2013/05/17

Alpha night


Pozdravljam sve što je novo, drugačije, neuobičajeno (da  ne bude zabune, ovo se odnosi na umetnost prvenstveno), nekomercijalno. Tu se uklapa i ideja moje najbolje drugarice da rođendan delom proslavi u Bitef teatru. Bravo za ideju i originalnost i minus za sve one kojima je sasvim OK kućna “žurka” uz  čips i mamine kiflice. Može i ovako! Kud nestade progresivnost?
Moja malenkost, pravo s posla, trči u baletankama preko Skadarlije, sa sve poklonom u ruci, na predstavu. Kasni, zvanično, u najavi. Ali, moja ma belle ne bi bila to što jeste da nije obavestila čitavo osoblje Bitefa da će “jedna Nataša da kasni par minuta”. I svi me dočekuju i sprovode kao da sam VIP. J Lepa i simpatična uvertira za sjajno veče. U plusu sam 2 minuta i fino se smeštam na balkon – inače odlično mesto za uživanje u predstavi! Alphaboys mogu da izađu na scenu.


Reč je o jako zanimljivoj, ne-klasičnoj plesnoj predstavi, sa savremenom tematikom i odličnom koreografijom. (Više info na www.bitef.rs ) Kakav je zapravo muškarac 21-og veka; ko su metroseksualci i koje to karakteristike  određuju savremenog muškarca – u najkraćim crtama, to bi bila okosnica priče. Naravno da me priča zaintrigirala čim sam pročitala o čemu se radi, pogotovo što se zna da imam 70% „balkanska“ shvatanja kakav treba da bude taj neki charming prince.
Oduševio me najpre sam ambijent Bitefa; potpuno jedna drugačija dimenzija pozorišta – autentično, sa izvesnom dozom misterije. Onda među plesačima prepoznam Đorđa Makarevića, kog obožavam, i provod može da počne.


Odlična muzika, vrlo malo govornih replika, dinamična radnja, koju prepoznajete u sjajnim plesnim tačkama. Koreografija je nešto što ostavlja bez daha. Jednostavno AMAZING! Neverovatno je šta je sve kadro ljudsko telo da izvede, sa takvom lakoćom, tako besprekorno. Jako zahtevne tačke, bez velikih pauza, sa elementima igre koji se izvodena podu - definitivno tim mladim ljudima treba skinuti kapu. Uz sve to, gledano sa balkona J, deluje kao da se oni sve vreme sjajno zabavljaju, odlično provode i da tu predstavu doživljavaju kao spontano okupljanje čisto druženja i chill outa radi.


Ono što mene generalno kod pozorišta oduševljava, jeste činjenica da detalj na kostimu, scenografiji, određena replika, muzika, u trenutku dočarava poentu priče. Alphaboys su potpuno uspeli u tome, u svakom segmentu. Tih sat vremena je prošlo neosetno da sam uhvatila sebe sa pitanjem – šta, kraj? Gde će sad ovi ljudi? Odlične impresije, ma belle i ja razmenismo uz Campari na Manhattan-u, uz miris lipa i po koju kap kiše. Koliko nam se predstava dopala, svedoči i činjenica da smo mislima još dobrih sat vremena bile u Bitefu!
I poenta broj dva – uvek treba dati šansu i sebi i tom nečem, da upoznaš nešto što nije deja vu, što nije copy-paste, na šta nisi navikao.  Radoznalost nije i neće ubiti mačku. Može da joj pomogne samo da dobije još neki život. Beležim onda još (za sad J ) jedan! 

Foto / Story, Bitef teatar