Podrška samohranim roditeljima

Ovih dana često umem da kažem da svet, realno gledano, nije savršen, ali da to nikako ne znači da morate biti  loši da biste se snašli u njenu. Baš naprotiv. Dokle god ima dobrih ljudi, ma koliko da ih je, oni drugi se ne računaju. Ne možete ipak da se ne začudite kao ljudi iznenađeno reaguju na neke pozitivne stvari, kao da to nešto nije "normalno", valjda preterano naviknuti na ono što nosi predznak "minus". Nisam rekla ništa novo i zaista se trudim da stvari gledam u najpozitivnijem svetlu, večito vođena plemenitim idejama, lepim rečima i prijateljskom odnosu prema svetu oko nas. Vera u lepo i dobro me ne napušta i svaki primer istog, da može i tako, me iznova obraduje.

Agnetu Azirović sam upoznala pre par godina, dok smo radile neku reviju i priznajem da sam, kao i većina ljudi, onako na prvi pogled mislila - Kako je samo lepa, tu se negde zaustavivši. Uvek ljubazna, odmerena, damskih manira, plenila je svojom pojavom. 

Pre par meseci ugledavši je na naslovnim stranama raznih magazina, u društvu preslatke devočice, prvo što sam pomislila bilo je: Vidi ovo, do sad je nisam viđala u ovakvim kampanjama!  Nisam slutila da je to dete zapravo njena ćerkica. 

Ubrzo sam saznala i da je Agneta pokrenula humanitarnu organizaciju "Samohrane majke", jer se i sama našla u toj životnoj ulozi. Oduševila me njena snaga i volja i želja da pomogne i drugima, onda kada je i njoj pomoć više nego potrebna. Valjda tako postajete jači, imate neku vrstu odgovornosti prema svima onima koje "vodite" i koji veruju u vas.

Ideja je naišla na jako lep prijem, a najveću podršku dobila je od Opštine Novi Beograd i Aleksandra Šapića. Agneta i sama živi na pomenutoj opštini i kako se susrela sa bezbroj problema, vezanih, pre svega, za papirologiju, kontaktirala ih je i uz njihovu pomoć otvorila ovaj fond.

Danas je na press konferenciji promovisano i otvaranje posebne kancelarije, pod nazivom "Samohrani roditelji", a koja se takođe nalazi u okviru Opštine Novi Beograd. 

Pored toga, u pripremi je i humanitarni bal "Izbori se za svoje dete", koji će se održati krajem novembra meseca, a na kom će se sakupiti sredstva za buduće projekte fonda. U okviru iste manifestacije, biće održana i modna revija kao i koncert na kome će nastupiti neke od najvećih muzičkih zvezda. 

Takođe, svakog 1-og i 15-og u mesecu u 17h u Servis Centru preko puta opštine "Novi Beograd" se održavaju sastanci samohranih roditelja. 

Mnogo je ljudi kojima treba pomoći i svakako da je mnogo i onih koji su voljni da to učini. Takve primere treba promovisati i ukazati im pažnju. I izboriti se da ta lepša strana sveta postane glasnija! Tako će i on sam postati savršenije mesto. 

Lifemarks po Instagramu

Opasno sam se "navukla" na Instagram :-). Em kreativno, em tako zabavno i skroz cool! OK, volim da se igram! Dnevnik u slikama. I ja ne bih bila ja kad ne bih dodala i poneku reč... tek da zagolicam maštu. :-) 

Za ovaj post sam izdvojila svojih Top 5 favorita, ne birajući ih, pri tom, u strogo estetskom smislu, već po onome šta sve te sličice znače - šta je pisac hteo da kaže.  So, that's me!

Žana Poliakov. Žena čiji mozak obožavam i za koju umem da kažem da je super-pametna. Svaka njena knjiga je pravo malo blago, riznica jednostavnih i pametnih rečenica. Svakodnevni život svakog od nas. Ovde i sad. Samo to Žana ume tako lepo da upakuje. Jako često drugaricama poklanjam njena dela. nekako se desi da je to baš u trenutku kad treba; ono kad se čovek presabira ili mu nedostaje "rečenica za kraj". 

Lovemarks sam pročitala pre par dana i posebno mi se urezala u sećanje sledeća misao. Parafraziraću je:

Dosadilo mi je da slušam kako sam superiorna. To sam ja. Prihvati to, ne sreće se tako nešto svaki dan. 

U mojoj izvedbi to glasi: Neću više da budem super, hoću da mi bude super. Eto ukrala sam sama sebi status sa Facebooka. 

Smej se, smej, uvek se smej. Tako bi rekao Miroslav Ilić a ja se toga pridržavam. Retko kad ćete me videti bez osmeha. I nekako se uvek zaljubim u ljude koji se lepo smeju. Kako i da se naljutite na nekog ko ume tako lepo da se smeje? Nekad umem da se našalim kako sam tako dobro usavršila osmeh a la Miss Universe :-). Naravno, uvek iskreno. Znam da se mnogi ljudi danas iznenade kad im se tek tako nasmešite pri mimoilaženju u supermarketu, npr. Malo blago koje se uvećava deljenjem. Ja se stalno smejem!

