2018/08/17

Lav(ovi) u Parizu


Ne znam kako sam mogla bez Pariza u proteklih 8 godina. Ne bismo smeli više da se rastajemo i ne vidimo tako dugo. To je moja ljubav na prvu kockicu kaldrme sa stanice  Bagnolet, luda neka hemija, bezglava zaljubljenost. Sve je lepo i ništa mi ne smeta. Pa, kad voliš, to tako  ide.
Tako očarana, već na prvi udah pariskog vazduha  na Charles De Gaulle, morala sam da uslikam i parče autoputa koji vodi ka Parizu – i tako je nastala prva fotografija za moj pariski online dnevnik. Namestio se neki sanjiv zalazak sunca, vesela pesmica Ivane  Selakov, miris Diorovog „Sauvage“...et voila! La vie est belle, tres belle!

Vive la vie!


Moja Sena... 

Mir & sloboda

Pogled

Ovde je sve au naturel. Filter ne treba i nema potrebe da se juri savršen kadar - svako ćoše je inspiracija za sebe. I just can’t get enough. Kako bi bilo živeti u ovom muzeju na otvorenom, pa da i sam život postane umetničko delo? Parfait  ars de vivre.
Ovog puta, Pariz je bio moje mesto za pobeći.  Nisam neko ko beži ali kad već moram negde da se „sklonim“, gde  mi može biti bolje no tamo gde sam ja  ona prava JA; trebala mi je nova inspiracija, regeneracija, mentalno i fizičko refreshovanje. Staneš, pomisliš, osetiš – to je to.
Najlepši osećaj mira mi je donela šetnja pored Sene. Ona posebna nijansa zelenkaste  boje mora da je poslužila i kao inspiracija za boju stubova na place de la  Concorde. Samo su dodali zlatnu...
Gledaš, upijaš ono svetlucanje talasa, pa se čini da i oni brodići odnose sve brige i dileme. Dobro mi je, ovde, ovako, baš sad. Pomislim, ovako ću ja uvek- kad zatrebam samoj sebi, kad zafali putokaz- pravac na Senu. Ona deluje kao da sve može sama, ali su tu  mostovi kao svojevrsni čuvari. Moj najdraži Pont Alexandre III. Ja sam apsolutno fascinirana, poput deteta, tom kombinacijom sivkasto-plave, zlatne i čokoladno crne. Kitnjasti kandelabri, razigrani anđelci i okamenjeni lovorovi venci – slava životu i raskoši!

Jedan od...

Najdraži

U Jardin de Tuilleries sam se osećala kao kad se čovek s puta vrati svojoj kući; kao da su mi oživela sećanja iz nekog od prošlih života. Mačka, šta ćeš... J Hm, rado bih ja utegla svoj struk onim satenskim trakama i stavila napuderisanu  periku sa sve ptičicama. Uslikam Porte de Lions (moje putešestvije u Pariz  bi moglo svesti pod  - jurenje lavova i čekanje jednog od njih J )
Koračam onim stazama, pršte fontane, statue se sve nekako blagonaklono postavile... ej pa Kralj Sunce (moja zvezda) je koračao, evo baš, ovuda.
Svaka  moja šetnja je trajala po 4-5 sati, nekad i bez pauze za kafu; sijaset izmenjanih uličica, zagledanje terasa, krovova... ne merim kilometre, sve što okom vidim, blizu je. Od trga Concorde do Champ de Mars – piece of cake.

