2013/11/20

Čekajući dječake iz ulice Marksa i Engelsa

Rečenica koju je, na predstavljanju svog novog filma „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa“, izgovorio reditelj Nikola  Vukčević, kao svojevrstan lajtmotiv filma – „Svakom je svoja muka  najteža“ , jeste upravo jedna od onih koju najčešće navodim kao postulat suočavanja sa životom i realnošću. Uvek ima gore, ali može i bolje i jedino mi sami znamo kako je biti u našoj koži.
Dugo očekivano ostvarenje imaće svoju premijeru naredne godine, a javnosti je predstavljeno na pres konferenciji održanoj 13.novembra u hotelu Zira. Sticajem okolnosti (ruska veza J ) od početka snimanja filma sam bila upoznata sa čitavom pričom, i dodavši brojne „sekvence“ koje su me osvojile na prvi pogled, više sam neko zaintrigirana da saznam kakvo je to Vukčevićevo viđenje „svoje muke“.


Sam reditelj mi izgleda kao „buntovnik s razlogom“, kao čovek koji rado ide težim putem i koga ne privlači već viđeno. On ide dalje, otkriva više, prikazuje realnost oštrijim linijama.
Sudeći po nekim vizuelnim detaljima, ovo nije film za „slabiće“ i svako je negde heroj. Sam logo filma, spoj Podgorica-Zagreb-London, gde je sniman, više nego sjajna glumačka ekipa, slobodno mogu da kažem da garantuju ostvarenje koje će trajati, a verujem da će i mnoge scene postati legendarne. Jako me zanima da vidim kako se u jednoj drugačijoj ulozi snašao Momčilo Otašević, zatim Goran Bogdan, kao jedna surovija verzija James Deana, Ana Sofrenović u jednom posebnom izdanju, Nebojša Glogovac, koji je meni lino postao zanimljiviji kao glumac u ovim“zrelijim“ godinama i naravno uvek fenomenalni Petar Božović, čije je samo prisustvo u kadru nosi dozu veličanstvenosti.


Na  osnovu viđenog trailera i reči samog reditelja, jasno je da se o svakom detalju vodi računa; Vukčević ne pristaje ni na šta od onoga što sam nije birao, što se u datom  momentu nije pokazalo kao najbolje rešenje. Studiozno i precizno.
Ovom prilikom, medijima je predstavljena i scena iz filma, u kojoj se glavni junak koga tumači Goran Bogdan, poistovećuje sa ruskim carem Ivanom Groznim, u isto vreme nazdravljajući  votkom „Ivan The Terrible“. Činjenica da je brend poznate ruske votke jedan od sponzora filma, provučena je krajnje suptilno i umetnički; sa sve tom crveno-zlatnom etiketom boce koja kao da prkosi ostalim „maglovitim“ bojama scene i negde simbolizuje prkos, strast, beskompromisnost i „surov“ karakter. Čak i prugasta mornarska majica koju nosi Goran, asocira na neke heroje ulice sa viteškim manirima  i neka prošla vremena. Ne čudi što je baš u takvom okruženju, uz piće inspirisano surovošću Ivana Groznog, glavni junak rešio da ispriča svoju životnu priču.  Pogledati na :  https://www.youtube.com/watch?v=R4NI0v4AWV0



Po rečima reditelja, ova priča, takođe, bavi se pitanjima vrednosti i  zadovoljenjem nagona i potreba - kroz koje će protagonisti ovog segmenta priče – sazreti više nego što su imali u planu. Njihovo noćno lutanje kroz svet margine, otkriće im mnogo više od onog što su želeli da saznaju, kao – i mnogo više o njima samima. Ovim, zapravo – svi skupa postaju svesni - problemi ne zastarevaju, ne rešavaju se bežanjem i prečicama – život je nešto što se postepeno uči i služi da se njime udahne punim plućima, nikako Instant (kako je originalni naziv drame po kojoj je napisan  scenario).

Reditelj i koscenarista  Nikola Vukčević

Foto: Ivan the terible vodka, Marko Sladovljev
Više o filmu  na   www.djecaci.com