2012/08/27

Dreaming about...my story



U avionu sam. Letim iznad Francuske. Za 17 minuta slećem u Pariz Ovaj put mi je potpuno neočekivan. Imam nove cipele koje me malo žuljaju. Čujem glas koji mi kaže:”Mnogo su ti lepe cipele”. Okrenem da izustim hvala, kad ono… pored mene sedi Christian Louboutin. Ko još nije čuo za njegove fantastične cipele! A sad mu se sviđaju moje! Jeste da me žuljaju ali ih je po mojoj ideji napravio obućar i stvarno su sjajne! Do sletanja aviona je ostalo još 15 minuta a toliko toga bih htela da pitam ovog modnog genija! Umesto toga on je upitao mene odakle mi tako zanimljive cipele. Kakva čast!


Počinjem priču o mojoj ljubavi prema dizajnu, modi uopšte... a za ove cipele sam bila posebno inspirisana likom i delom Madame de Pompadur. Christian me oduševljeno sluša, dok meni kroz glavu proleću slike svih onih njegovih čarobnih cipela. Nadovezuje se na moju priču o inspiraciji i opsednutosti svetom mode, dok kapetan  najavljuje uskoro sletanje na aerodrom Charles De Gaule. Baš šteta, pomislih a u tom trenutku mi stiže poruka od sestre koja mi se izvinjava zbog kašnjenja i kaže da ću morati da malo procunjam po aerodromu. Samo mi je još to trebalo. Naglas komentarišem tu glupavu situaciju, koju mrzim, na šta se Christian samo nasmejao i rekao da će mi rado praviti društvo taman da još malo preteresmo svetsku modnu scenu.


Moj ljubazni saputnik i sagovornik se ispostavio kao veoma inpirativnai i duhovita ličnost i veselo je pričao o svojim počecima i koliko je važno slediti svoje snove. Postoje neke stvari koje se ne uče, već ih jednostavno nosiš u sebi. Malo sam se sa setom prisetila svojih studentskih dana i danonoćnog crtanja u dizajnerskoj školi. Priželjkivala sam da se što pre vratim modi. Posao modnog novinara je skroz zanimljiv ali radije bih ušivala perlice u toplini nekog ateljea.


Kako vreme brzo prolazi u ovako prijatnom društvu! Konačno se i moja sestra pojavljuje, zahvaljujem se Christianu koji mi na rastanku daje svoju vizit kartu uz napomenu da ga obavezno posetim u njegovom studiju, još koliko sutra, jer već sledećeg dana putuje.


Kako volim ovu parisku kaldrmu! Onog trenutka kad kročim na njegove velelepne bulevare i one malene uličice u koje se zaljubite na prvi pogled, jednostavno osećam da pripadam ovde i da je Pariz moj grad. Ne postoji ništa što mi nije lepo. Miris kroasana, stotine ljudi u podzemnim stanicama, uvek elegantne i šik pariske dame, beskrajne kolne automobila… Čini mi se da i sam vazduh u Parizu miriše speciično kao nigde drugde na planeti, poput najluksuznijeg parfema.


Taksi se zaustavlja ispred predivne zgrade u čuvenom “Haussman”stiilu. I dakle tu smo. U ovoj zgradi radi i stvara čovek kog obožavaju najlepše žene sveta.
Gospodin Louboutin sedi za stolom na kome je stotinu papira sa raznoraznim crtežima cipela, uzorcima tkanina, bezbroj kutijica punih najsjajnijih perliica. Srdačno me pozdravlja, usput naručujuči kafu i vodi u veliki salon, nalik muzeju, gde su izloženi modeli najlepšihi i najtraženijih cipela na svetu. Već prepoznajem one koje Kylie Minogue nosi u najnovijem spotu, a one tamo je J.Lo nosila na dodeli  Oskara... Zadivljen je kako imamo identičan ukus – I meni se dopadaju oni modeli za koje je najviše vezan.


Kao što smo se i dogovorili, donela sam mu neke od svojjih crteža, što haljina, što cipela. Gledajući ih, kaže mi, smešeći se – Biće nešto od tebe ! Šta misliš, od čega bismo mogli da napravimo ove? Sledeće nedelje mi dolazi Nicole Kidman, ovim bi se sugurno oduševila!
Hej, jel ja to sanjam? Moje cipele će nositi jedna od najpoznatijih svetskih glumica!


6 meseci kasnije...
Evo me opet u avionu... ovaj put letim za Beograd, na vikend... više vremena nemam jer Christian i ja radimo na novoj kolekciji cipela koja će biti prikazana na Pariskoj nedelji visoke mode. Pa po svemu sudeći, sad sam prava Parižanka... Kako to lepo zvuči! Na nogama imam opet nove cipele... i opet su moja kreacija, s tim što nose potpis „Christian Louboutin“ i jedno malo „N“, meni u čast! Već vidim dve devojke do mene koje ih ushićeno odmeravaju... Slatko sam se nasmejala...