"moje"dvorište

Cherry on the top

IT

Bila sam se nameračila na Tour Eiffel, da se malo pobliže vidimo. Kad mi se ukazala na kraju jedne uličice- jao, evo je - opčinila me iznova. Koliko god je je „istrošena“ poput onog Cheovog portreta koji se svuda viđa, ima nešto očaravajuće i magično, što prikiva pogled za tu čudesnu konstrukciju. Nema slične građevine i pravo je otelotvorenje jedne lude i hrabre ideje. Razmišljala sam ja i koliko delova imau toj kristalnoj strukturi i koliko šrafova, ali je prvenstveno sam u njoj videla  izvanredan simbol moći koja proizilazi iz svesti o sopstvenim kvalitetima i vrednostima; borba, istrajnost, odolevanje teškoćama  i  uspeh. Trešnjica na vrhu moje torte.
Lutajući po place de la Bastille, naletim i na jedan mali plato, sa spomenikom (meni bar) neznanom junaku. Eto, izvinjavam se, zaneo me osećaj oduševljenja što sam na mestu koje je pre jedne decenije obeleženo veeelikim zagrljajem i beskrajnim poljupcima. Neki od najlepših momenata u mom životu. E moji Parižani, ni ne znate kud prolazite – moje istorijsko mesto. Dobro, i još nečije. Idem sama i smejem se. Natalija, ili je apsolutno sjajno što toliko toga pamtiš ili treba da ideš da se lečiš J.
Desilo se da knjižara koju tražim ima baš zgodnu lokaciju – uga ulice Rivoli i Cambon. Sa knjigom Megan Hess u ruci, zaputim se ljupkom ulicom koja je sva tako Chanel; sa sve onim ukrštenim C da ukrase visoke prozore koje obožavam. Ništa pretenciozno, samo divno i lepo. Jednog dana  knjiga poput ove u ruci, sa mojim potpisom, i kancelarija u Rue Cambon. Ili jesi ili nisi lav. Kažem ja, naišli neki lavlji dani.

Ma vie

Kao Jeane...

Umetnost

Jedna od svari tj situacija kojima sam se najviše radovala bilo je tradicionalno ispijanje kafeu nekom od pariskih kafea. Ono, da budem malo Jeane Damas i slikam one crvene stolove i stolice od pruća, pomatram prolaznike i slušam najlepši jezik na svetu. Sil vous plait. Možeš sve a ne moraš ništa – dolce far niente a la francaise. Rencontrez moi a „Cafe Benjamin“, au Rivoli.
Kako je ono rekla BB na pitanje koji joj je najlepši dan uživotu – c’etait nuit. Pariz je noću drugi grad, iz one savršene kompozicije mraka, svetla i senki, otvara se njegova druga strana; provokativniji, đavolastiji, luđi, romantičniji i izazivački nastrojen. Ono što ste mislili da više ne postoji, sačekaće vas iza prvog sledećeg ćoška. Pa, ako imate srčanih J problema kao ja, nemojte u noćnu vožnju Parizom. Uglavnom je „skupo“ ali, love the game.


Fali samo Belmondo...

La Parisienne


U svom tom vrtlogu velih planova, ideja, naleta inspiracije, nekih ludih osećanja  i nastojanja da se svm silinom upiju ti divni momenti – prizori i osećaji, desio se i moj 36-i rođendan (da, u redu je). Čak i sama fraza l’anniversaire a Paris zvuči magično  - torta sa svećicama, prefinjeni krem od kajsija i tanjirići sa zvezdicama;  jedan od poklona,  plišani jednorog sa disko šljokičastim kopitama i rogom u ružičastoj haljinici – kao vesnik nove faze u životu, lepše i življe, sa malo više magije.
A najlepša čestitka... „Naivno“ odrađen crtež poljskog cveća, gde dominiraju makovi, sa jednostvnim „bon anniversaire“. Prefinjen, čist, naizgled običan, „prost“ ali s nekom lepom živahnošću, ljupkošću. Nekako sam osetila kao da je taj neko ko je odabrao za mene tu sličicu, baš pronikao u moju suštinu... Pored svih velih ideja i želja, iza svega toga su one najjednostavnije. Proste i obične.  Koliko god da poletiš visoko, sa ili bez one Mefistove nesvesti, uvek moraš da znaš ko si i šta sve možeš. Paris made me...


C est vrai

A na Bastille...

To je TO mesto





Нема коментара:

Постави коментар