2013/02/01

Tous mes compliments…



Ko god da se malo pozabavio horoskopom, to jest, karakteristikama  znakova, već zna da Lavovi vole komplimente i pohvale. I nema tu ništa čudno. Pa evo ja, volim, baš volim kad mi neko kaže nešto lepo. Čini mi se da dobijem krila u trenutku. Po meni su komplimenti kao kockice šećera, pa što ne zasladiti život? (Da se odmah razumemo, jako je važno i s čije strane dolaze i koliko su argumentovani – izlizane fraze i klišei odmah idu u recycle bin i ne uzimaju se u razmatranje).


Ulepšati nekom dan i doneti mu osmeh na lice, pa ima li šta lepše? Ja jednostavno ne umem da ćutim kad mi se nešto dopada (ili neko J). Ali kad mi se stvarnoooo dopada! Ne delim ja lepe reči tek tako. Ali je dovoljno da me nešto u trenutku oduševi i da „isprosipam“ tone lepih reči (što bi rekla moja draga Gordana – bez zareza). I da uživam u tome potpuno – nema kalkulacija, premišljanja – reći ili ne, a šta će taj neko da misli. Da li treba ili ne treba... Pa govoriš mu nešto lepo – šta ima tu da se misli? Kad se govori o lepom, ja zapravo niti mogu niti umem niti želim da ćutim.


Kako je meni jutros dan lepo počeo kad mi bliska saradnica reče (pri tom nešto iznervirana): „Eh draga, kad bi svi bili tako dobri kao ti, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto...“
Pamtim i jedan kompliment koji je poprilično neuobičajen i koji je mene oduševio. Čovek koji me tad recimo znao samo iz neke prepiske, u jednom trenutku reče da je moja najlepša osobina dostojanstvenost. Kako da se ne osetite ponosno? To vas odvaja od stotina drugih, to nešto što je neko prepoznao samo iza tih nekih reči, stavljajući sve ono spoljašnje u drugi plan.


Pre nekih dan „saznam“ J da posedujem izuzetnu energiju na koju je nemoguće ostati ravnodušan. Opet jedan veliki plus u čast inner beauty – ništa stajling, poza, duga kosa...  Ovo prvo traje i nema „loš dan“.
Slatko sam se nasmejala i na komentar od pre par dana:“Nato, izgledaš kao kostur“. Simpatično, jer je presudno od koga potiče ova rečenica. Ja sam je doživela kao kompliment  jer se ja tako, mršavo osećam sjajno u svojoj koži. I meni je to važno – jedan od preduslova da budem zadovoljna sobom. U tome je poenta.
Još me drži dobar osećaj izazvan još mesecima unazad i to jednom prosto-proširenom rečenicom: „A, baš si mi super cura...“ U tih par reči stalo je zapravo mnogo više od togaiI sjajno je što je izgovoreno onako spontano, “u hodu”…


Tako sam i ja nedavno, gledajući neke fotografija sa otvaranja eksluzivnog kluba, u moru devojaka u šljaštećim kreacijama i neprirodno visokim platformama kao najlepšu izdvojila devojku koja je bila krajnje svedeno obučena, prirodno lepa, u skladu sa godinama, prilikom, mestom. Iako nismo bliske, znamo se ”iz viđenja”, nisam gubila vreme i odmah joj poslala poruku sa mojim zapažanjima, tek tako. (Ništa mi nije trebalo od nje! J)  Verujem da je bila iznenađena.


 Ja se čvrsto držim svog uverenja da će lepota spasiti svet i da ne treba mnogo da bi taj isti svet u trenutku postao lepši – moj svet, vaš, ceo svet... Ja obožavam da dragim ljudima uputim koju lepu reč povodom njihove nove kolekcije, filma, tek kupljene haljine, upravo okačene diplome na zid – postajem nestrpljiva kad mi je nešto lepo i drago... Iskrenost bez interesa, ljubaznost bez loših namera, prirodnost i čistim srcem u (lepši) svet. I svesno i nesvesno prvo primećujem lepo! I glasno mu se divim. I svi su na dobitku J.
*Još jedno moje uverenje – istinske vrednosti nema potrebe potencirati – same se otkriju… kao zaljubljenost (na primer J)