2012/02/29

Prijatelji

Već par godina unazad, govorim da su prijatelji najveće bogatstvo koje imam. Oni su mi oni pravi "osveživači" raspoloženja; vraćaju nadu, zabavljaju, teše, uče, podržavaju...
Nisam pristalica one teze da su najbolja ona prijateljstva koja traju godinama, od zabavišta. Priznajem da ja takve prijatelje nemam, i nije mi žao što je tako.
Imam mnogo više onih koji su mi prirasli srcu u poslednjih par meseci ili malo više. Takođe, uopšte nije neophodno viđati se sa njima svakodnevno i provesti sate i sate na telefonu. Ništa od toga nije "my cup of tea".


Ako bih morala da izdvojim neku od stvatri koja mi je jako bitna u prijateljstvima, onda bi to bila činjenica da obožavam da učim od meni dragih ljudi, da širim svoja interesovanja, da upoznajem nove ljude... da im se divim i ponosim njihovim uspesima koje zajedno proslavljamo.


Birajući ove sličice za ilustraciju posta, prva mi je na pamet pala moja draga Miss V. To je ona, umetnica, koja je u moj život donela zanimljive (dokumentarne!) filmove, književne večeri, izložbe slika, odlaske na Fest, ispijanja čaja od jasmina... a iza se krije obična devojka... nekad naivna, nekad sklona idealizovanju nekog tamo idealnog :-)))... Našle smo se slučajno... Spojila nas je ljubav prema modi, slični životni stavovi... ta neka "posebnost" koju prepoznajemo jedna kod druge. Ona kaže da su nam se duše srele mnogo pre našeg ličnog susreta i ja joj verujem.


Dodala bih i mog omiljenog filozofa i njegovu lepšu polovinu, ko njegovu protivtežu i savršenu. On je taj koji ume bezbroj sati da drži monologe, koji ima rešenje za svaki problem, koji sve posmatra sa marketinške strane... neizmerno duhovit, iskren... prijatelj profesionalac koji odgovara na SMS u sred važnog posla samo da bi rekao "Javljam se kasnije". Čovek koga sam upoznala više nego slučajno, mada na mestu koje za mene ima poseban značaj... Druženje je otpočeto istog trenutka, spontano, otvoreno i iskreno... Vrhunac mog oduševljenja jeste upoznavanje sa njegovom  gospođom, što mi je došlo kao veeeliki kompliment, a zatim ukazao i veliku čast prvoj mi javivši za napredovanje u karijeri. E to je to prepoznavanje! Zatim je krenulo i upoznavanje svih njegovih prijatelja i stavljanje na ravnopravno mesto sa njima. Signora je ono što se kaže prava dušica. Leptirak koga treba čuvati i paziti. Jednostavna i slatka. Obična i divna.


A među njima, svim tim dodatnim :-) prijateljima, beše i devojka Iron lady, moja direktorka banke i "devojčica" koja bi celu noć plesala na nekom od splavova, tražeći pogledom nekog tamo. Vedra, nasmejana, sa obrazovanjem u značenju pohađanja svetskih univerziteta, sa par stranih jezika u rukavu... neizmernio šarmantna i sposobna, uspešna... Neko na koga morate biti ponosni, ali i na sebe što je uopšte znate. Neka vrsta ideala!


I za kraj, on, čovek koga i zvanično zovem svojim idolom, što će reći: mlad, uspešan, ambiciozan, sa velikom porodicom i "dobar frajer". Pun ideja, sveznalica :-), čovek koji ume da ceni rad i poštuje maksimalno nečiji trud i zalaganje. Spojio nas je takođe posao, ali mi je u jednom trenutku, kroz šalu, od strane druge osobe najavljen kao: "Evo ti ga tvoj veliki prijatelj..." Tako i ostade. Za svaku vrstu poslovnih saveta, on je zmaj, mada je umeo i privatno da me posavetuje, dok još nismo bili tako bliski. Nedavno smo zajedno bili na Sajmu turizma, i tako sam se osećala počastvovano što me predstavlja kao svog saradnika i upoznaje sa svojim prijateljima i poslovnim saradnicima. Ma bilo mi je drago što me i poveo :-)! 


Volim ljude, baš, baš... A one sa nekim višim interesovanjima, ambiciozne i obrazovane, umetnike naročito...  njih još više. Oni čine da se osećam dobro, lepršavo, da želim još više i da znam da mogu još više!

TO BE CONTINUED... DEFINITELY...