2013/10/10

Leptirisanje itd.

Moj upravo postavljeni status na Facebooku glasi: „Ti donosiš radost“ sa sve posvetom nekom ko je izgvorio tu divnu rečenicu. Toliko mu dugujem. Negde me ljudi tako i doživljavaju i ja sam neizmerno ponosna i počastvovana što je tako. Ipak, to nipošto ne znači da nemam loše momente. Imam ih i te kako... Ali, sve dok ima stvari koje vas mogu učiniti srećnim, one loše (jednostavno je takav red) valja zanemariti, jer ne služe  ničemu. Takođe, kad stvari krenu naopako, tad treba grabiti sve one naizgled beznačajne sitnice. I to je ta borba za opstanak.
Priznajem da sam juče izlažirala svoje sjajno raspoloženje, ilustrujući ga slikom šarenih leptira.( Bila sam u fazonu nemanja želje za ustajanjem iz kreveta.) S namerom da mi dan takav bude, jer mi ništa drugo ne ostaje. Dodatno inspirisana mudrolijama super pametne Žane Poliakov, lepo se obučem i krenem u osvajanje novog dana.


Šta me usrećilo?
Sunce, Sunce... koje je pokorilo čitavu Slaviju. Prijatno ćaskanje sa Milicom Milšom. Našle smo se kako bismo odradile intervju (nikad brže J )a ostatak vremena provele ćaskajući o raznoraznim temama, kao dobre drugarice. Inspirativni sagovornici me uvek „podignu“. Jureći na posao preko Cvetnog trga, setih se da bi bilo lepo pozvati dragog prijatelja, da ne kažem najdražeg. Čovek koji ima posebno mesto u mom životu. Njegovo „’De si mali“ odagnava oblake ko rukom odnešeno. (Prosto je- ako ti neko nedostaje i želiš da ga čuješ, pozoveš ga i to je to)
Uspešan dan na poslu, ma koliko naporan bio, na mene deluje opojno. Po prirodi sam workaholic i rad je za mene svojevrstan adrenalin. Nasmejani i prijatni ljudi oko mene, nadasve lep posao, svest da si deo nečega lepog i dobrog, mora da utiče na raspoloženje. Ona „tugica“ se spakovala u fioku, a meni osmeh ne silazi s lica.


Urednica zadovoljna intervjuom, javlja se i druga sa nekim sjajnim predlozima (priznajem, slaba sam još na to kad mi neko pomene neko fotkanje J), eto onda i jedne sjajne devojke koja je već osmislila mali projekat sa mnom u glavnoj ulozi, za njen blog. Treba joj samo moje DA!Tu je! A onda, imaš i nekog kome se možeš pohvaliti za sve to i ko će  savršeno  razumeti  novopristiglu radost!  Deliš da bi imao više!
Dodajem i obnovljeno drugarstvo sa kolegom sa fakulteta. Ponosna sam zaista i ja na njegove uspehe i tek sada nadoknađujemo ono propušteno iz vremena studiranja. Tada se možda jednostavno nismo „prepoznali“; porasli smo i sada ne postoji niko ko se glasnije smeje dok ruku pod ruku šeta Dorćolom (posle smokvicarenja J ). Happy, happy!


Jedan sam od vatrenih zagovornika snage lepe reči! Imam i tu ludu sposobnost da u milisekundi izraz lica od „želim samo da pobegnem“ pretvorim u osmeh dostojan Miss Universe. Ljupka ženica iz pekare (zbog nje svako jutro jedem isto, jer je žena divna!), poštar, portir iz banke, blagajnik iz iste, krojačice... svi ti divni ljudi ne zaslužuju ništa manje od mog širokog osmeha. Onda bude lepo i meni.

Ja ovde već ne vidim ni gde je to što me oneraspoložilo.


DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available.