2015/06/27

Sa IT na ti

Danas se sve one stvari koje nas osvoje, onako na „jedan“, neobjašnjivo, nazivaju IT – IT devojka,  IT torba, IT mesto... Kako je realno teško pronaći ova druga dva (i niz iza njih) bez ove prve stavke, vratimo se fenomenu devojke koja ima to „nešto“ a bez da smo pročitali (evo ja npr.) vodič kako postati gospođica sa ovim epitetom, a koji potpisuje Alexa Chung, kojoj su baš ta dva slova kao srednje ime.
U ovdašnjim uslovima malo je nezahvalno govoriti o ovoj „pojavi“ u onom kontekstu koji karakteriše svetske pripadnice IT sestrinstva – luksuzni resorti, poznanstva sa top kreatorima, holivudske zvezde kao kućni prijatelji... zato bih ja to „nešto“ prevela na devojka-šmeker. ( na pomen ove reči, iskoči mi slika Gage Nikolića kao Flojda u „Naconalnoj klasi“ – dakle, pozajmiti nešto mangupsko od njega J ) Za početak, recimo...
Nedavno mi je drug rekao, na moju izjavu da hoću jednom posebnom biću  da uradim majicu po sopstvenom dizajnu, potpuno custom  made limited edition, da je to tako „starmodno & cool“ i da to današnje devojke ne rade. Pa dragi moj, zavisi koje... Možda baš u tim i takvim sitnicamatreba tražiti odgonetku na pitanje šta jednu devojku u zemlji Srbiji može učiniti „šmeker(k)om“.


Skica za portret:
 Ona mora da ima svoju kafanu. I omiljenu pesmu za naručiti.  I sva je bitna kad orkestar u njenu čast zapeva „Božanstvena ženo“ od slavuja iz Mrčajevaca. Ima ona i svoj sto i najdražeg, starijeg konobara, sa nekim retro imenom, koji kao da je upravo uslužio Jataganca i ekipu, pa došao za njen sto. To je mesto gde ona rado menja suši za začinjena pileća krilca koja jede prstima.
U svakoj mogućoj situaciji, ostaje dama i drži svoju ženstvenu stranu. To sa sobom ne povlači obavezno i uzanu haljinu i visoke potpetice. Žene su danas mahom zaboravile na svoju gracioznost i prefinjenost. I bokserski zahvati se mogu izvesti  elegancijom balerine. Ne mora svaka da hoda kao MM kad izađe iz onog voza, ali pokreti nogu kao u fudbalera... ne, nikako. Naša devojka ne psuje, ali ni ne pada u nesvest kad se to nekom u njenom prisustvu „omakne“.  Za nju je Jack Daniels a ne Cosmopolitan. Podjednako voli miris bagrema u proleće i onog oporog dima kubanskih cigara. Citiraće pre Bracu iz „Kengura“ nego Bler iz „Tračare“.


U ljubavi i prijateljstvu, ostavlja srce na terenu. Daje se bespoštedno, kao dete. Kad voli, ne ume da ćuti. I ne želi. Njeno srce je veliko i hrabro. Ona nije Keri i ne juri nikakvog  Zverku.  Ona je Leti Ortiz koja je svom Dominiku Toretu i devojka i sestra i brat i majka – prijatelj i podrška, uvek i svuda. Obračunaće se s kim treba, sve i da nosi satensku večernju haljinu, i  biti „mala“ kad treba, obična devojka koja zadivljeno trepćući sluša svog muškarca. I ponosna je na njega. Obožava da mu šalje poklone na kućnu adresu, bez povoda. Kad želi da ga vidi, pozvaće ga i biti njegov lični Viktorijin anđeo. Rado će odabrati da provede veče sa njegovim društvom gledajući fudbalsku utakmicu  umesto da  pozira na nekom modnom eventu. Jutro pre toga provešće iščitavajući sportsku štampu da bi se adekvatno pripremila. Da li je luda? Jeste.


Ona ume da zaustavi saobraćaj čak ikad je od glave do pete odevena u no name brendove. Na njoj „Zarina“ haljina i „Šafranove“ baletanke izgledaju skupo kao da je pozajmila neku krpicu iz garderobera Elene Perminove. Ne uzbuđjuje se ako ne zna čiju je haljinu ponela J.Lo na dodeli Oskara, ne prati slepo trendove i uživa da izađe iz kuće nenašminkana. Nećete je videti u pastelnom džemperiću, pantalonama „na crtu“ i „Grubinovim“ papučama, ali će zato na minus 5 izaći u klub u mini haljini, bosih nogu, u sandalama  sa vrtoglavom potpeticom, ogrnuta krznom. Ionako će se zagrejati plešući do zore, a spavaće u nekom narednom, od svojih 9 mačkastih života.

Jedno od svetih načela kog se uvek pridržava, i kada spava sama (jer je akcenat uvek na onom štoje „ispod“) jeste jedna od najpametnijih izjava Elle Mac Pherson: „Ako nosite veš koji čini da se osećate glamurozno, već ste na pola puta da se zavama svi okreću“. Sve i da nosi pamučnu trenerku, negde će već nestašno proviriti satenska mašnica. I ne čini vam se da miriše na „Invictus“... 

Tekst objavljen u