2017/06/23

Art & Glam - Dina Broadhurst

Kako bi rekao Ivan Ivanović, moja lepa vest za danas je da sam ulepšala dan Dini Broadhurst – mojoj omiljenoj savremenoj umetnici,
Oduševljena njenim radom, na insta story sam okačila jedan njen kolaž – sa meni najdražim zvezdicama (Ista fotka je završila kao wallpaper na mom telefonu) uz caption „C’est genial“. Stigla je poruka od Dine u DM – trostruko srce. Na moj komentar da obožavam njen rad i da se može podvesti pod jednu reč „Awesome“ .
Odgovara lepa Dina – „Thanks so much. You made my day x“
Ova model looking devojka se proslavila svojim fashion – glam  kolažima, koje bih ja tako rado videla kao tapete na zidovima stana. So chic.
Njeni radovi nose svojevrsnu svežinu, slave jedan ležeran hedonizam, senzualnost, erotičnost, provokaciju, prefinjenost... imaju taj neki wow momenat svojstven ženama koje zovemo glamazon.
Dina ima apsolutno svoj put; prosto da možete doživeti miris oversized ruža sa njenih kolaža, miris mora sa obala Saint Tropeza... I što je bukvalno sjajno – bespoštedno rasipa šljokice! Jednostavno – art du chic!









Fast love

Ljubav  prema automobilima  datira iz mog najranijeg detinjstva. Moja prva igračka koje se sećam jeste bio crveni automibilčić. Jednom su mu bili otpali točkovi, pa je tata izgravajući automehaničara zaradio povredu ruke. Sestra je za dobijala lutke i haljinice kao poklone, dok sam ja lagano pravila svoju kolekciju, šlepera, trkačkih automobila  i bila ponosna vlasnica „miksera“ za mešanje betona.
Šta ćeš biti kad porasteš – voziću kamion. Kako sam bia samo srećna kad me tata odvede na poligon, pa pokazuje one saobraćajne znake u auto-školi.
A tek uzbuđenje na trkačkoj stazi? Brat je bio moj Flojd – bato, kad se obogatim, biću ti sponzor. Oduvek sam volela da zavirim pod haubu i da kao nešto tu petljam s tatom, pa da uprljam ruke uljem, benzinom... Imali smo mi našu tradiciju gledanja TV Sat emisije nedeljom popodne. 
Jedne godine su  se na kalendaru AMS našli super sportski koncept automobili – znala sam karakteristike svih 12 – kakvi su im motori, koliko konjskih snaga imaju, za koliko postižu ubrzanje od 0 do 100... 

Ferrari je oduvek zauzimao posebno mesto a opasno su mu se primakli Pagani, Lotus, BMW... Automehaničarske ambicije me nikako napuštaju – kad god se iznerviram, poželim da sam Života i da imam svoju radonicu, nestanem u onom kanalu i da me niko ne vidi...
Početkom ove godine, steknem nove drugare koji su svi odreda u nekom poslu sa autombilima. Kako sad da ja ne znam koliko koji motor ima cilindara, šta su obrtni momenti, pa hibridi, krosoveri... Aaaa vreme je da se gradivo obnovi – realnom bilo bi me sramota da sam ja tu sad neki njihov pajtos a da ne znam takve stvari.


Prvi korak – ne propustiti Sajam autombila. Drug Raša se pokazao kao idealan saborac i tako mi je lepo objasnio  šta je GLE, šta BMW serija 5, koja je to specifična crvena boja Alfe... Tu se naprosto zaljubim u BMW i8 – gde ćeš veće sreće nego kad sam uspela da se slikam u njemu (OK, malo je teže kad imate duge noge).


I naravno, gde ću bolje literature od Top Speed  magazina. Ja ga nazivam „modni časopis za automobile“ Miris novinskog papira ne može ništa da zameni. Još kad je ovako glossy! Odlični, detaljni tekstovi, mnoštvo informacija, najnoviji  trendovi i pregršt sjajnih fotografija.
Naročito me oduševljavaju tekstovi i reportaže Uroša Dedića, izvršnog urednika i sve one metafore i „jezičke ukrase“ koje koristi. Ne morate biti vrsni poznavalac automobila da bi vam se približile karakteristike najnovijih modela. Kako sam ja bila polaskana kad se ispostavilo da delimo isto mišljenje vezano za favorite iz aktuelnog broja!
Pored neizmerne sreće što sam se vratila svojoj velikoj ljubavi - i rešila da da uradim nešto s njom :-), tu su i neka nova poznanstva, veze... Svakog dana mi stigne po neka notifikacija na Instagramu - zapratila vas je ta i ta tjunerska kuća, fan stranica sportskih automobila, razni amazing cars... 

