2013/05/26

Ah, those events! :-)

Jedan moj drug je znao da kaže kako radi 24/7. To nam je nekad bila i svojevrsna šifra.  Retko kad umem i želim da pohvalim sebe – ako to ljudi vide, super, ako ne, biću još  bolja, da ne mogu da me ignorišu. Hehe! U toku proteklih desetak dana, više puta sam uhvatila sebe kako govorim sebi – ja sam super (i tako se osećam J ). Toliko toga sam stigla da vidim, uradim; kako je to jednom sjajna Verica Rakočević rekla – Mene je teško pratiti, ja se nikad ne umaram. Ne sećam se kad sam poslednji put rekla da mi je dosadno, dan mi je generalno prekratak. Zato mi sad i jeste teško da sve te lepe stvari od prošle nedelje spakujem u jedan post. A očekujemo još mnogo toga...
1. Depeche  Mode Warm up party & Andrej Pejić. Mixer house.
Ili kako bi to moja ma belle rekla, jednog dana ćemo o ovome pričati unucima. Bilo je sjajno biti okružen svim tim mladim ljudima, sa sjajnom energijom. Andrej Pejić je biće neverovatne lepote i čudesne harizme, sa svim tim vilinskim pokretima i šmekerskim ponašanjem, u skladu sa svojim zvezdanim statusom. Nekako deluje opčinjavajuće na ljude oko sebe, potpuno svoj i poseban. Uz to, drago mi je bilo da sam imala i priliku da uživam u hitovima po izboru Srđana Švelja i Loone Loo.

Foto: Dušan MIlenković za 24h

2. Noć muzeja.
Odavno nisam bila na ekskurziji, a ovu šetnju po beogradskim muzejima. Ma belle i ja slavimo treći dan njenog rođendana, slušajući o Teslinim pronalascima i zagledajući cipelice u Muzeju primenjene umetnosti. Najveći plus otišao je izložbi u „Parobrodu“, posvećenoj Depeche Mode. Napravljen je sjajan spoj mode, muzike, umetničke fotografije, a uz to smo se podsetile sakupljanja postera iz Bravo-a ili onih song books iz Hupera. Nije da sva ona gužva ne smeta i što ne možeš natenane da pogledaš sve što te zanima, ali moja draga drugarica i ja, po nekom našem zvaničnom sporazumu, pamtimo samo ono lepo.

Foto: Miša Obradović, izložba fotografija inspirisana Depeche Mode, UK Parobrod

3. Depeche Mode koncert. Ili 4.dan Jeleninog rođendana.
Jeans, patike i šetnja preko Brankovog. Onda malo posedimo na travi ispred bine, ćaskamo sa kolegama obožavaocima i čekamo Dave-a, zapravo Depeche Mode. Eto, počela sam da ih aktivno slušam kad sam se zaljubila u jednog dečka koji je bio njihov vatreni fan, ma belle me u tome svesrdno podržala, i eto me na tom velikom, istorijskom događaju. Simboličan početak uz Welcome to my world i spektakl koji se upija, gleda širom otvorenih očiju. A Dave – najseksipilniji muškarac na planeti. Ajde da zvučim kao tinejdžerka, ali to bi bila svetski poznata ličnost koja je mene potpuno osvojila. Glas, izgled, harizma, energija... Uf!! Jedno divno koncertno iskustvo i fenomenalan osećaj pripadnosti svim tim ljudima koji uživaju u tišini. Sooth my soul ili Lose myeslf... te dve pesme su mi ponajviše odzvanjale u ušima dok smo se vraćale u reality. I o ovome ćemo pričati unucima.

Foto: mondo.rs

4. Que Pasa restoran reopening u društvu Ivan The Terrible vodke.
Obožavam prosto kad imam deset minuta da se spremim za event J. Kada u tu moji prijatelji i saradnici iz tima „Ivana Groznog“ ne može da mi bude loše. Jako lepa atmosfera, mnoštvo nasmejanih i dobro raspoloženih ljudi. Na momente se činilo da niko ne odlazi kući već samo dolaze novi. „The Terrible“ su u okviru ove večeri otvaranja sproveli i takmičenje u ispijanju votke- hm, ko sme da izađe na crtu ovom ruskom caru? Još se dvoumim da li je bolje ovu votku piti čistu ili pak u nekom od sjajnih koktela. Ubrzo se događaj pretvorio u sjajnu, nepretencioznu žurku gde se svi opušteno zabavljaju. Meni je bilo posebno drago što sam među prisutnima ugledala i neke prijatelje „vinare“ od kojih jedan uporno tvrdi da je samo kozmetičar J. Dokazi mu ne idu u prilog.

Foto: Marko Sladoljev za Ivan The Terrible vodka

5. Wine Jam. Krug.
Još kad  se  pre par meseci pojavila prva  sličica kojom je najavljen ovaj događaj, znala sam da će ovo biti nešto sjajno i bilo je ono – kad će, kad će? Naravno, ja opet jurim ali stižem baš kad treba. Na samom ulazu vas lepo obeleže malim crvenim pečatom sa dve ukrštene čaše. Što reče jedan moj prijatelj, prosto vam žao da operete ruku. A taj osećaj je, zna se, rezervisan samo za stvari koje su vam jakooo bliske srcu. Atmosfera u Krugu, prosto, briljantna. Ambijent kluba neodoljivo podseća  na vinski podrum, malo se teže mimoilazi sa ljudima, ali se niko ne žali. Ni tračak od ne uštogljene atmosfere – ja sam gospodin vinar, moja vina su najbolja, čuvam ovaj svoj štand ko oči u glavi. I ljudi bace pogled i prođu. Ne! Ovde se svi druže, istražuju, upoznaju sa nečim novim. Konkurencija – više nego zdrava. Beše to i sjajna prilika da sretnem neke od meni najdražih ljudi koji su sjajni energy boosteri – svi oni baš umeju da uživaju u životu. Neka prijateljstva učvršćena, neka nova stvorena, neke emocije filtrirane, kroz vino. Mene je posebno oduševio „vizuelni identitet“ Wine Jam-a. Svi ti bedževi, majice, kofe za hlađenje vina – baš onakvo kakav je i sam festival: urbano, moderno, duhovito, atraktivno, „cool“, „šmekerski“. Ja sam izuzetno ponosna na svoju kolekciju bedževa – odličan su modni detalj i nekako se čovek oseća počastvovano što je deo ekipe koja pije vino.

Foto: Jovana Antović  za Wine JAM