2013/06/08

It is a wonderful, wonderful fashion world ili Živeti modu

U par proteklih meseci, gotovo svakodnevno su mi kroz glavu prolazile scene i rečenice iz „Đavola koji nosi Pradu“ i „Modnog Vavilona“ – ALI U NAJPOZITIVNIJOJ MOGUĆOJ KONOTACIJI!
Crteži, odabir materijala, konsultacije, probe, pozamanterije, mnogo kesa, potraga za pravim dugmetom, krojačice kao najbolje drugarice, završni fiting, kartice sa imenima manekenki, beskonačne liste zvanica, klijenata, press magova... ON THE RUNWAY AGAIN. Hey man, pa ja sam deo svega toga! Što bi Facebook rekao – feeling great!


Revija INES Atelier, 5. Jun. Veliko finale, spektakl i činjenica koja kod mene izaziva smešak zadovoljstva – toliko meseci rada stane u ovih 15 blještavih minuta. Rad u backstageu ima jednu posebnu, lepu težinu. Vidiš te ljude koji se iz prvog reda dive kreaciji koju šeta dugonoga mankenka, a ti u sebi misliš: „Eh, kakva privilegija, pa ja ovo znam od prvog šava“. Feeling awesome J.


Ono što mene svaki put, iznova fascinira, jeste činjenica da u takvim trenucima, svi koji rade na datom projektu, reviji u ovom slučaju, postanu velika porodica; divna skupina ljudi koji žive modu, kako to jednom reče Darko Kostić. Svi rade kao jedan, sa velikim osmehom na licu, sa neverovatnom energijom, s kojom glavnom arhitekti nije tesko da se popne na merdevine i sam okaci logo na scenografiju, garderoberkama da podele keks za ručak J sa modelima, meni da u sred milion poziva stignem da izkoordiniram tetkin dolazak iz Pariza...


Krećemo. Ređa se odeća, lepi zaštita na đonove cipelica, proveravaju spiskovi, garderoberke mi dele par saveta kako najbolje opeglati svilene haljine, Boki PR nudi pola svog sendviča, bratski, upoznaje me sa devojkom iz protokola koja mi je preko maila i telefona postala drugarica. Insistira, kroz šalu, da mi se obraća isključivo sa „Vi“. Ja sam kao neki VIP. Stižemo i da se našalimo i da radimo.


Dok se manekenke šminkaju, u garderobi skoro pa mirno. Odjednom, eto njih 18, plus super-stilizovane blogerke koje bi da ugrabe neki momenat „iza“. Razmenjejemo pozdrave i poljupce kroz vazduh jer valja zatvarati sve te zipove, srediti nabore, zakopčati ogrlice. Već imamo uigranu strategiju. Ines proverava i odobrava svaki izlazak. Odjednom shvatiš da se nalaziš u vrtlogu parfema, svile obojene u indigo, mint, limun. Idemo, kao na ekskurziji, svi u vrstu. Počinje „girl panic“.


Tu si iza, a rado bi da vidiš reakcije onih koji su došli da uživaju, ovamo izviruješ preko ramena šminkerke, frizerke, ne bi li na malom ekranu uhvatio koji kadar. Između rečenice „Stiiiže Irena“ (znak da je treba brzo presvući jer nosi dva modela), aplauza i vraćanja nakita u kutije, čini se prolaze sekunde. Fast & furious! We did it! Svi srećni i zadovoljni, mešaju se neko lepo olakšanje i strašan adrenalin – nov nalet energije – šta bismo još mogli da radimo?
Na izlazu sa scene, srećem omiljenog mi urednika ELLE-a („Ti i ja ako se ne sretnemo, veče nije uspelo“ J ) i Vanju as known as Fashion and style koja mi kaže „Hej Nato, sutra ujutru iščitavamo postove, objave J“. Hm, jel to već počinje novi dan? Just keep CATwalking!

PHOTO: Aeksandar Carević, Ines Atelier