Sinoć mi je draga drugarica skrenula pažnju na to da sam sva u znaku leptira. Rešile smo da sva ona posebno dobra raspoloženja krstimo šifrom "Leptir". Jedna druga me čak i zove leptiricom. Dobro, jeste. Znamo i ko je kriv za sve. Lepršavo, lagano, brzo i nežno. To je to raspoloženje. Ovaj prsten inače obožavam i eto postao mi je neka vrsta zaštitnog znaka. Namerno sam ga uparila sa kožom i nitnama, baš zbog onog kontrasta "Nekad gruba, nekad nježna" (stih iz pesme Šaka Polumente koji mi ne izbija iz glave, mislim na stih a ne na Šaka :-) )

Hm. Sviđanje. Savršeno dobro znam i šta i ko mi se sviđa i zato sve ostalo: Stoj! :-) Uopšte nemam problem i da to priznam, i  tom njemu i drugima. Iskreno i otvoreno do kraja. Ženske savete iz knjiga za samopomoć ali i života, zapravo ne podnosim. Ja to sve radim my way  i osećam se jako dobro i moćno što je to tako. 

Ovaj Instagram post je "kršten" nazivom "AhaMMM". Ko razume, shvatiće.

Zavodljivo. Damski. Mistično. Crno i belo. Retro. Kad su u pitanju posebne prilike, počela sam da razmišljam "čipkano". Mnogo opasna stvar ta crna čipka. Nepogrešiv izbor kad treba izgledati kao u redu iznad. Samo, i za nju treba imati osećaj. Ništa OVER, samo suptilno. That's the catch. 

Photo: Instagram Nastasjavm

Leptirisanje itd.

Moj upravo postavljeni status na Facebooku glasi: „Ti donosiš radost“ sa sve posvetom nekom ko je izgvorio tu divnu rečenicu. Toliko mu dugujem. Negde me ljudi tako i doživljavaju i ja sam neizmerno ponosna i počastvovana što je tako. Ipak, to nipošto ne znači da nemam loše momente. Imam ih i te kako... Ali, sve dok ima stvari koje vas mogu učiniti srećnim, one loše (jednostavno je takav red) valja zanemariti, jer ne služe  ničemu. Takođe, kad stvari krenu naopako, tad treba grabiti sve one naizgled beznačajne sitnice. I to je ta borba za opstanak.

Priznajem da sam juče izlažirala svoje sjajno raspoloženje, ilustrujući ga slikom šarenih leptira.( Bila sam u fazonu nemanja želje za ustajanjem iz kreveta.) S namerom da mi dan takav bude, jer mi ništa drugo ne ostaje. Dodatno inspirisana mudrolijama super pametne Žane Poliakov, lepo se obučem i krenem u osvajanje novog dana.

Šta me usrećilo?

Sunce, Sunce... koje je pokorilo čitavu Slaviju. Prijatno ćaskanje sa Milicom Milšom. Našle smo se kako bismo odradile intervju (nikad brže J )a ostatak vremena provele ćaskajući o raznoraznim temama, kao dobre drugarice. Inspirativni sagovornici me uvek „podignu“. Jureći na posao preko Cvetnog trga, setih se da bi bilo lepo pozvati dragog prijatelja, da ne kažem najdražeg. Čovek koji ima posebno mesto u mom životu. Njegovo „’De si mali“ odagnava oblake ko rukom odnešeno. (Prosto je- ako ti neko nedostaje i želiš da ga čuješ, pozoveš ga i to je to)

Uspešan dan na poslu, ma koliko naporan bio, na mene deluje opojno. Po prirodi sam workaholic i rad je za mene svojevrstan adrenalin. Nasmejani i prijatni ljudi oko mene, nadasve lep posao, svest da si deo nečega lepog i dobrog, mora da utiče na raspoloženje. Ona „tugica“ se spakovala u fioku, a meni osmeh ne silazi s lica.

Urednica zadovoljna intervjuom, javlja se i druga sa nekim sjajnim predlozima (priznajem, slaba sam još na to kad mi neko pomene neko fotkanje J), eto onda i jedne sjajne devojke koja je već osmislila mali projekat sa mnom u glavnoj ulozi, za njen blog. Treba joj samo moje DA!Tu je! A onda, imaš i nekog kome se možeš pohvaliti za sve to i ko će  savršeno  razumeti  novopristiglu radost!  Deliš da bi imao više!

Dodajem i obnovljeno drugarstvo sa kolegom sa fakulteta. Ponosna sam zaista i ja na njegove uspehe i tek sada nadoknađujemo ono propušteno iz vremena studiranja. Tada se možda jednostavno nismo „prepoznali“; porasli smo i sada ne postoji niko ko se glasnije smeje dok ruku pod ruku šeta Dorćolom (posle smokvicarenja J ). Happy, happy!

Jedan sam od vatrenih zagovornika snage lepe reči! Imam i tu ludu sposobnost da u milisekundi izraz lica od „želim samo da pobegnem“ pretvorim u osmeh dostojan Miss Universe. Ljupka ženica iz pekare (zbog nje svako jutro jedem isto, jer je žena divna!), poštar, portir iz banke, blagajnik iz iste, krojačice... svi ti divni ljudi ne zaslužuju ništa manje od mog širokog osmeha. Onda bude lepo i meni.

Ja ovde već ne vidim ni gde je to što me oneraspoložilo.

DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available.