicom (troje dece), mužem, da redovno trenira, nalzi vremena za sve one ženske „seanse“... Pristaje joj i taj moćni automobil i krzno oko vrata i još je jako prijatna i ljubazna. Šta više? Veliko bravo. Uzor. Tako treba. Nije se sve to desilo preko noći, treba vremena, istrajnosti, želje, samomotivacije... ali tome treba stremiti.

Poenta svega rečenog je ta što ja VOLIM što je žena stekla takav utisak i što VOLIM  da delujem tako, da ulepšavam dane. Taj moj niz volim, volim, nastavlja se činjenicom da volim svoj posao, volim ljude koji ovde dolaze, volim ovaj prostor, deo grada; lep je (pomalo zaboravljeni) osećaj kad  posao doživljavate kao deo sebe, kao nešto svoje i  kad se iz srca trudite da doprinesete nekim svojim idejama... i da zajedno rastete. Zadovoljstvo je biti ponosan na ono što radite i biti spreman da u svako doba stanete iza toga.

Sledi nastavak... stavki koje VOLIM  a koje su mi prolazile kroz glavu kad god bih se dublje pozamislila nad svojom ličnošću J.

VOLIM  što:

ü  sam naučila da kažem NE. To -  NEĆU. Jeste. Tačka. Upornost se (ne) isplati

ü  neizmerno cenim svoje vreme

ü  biram da radim stvari koje želim

ü  biram da vreme i energiju trošim samo na ljude koje VOLIM

ü  nemam ni trunke entuzijazma za besciljne sedeljke, višesatna kafenisanja i beskrajne telefonske razgovore

ü  spisak mojih interesovanja raste iz dana u dan

ü  sam umetnička duša (posebna sorta ljudi!)

ü  mi je nekad lepše da ostanem kod kuće (jer ja tako želim) i čitam, crtam...  nego da budem bilo gde sa bilo kim

ü  ja biram, a ne biraju mene

ü  umem sebi da kažem „Prestani da lupaš gluposti“, „Šta je s mozgom“, „Bravo, legendo!“

ü  račune polažem samo sebi. Stroga sam. I to volim.

.

.

.

ZAKLJUČAK – VOLETI TO ŠTO JESTE!  (a to prevazilazi J zaljubljenost!)

Not ordinary hitlist

Quick post, što bi rekle drugarice blogerke! Još jedna u nizu top lista svih onih sitnica (ili trica i kučina što kaže moj Z.B.) koje su obeležile prethodni period i ulepšale ga naravno!

1.       Ranojutarnje šetnje Beogradom – Tašmajdanski park, crkva Svetog Marka, Čika Ljubina (uz sve lepote – idealno i da se podsetim svih nekih divnih trenutaka... koje tako vooooolim)

2.       Andrein kompliment da je podsećam na Chiaru Ferragni ili Rosie Huntigton Whitley – my pleasure!

3.       Moj novi hair style – ombre a la Alessandra Ambrosio. Promena vredna pažnje – instant način da svet počnete da gledate u još lepšim nijansama.

4.       Chateauneuf du pape – predivno belo vino sa neverovatnim mirisom koji me podsetilo na leto, more, moj rođendan, blagi topli povetarac i neko krupno egzotično cveće!

5.       Pravljenje kolaža – moja ljubav iz davnih dana je konačno stigla na red da bude realizovana. Prvi u nizu radova se zove „Tri boje vina“ inspirisan je nekim od mojih omiljenih etiketa a čini ga kombinacija modnog crteža  i sličica boca vina u kojima sam do sad uživala. Proisteklo iz velike ljubavi  baš sa namerom da sve moje ljubavi objedini u jednu.

6.       Upoznavanje novih, kreativnih i uspešnih ljudi – moje blago se baš gomila. Oni umetnički nastrojeni su ponajviše dobrodošli i svi oni koji stvarnost gledaju kroz prizmu umetnosti i koji od jednog običnog dana u životu prave umetničko delo. Ne ide ni meni loše! J

7.       Jedna predivna melodija u inboxu – Jean Jacques Smoothie – Love & Evil. “Baca” u čarobno raspoloženje, kao da ste upravo odvezali mašnu na kutiji i oduševili se poklonom.

8.       “Ono kad ti” dvomesečna beba isprlja belu košulju, planiranu za važan susret, a ti se smeješ i ne obaziraš se ni najmanje.

9.       Moja nova VT mašnica (brend je nazvan po inicijalima idejnog tvorca i dizajnera, mada mene redovno asocira na VolimTe J) – sjajan detalj da u stajling unesete malo masculine chica,dohovitosti-što da ne. “Namerno” sam odabrala onu u burgundy nijansi (pogađajte dva puta zašto J)!
http://www.facebook.com/VtMasne?fref=ts

10.   “Ono kad no 2” mi moja  Rada u razgovoru kaže: “OK, dear, pustiću te da večeras budeš mračna” i ja počnem da se smejem (ne znate kakav je to ozbiljan i smiren ton bio) – i gde je onda taj mrak?

