2011/12/26
2011/12/10
Lovely day ili LOVE-ly day
Prvi utisak - divan dan, to jest jutro. Počinje priridnim buđenjem, mada se nisam nešto oduševila kad otvorih oči... Priznajem, pade mi na pamet sinoćni petak proveden uz komp, propušen, još jedan izlazak, i to buđenje... nije to ono što želim svim srcem i uhvatim sebe da više ne volim da budem sama u stanu. Osećam se nekako tužno, siroto, prazno... ni da se našališ s nekim. Ali ajde...
Prvo, odlazak u pekaru, bez šminke sa vetrovitom frizurom a la Sijena Miler, u dugačkom džemperu haljini i baletankama a la Kejt Mos. Mali Luj Viton novčanik i gomila ključeva u ruci. Spremna za malu turneju po Vračaru. Gledam one zgrade po Rankeovoj i Gastona Gravijea... kako su samo divne. Toliko lepih detalja, toliko zaniljivih sitnica od kojih svaka ima svoje mesto i namenu. Oduševi me i zgrada, to jest kuća Pokreta gorana. Ne znam da li mi je ikad pre privukla pažnju. U meni se probudiše i nesuđeni arhitekta i romantičar...Sve mislim, divno je jutro, divno!
Kupim kroasan i onda polako puteljkom do Bate. Prođem pored poznate mi zgrade i setim se otlkad mu nisam pustila poruku, a u stvari i što bi. Pa da ispadne frka i zbrka i ono što nije...
Svrstim po novine i čokoladice, prozborim koju sa Željkom i krećem prema mom ulazu. A on tamo, meni lepuškast, nekako zbunjen, progovori nekim glasom "šta sad da kažem", standardno upita šta radim, ja njega gde je to poranio, eto on nešto tu završava, ja kao ne radim, ali opet ima posla, zvaće me ovaj, pa onaj... (nema on pojma šta ja radim), nasmeja se nekako, i u nedostatku tema za dalju konverzaciju upitah ga kad nam kreće sezona. Usledi pauza s njegove strane, gleda me ko da sam ga upitala ko zna šta, i odmahnu rukom... ih ima još.... Ajde vidimo se
Vraćam se u zgradu i mislim - šta mi bi? Nisu se uskomešali samo leptirići nego se i zmajevi probudili! Onaj čudan osećaj nestabilnosti, utznemirenosti, ali koji prija, pa što sad?Zar je moguće da me tako uzdrma susret sa čovekom koga viđam u zadnjih 6 godina, s kojim nemam ništa, i s kojim neću ni imati to ništa?
Prva pesma na radiju " We found love" a meni kroz glavu prođe da bih sa njim možda bila stvarno srećna.
Možda se i on zbunio kao i ja i ko zna o čemu on sad razmišlja.
Da li sam bila lepa, joj?
Prvo, odlazak u pekaru, bez šminke sa vetrovitom frizurom a la Sijena Miler, u dugačkom džemperu haljini i baletankama a la Kejt Mos. Mali Luj Viton novčanik i gomila ključeva u ruci. Spremna za malu turneju po Vračaru. Gledam one zgrade po Rankeovoj i Gastona Gravijea... kako su samo divne. Toliko lepih detalja, toliko zaniljivih sitnica od kojih svaka ima svoje mesto i namenu. Oduševi me i zgrada, to jest kuća Pokreta gorana. Ne znam da li mi je ikad pre privukla pažnju. U meni se probudiše i nesuđeni arhitekta i romantičar...Sve mislim, divno je jutro, divno!
Kupim kroasan i onda polako puteljkom do Bate. Prođem pored poznate mi zgrade i setim se otlkad mu nisam pustila poruku, a u stvari i što bi. Pa da ispadne frka i zbrka i ono što nije...
Svrstim po novine i čokoladice, prozborim koju sa Željkom i krećem prema mom ulazu. A on tamo, meni lepuškast, nekako zbunjen, progovori nekim glasom "šta sad da kažem", standardno upita šta radim, ja njega gde je to poranio, eto on nešto tu završava, ja kao ne radim, ali opet ima posla, zvaće me ovaj, pa onaj... (nema on pojma šta ja radim), nasmeja se nekako, i u nedostatku tema za dalju konverzaciju upitah ga kad nam kreće sezona. Usledi pauza s njegove strane, gleda me ko da sam ga upitala ko zna šta, i odmahnu rukom... ih ima još.... Ajde vidimo se
Vraćam se u zgradu i mislim - šta mi bi? Nisu se uskomešali samo leptirići nego se i zmajevi probudili! Onaj čudan osećaj nestabilnosti, utznemirenosti, ali koji prija, pa što sad?Zar je moguće da me tako uzdrma susret sa čovekom koga viđam u zadnjih 6 godina, s kojim nemam ništa, i s kojim neću ni imati to ništa?
Prva pesma na radiju " We found love" a meni kroz glavu prođe da bih sa njim možda bila stvarno srećna.
Možda se i on zbunio kao i ja i ko zna o čemu on sad razmišlja.
Da li sam bila lepa, joj?
2011/12/06
Čekajući Deda Mraza
Večeras mi se nasmejaše kad rekoh da se radujem Deda Mrazu... Kažu da je malo mnogo leta u mom životu da bih verovala u simpatičnog deku... A ja večeras gledam novogodišnju dekoraciju ispred Dorijan Greja i prosto se rastopih od neke topline... ko da sam u Parizu ili tako negde, jelke, lampioni, ko da se ne razneži...
Do njegovog dolaska još nekih 20ak dana, znam da će to proći mnogo brže nego što ja mislim, ali se radujem i očekujem neki spektakl. Kakav, e to ne znam. klasika, raduješ se i misliš da će sve biti bolje i lepše posle tog 31.og... možda i hoće, želja ipak ima... i to prilično....
Do njegovog dolaska još nekih 20ak dana, znam da će to proći mnogo brže nego što ja mislim, ali se radujem i očekujem neki spektakl. Kakav, e to ne znam. klasika, raduješ se i misliš da će sve biti bolje i lepše posle tog 31.og... možda i hoće, želja ipak ima... i to prilično....
Пријавите се на:
Постови (Atom)