If you want to be happy, then BE.

Jednostavno je nemoguće ne upasti u prolećni mod, iako kalendar govori drugačije. Nije samo do Sunca. Ima nešto i do srca. Mene su dodatno „izazvale“ ljubičice u bašti i reč koju je skovala draga Staša sa bloga Stasha fashion – Lovember. Prekrstila je aktuelni mesec po svom. Ja oduševljena – apsolutno genijalno! Dakle, ništa kiša, ništa tmurno vreme (i raspoloženje!) LOVE IS THE AIR. Vi kako hoćete, ja verujem Staši! J  

Današnji dan mi je ulepšalo dvoje ljudi, gotovo stranaca. Bilo je dovoljno samo ih posmatrati. Prvo, vatreni sam zagovornik teorije da muža, dečka, čak ni brata ne treba voditi u kupovinu, osim ako se njemu ne kupuje nešto. U svakoj drugoj opciji – NE! Da gleda kroj i izvrće šavove, može samo ako je dizajner ili stilista. Ovaj danas je sve vreme mirno stajao i smeškao se, k’o neki dečačić. Čak i na pitanje svoje devojke  koje komade nakita da odabere drugarici za poklon, kroz smeh kaže: „Šta mene pitaš, znaš da se ne razumem. Hajde izaberi pa da idemo“ Nijednog trenutka pak ne zvuči ljuto, nervozno. Zna i ona da mu je dosadno, vidim i ja, ali čovek to tako iskreno i šarmantno priznaje, da možete samo da se nasmešite. I ipak je tu, sa njom. Počela sam da volim kad sama shvatim da mi je neko poljuljao teoriju.

Oboje imaju oko 35 godina ali izgledaju kao tinejdžeri. Što zbog tog simpatičnog podgurkivanja, osmeha i šala, što zbog načina odevanja. Hm, pa čak su bili i slično obučeni. Džins, starke, sportske jakne; ona je uz sve to uparila i Celine Trapeze, koja uz onaj njen spontano, nakrivo vezani rep i lice bez šminke, deluje tako ljupko. Čak je maska za telefon u obliku Moschino zeke apsolutno usklađena. Ja dvoje lepših ljudi odavno nisam videla! U sekundi mi se srušila još jedna moja teorija o savršenom paru gde je on obučen u savršeno odelo a ona u isto tako savršenu haljinu, gde je svaka vlas na svom mestu. (To je inače moja idealna verzija J OK…. Zabluda J, bajka bre…)

Odoše oni a ja mislim u sebi – ljubav koja ovde isijava iz svakog pogleda je ono najlepše. Čini da i oni izgledaju još lepše i da čak tu blistavost prenesu na okolinu. What else?

Ljubav je tako lepa a čini se da je baš i nema mnogo. Ostaje pitanje zašto je se ljudi boje? Zašto proračunavaju i ograničavaju sebe? Kad je lepo, gde je tu mesto za bilo kakvo pitanje? Valjda smo svi prevazišli ono školsko: „Nemoj da mu kažeš da mi se sviđa“. Šta je loše u pokazivanju osećanja? (Ja bih sebi nekad šamar lupila, iz sve snage, kad jasno vidim da me ponos i tamo neka dostojansvena hladnokrvna distanca sputavaju). Čak je i saznanje i priznanje sebi da za nekog osećate nešto više nego za druge, samo po sebi oslobađajuće. Znam da svi učimo, što na greškama, što po nekom prirodnom sledu stvari, samo mislim da bi bilo bolje nekad taj proces ubrzati (ili čak preskočiti – kako ja to već volim da kažem „Ima se kad biti pametan...“) jer se gubi dragoceno vreme, a svi imamo po jednu prilku da se dobro provedemo u životu (tako kaže moj Monsieur i njemu isto verujem J ). Bez ljubavi se to neće desiti. (Čak i da znate sve one self help super sjajne fore za ulepšavanje života, pre ili kasnije shvatite da nekad ne pali nijedna. Da se ne lažemo J!)

 DISCLAIMER: I do not claim to own any of these photos. I will credit their sources if available.