11.   BONUS TRACK J - Beograd café – još jedno sjajno mesto koje su otkrili Alberto & Che J. Pravac Knez Mihailova 46 u jedan potpuno refreshingly cool ambijent a la N.Y. Imaju odličan čaj sa narandžom i rumom!

http://www.facebook.com/pages/Beograd-Cafe/315541881867159

Tous mes compliments…

Ko god da se malo pozabavio horoskopom, to jest, karakteristikama  znakova, već zna da Lavovi vole komplimente i pohvale. I nema tu ništa čudno. Pa evo ja, volim, baš volim kad mi neko kaže nešto lepo. Čini mi se da dobijem krila u trenutku. Po meni su komplimenti kao kockice šećera, pa što ne zasladiti život? (Da se odmah razumemo, jako je važno i s čije strane dolaze i koliko su argumentovani – izlizane fraze i klišei odmah idu u recycle bin i ne uzimaju se u razmatranje).

Ulepšati nekom dan i doneti mu osmeh na lice, pa ima li šta lepše? Ja jednostavno ne umem da ćutim kad mi se nešto dopada (ili neko J). Ali kad mi se stvarnoooo dopada! Ne delim ja lepe reči tek tako. Ali je dovoljno da me nešto u trenutku oduševi i da „isprosipam“ tone lepih reči (što bi rekla moja draga Gordana – bez zareza). I da uživam u tome potpuno – nema kalkulacija, premišljanja – reći ili ne, a šta će taj neko da misli. Da li treba ili ne treba... Pa govoriš mu nešto lepo – šta ima tu da se misli? Kad se govori o lepom, ja zapravo niti mogu niti umem niti želim da ćutim.

Kako je meni jutros dan lepo počeo kad mi bliska saradnica reče (pri tom nešto iznervirana): „Eh draga, kad bi svi bili tako dobri kao ti, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto...“

Pamtim i jedan kompliment koji je poprilično neuobičajen i koji je mene oduševio. Čovek koji me tad recimo znao samo iz neke prepiske, u jednom trenutku reče da je moja najlepša osobina dostojanstvenost. Kako da se ne osetite ponosno? To vas odvaja od stotina drugih, to nešto što je neko prepoznao samo iza tih nekih reči, stavljajući sve ono spoljašnje u drugi plan.

Pre nekih dan „saznam“ J da posedujem izuzetnu energiju na koju je nemoguće ostati ravnodušan. Opet jedan veliki plus u čast inner beauty – ništa stajling, poza, duga kosa...  Ovo prvo traje i nema „loš dan“.

Slatko sam se nasmejala i na komentar od pre par dana:“Nato, izgledaš kao kostur“. Simpatično, jer je presudno od koga potiče ova rečenica. Ja sam je doživela kao kompliment  jer se ja tako, mršavo osećam sjajno u svojoj koži. I meni je to važno – jedan od preduslova da budem zadovoljna sobom. U tome je poenta.

Još me drži dobar osećaj izazvan još mesecima unazad i to jednom prosto-proširenom rečenicom: „A, baš si mi super cura...“ U tih par reči stalo je zapravo mnogo više od togaiI sjajno je što je izgovoreno onako spontano, “u hodu”…

Tako sam i ja nedavno, gledajući neke fotografija sa otvaranja eksluzivnog kluba, u moru devojaka u šljaštećim kreacijama i neprirodno visokim platformama kao najlepšu izdvojila devojku koja je bila krajnje svedeno obučena, prirodno lepa, u skladu sa godinama, prilikom, mestom. Iako nismo bliske, znamo se ”iz viđenja”, nisam gubila vreme i odmah joj poslala poruku sa mojim zapažanjima, tek tako. (Ništa mi nije trebalo od nje! J)  Verujem da je bila iznenađena.

 Ja se čvrsto držim svog uverenja da će lepota spasiti svet i da ne treba mnogo da bi taj isti svet u trenutku postao lepši – moj svet, vaš, ceo svet... Ja obožavam da dragim ljudima uputim koju lepu reč povodom njihove nove kolekcije, filma, tek kupljene haljine, upravo okačene diplome na zid – postajem nestrpljiva kad mi je nešto lepo i drago... Iskrenost bez interesa, ljubaznost bez loših namera, prirodnost i čistim srcem u (lepši) svet. I svesno i nesvesno prvo primećujem lepo! I glasno mu se divim. I svi su na dobitku J.

*Još jedno moje uverenje – istinske vrednosti nema potrebe potencirati – same se otkriju… kao zaljubljenost (na primer J)