Naravno kod mene jedna umetnost povlači drugu pa sam ja vrlo brzo smislila način kako da ujedinim sve moje ljubavi... stay TUNED J

Foto.
ford.ca
top speed
bmw.com

2017/04/23

Time of my life

„Da se razmisli!“ Polu-rečenica koju je Šćepan Šćekić uputio svome Lunju, onako preteće pokazujući prstom, želeći da s tih par reči obeleži  bitan trenutak, od značaja... ma za obojicu. Smejala sam se ja mom omiljenom liku iz „Srećnih ljudi“ a zapravo i nije mi bilo toliko smešno; i sama već duži period uviđam da je toliko toga o čemu valja porazmisliti. Samo je potrebno vreme, vreme da ga damo sebi. Kad već mislim da je vreme najskuplja stvar na svetu onda je valjda vreme koje damo sebi i najveći dar.
Pa, ako nećeš na fin način... onda će ti univerzum pokazati da je krajnje vreme, na onaj ružniji, koji najviše mrziš, pa da zapamtiš. Već 10 dana bukvalno ne mrdam od kuće; danas je bio moj prvi izlazak iz karantina, ono da se našminkaš kako bi sebi malo života udahnuo i izađeš među ljude – a da ti ljudi ne nose bele mantile.
Tempertura za koju sam verovala da sam je otresla špicastim vrhom baletanke je rešila da me nauči pameti. Nema šta drugo da bude – mogu ja da širim oči u neverici i govorim kako nije moguće da se meni ovo dešava, da nosim sa sobom gomilu lekarskih nalaza i vučem kesicu a lekovima – sve mi džaba.  Pa to NE MOŽE da bude, ne može, ne može... može.  I evo mene, umirene, sa nemogućnosti da jurim od 7 do 23 – pa mi valjda i zato leglo ponovno iščitavanje Godine koja prođe, dan nikako. Al’eto vremena, da se razmisli...


Danas smo moja Mara i ja prošetale Topolom, meni za ljubav. Ja, ponosna što imam tako luckastu, pametnu, zgodnu i trendi sestru, pametnu i vrednu, sa tom veselom dečicom; kako je onako, baš porasla i što me baš ona tako šeta kao specijalnog gosta kroz našu varoš. Ja onako, malo k’o narcis, mislim u sebi da li će joj (ipak samo njeni) prijatelji i poznanici reći:“Pa, lepa ti je Nata“ i uživam da se zajedno sećamo svih trenutaka u našem gradu – škole, te samousuge koja opet postoji, kafića gde smo se nekad sretale u dogovoreno vreme... sve se zna i šta je ko vozio i ko je šta obukao i ko su bili čika Nikiji koji su harali u našoj ranoj mladosti. I priznadosmo jedna drugoj da se silno rastužimo kada prođemo pored našeg Auto moto društva i gledamo onu praznu kancelariju, sa i dalje šljaštećim peharima u polici – a nema ni Kilijeve radionice, niti Rade i Pera peru autombile, niti se lagano okupljaju „jugići“ iz auto-škole... Nema ni onog modro plavog Fiat Coupea koji je mene podsećao na Ferarija...
Ali, mi smo tu i ima još vremena – za mnogo štošta još, pogotovo sad kad smo nekako u isto vreme otkrili da smo mi nama najvažniji i da nam je tako najlepše. Toliko je toga što je godinama bilo „na čekanju“ , gurano pod tepih, zanemarivno, zaboravljano...  ne zato što se nije htelo nego jer se nešto drugo, bučnije i napadnije, nametalo kao „važnije“... a nije bilo. Neprocenjivi momenti kad to shvatite. Nekad je dovoljno samo da date sebi minut i zapitate se „Čekaj, šta će da se desi ako sad ovo ne uradiš i ako to nije toliko hitno?“ Iskren odgovor uslovljava naredni korak. A sve zavisi od tog vremena koje poklonite sebi – vi sami, jer niko drugi neće.


Svih ovih dana mog boravka u karantinu, moja velika sestra iz Pariza me uporno podseća na obećanje koje sam dala sebi i svima njima – da ću se uzeti u pamet i više paziti na sebe. Pita ona mene onako jednostavno – šta ti stvarno hoćeš od života? I eto mene, već kucam poruku, onako kao top listu, šta je to što bi činilo moj vek vrednim življenja. Sve znam. Nema ni mnogo stavki ni neke velike filozofije. Umetnički rečeno – jedan fin kroki, u par poteza. Kažu da kad nešto staviš na papir to je već dobar plan i realizacija će ići lakše. Nije lako i neće ni biti – pogotovo kad morate sebe da prebacite na „sporohodno“. Ali trening je čudo – trebalo bi da se češće podsećam da sam i stoj na rukama (kog sam se toliko plašila i bila ubeđena da ga nikad neću uraditi) izvela najbolje u razredu i pokazivala drugima, za primer. Al’ vežbalo se, vežbalo... bilo je poderanih leđa i modrica i zvučnih padova ali se uspelo. Tako valja i vežbati to posvećivanje vremena sebi. Pa i ta moja obožavana Formula mora u toku trke da svrati u pit stop... I to je sastavni deo svog tog cirkusa, bez toga se ne bi mogao ni pehar podići. Da se zapamti.