2012/08/16

Sitnice koje život znače


Kratak pregled doživljenog, zapamćenog i ponešto još...

1.      Ovih dana mi je non stop u glavi pesma Superlove,u izvođenju dragog mi Lennya Kravitza i Aviciija. Pošto mi je na istu pažnju skrenuo jedan divni drug, nema šanse da se ne setim njega kad Lenny prošapuće te zavodljive stihove. Na to, ovaj kaže da je to zbog toga što obojica imaju taj isti, mazni glas. J C est possible! Iako je ovaj drugi zapravo dvojnik Bradley Coopera, ali ko zna, možda i Bradley dobro stoji sa muzikalnošću. Mene pesma asocira na zaljubljenost. Lete leptiri, lete..



2.       Hm, komplimenti. Ja ih stvarno obožavam, i da dajem i da ih primam. Kao poklone. A najduže pamtim one upućene od strane ohih koji baš umeju da ih fino sroče, nekako u pravom trenutku, upakovanim sa pravim pogledom, osmehom. I voila- I am the queen of the world! A uz to se potvrdila i ona stara, dobra-nije važno imati, nego umeti.


3.      Moj mačak Raul. Moglo bi se reći da je prilično lenj u odnosu na brata, ali je pravi šminker i velika maza. Čak i nestašluke čini sa takvim šarmom i nevinim pogledom u onim pastelno zelenim očima da ne možete a da mu ne oprostite sve i samo se nasmejete. Pravi je majstor da se ujutru ušunja u moju sobu. Mnogo voli moj roze prekrivač, mada možda dolazi i da se pokloni Če Gevarinom portretu koji visi na zidu. Ipak je ime dobio po Raul Kastru J.


4.      Telefonski poziv od druga, negde oko ponoći, da prozborimo koju. Eto samo što je stigao u neki restoran (lokacija Kan!) a ja sva srećna što mogu bar tako da osetim delić te francuske atmosfere. U pozadini čujem neko „Bonsoir monsieur“, „Sil te plait... merci“. Odmah lepše spavam.


5.      Kristinin plan za posetu kuli Gardoš. Pričala sam joj ja kako je tamo ali bi ona ipak da to vidimo zajedno. A mene kao teško naterati u Zemun, hehe... ja stari Zemunofil. Kakva je luda moja draga Kris pa je odmah povezala Gardoš i priču o princezi koja pusti svoju pletenicu niz kulu da se princ popne. A ni ona ni ja nemamo baaaš toliko dugu kosu!


6.      Oni posebni prijatelji. Često spominjem moju Miss V, a evo juče je još jednom pokazala da je biće koje se retko sreće. Zavidi ona meni što imam prilku da sebi kancelariju napravim na terasi, među ladoležima, gde pišem, crtam, u društvu Tare, Pulija, Raula i Franka (svi nose prirodno krzno J))ali na kraju poruke dodade „Nedostaješ,i Beogradu i meni“. Kako da se ne osetim polaskano i počastvovano kad jedna takva DAMA misli na mene i ona mene smatra posebnom. Kratak i efektan selfconfidence booster. Onako prefinjeno i lako, kako samo ona ume.


7.      Mnogo volim ljude. Da ih je što više oko mene pa da sa svima mogu bar neku reč da prozborim, osmeh razmenim, ulepšam ja njima dan, i oni meni. Ja  istinski verujem da će lepota spasiti svet, lepota i reči i dela. Onaj drug s početka teksta kaže da se ni ne trudi da sakrije kad mu se nešto dopada, a ja kažem da ne umem da ćutim kad za nešto mislim da je dobro, lepo, kad znam da će nekom možda baš ta moja reč izazvati osmeh na licu.


Нема коментара:

Постави коментар