Žao mi je što nisam istog dana zapisala sve svoje predivne impresije po dolasku iz Sava Centra, možda bi bile autentičnije.. Ali lepe stvari se pamte i za njih nikad nije kasno. Na preporuku moje drage i neizmerno inspirativne Valentine Obradović, pođoh na festival dugometražnog dokumentarnog filma "7 Veličanstvenih".
Doživljaj za pamćenje. Najpre divni ljudi u mom društvu - ovo je bila i "konačna" prilika da se i uživo sretnem sa Miss V, iako su nam se duše srele još davno, kako to ona lepo reče... naše umetničke :-).
Bez moje drage Ma belle Jelene na ovakve događaje takođe ne treba ići. Jedinstvena prijateljica i osoba koja voli, baš kao i V, posebne stvari i ima neka "uzvišena interesovanja" i oko za lepe stvari.
A film... stvarna priča, stvarni ljudi i stvarne emocije... Priča o ljubavi između pisca Jose Saramaga i novinarke Pilar del Rio... zapravo priča o onom trećem, ono što su stvorili... zajedno.
A to nešto je zbilja posebno. Uz "adekvatnu pratnju i podršku" melodike portugalskog jezika, divne predele, odličnu fotografiju i muziku... nemoguće je ne uživeti se u taj člaroban svet satkan od najlepših i najiskrenijih emocija...
Ona me posebno oduševila jednom životnom izjavom - da je luksuz biti depresivan i očajan, da nema vremena da bude umorna, jer je veći deo sveta umoran od rođenja... Ona je ta koja poseduje "talenat za život".
On, Jose, ima talenat za pisanje i po sopstvenim rečima, da je umro a da nju nije sreo, umro bi mnogo stariji nego što zapravo jeste. Može li se voleti čistije i iskrenije od ovog?
Lako je voleti onako čisto i bezrezervno onog koji ume da prepozna tu iskrenost i čistotu osećanja i da ume da je prihvati širom otvorenog srca...
Onda se ovakve priče dese same od sebe.
Нема коментара:
Постави коментар